Развој саобраћаја, прехрамбене индустрије, пољопривредне производње

У Студији под називом „Стање привреде у на територији града Панчева“, коју је 2014. године израдила Регионална привредна комора Панчево, стручњаци пишу и томе који су потенцијали за развој привреде у граду Панчеву, а прописане су и мере и закључци за побољшање привредног раста. Део Студије о потенцијалима и препорукама преносимо у редовима који следе.

„У релативно неповољним националним и глобалним економским околностима, какве се могу очекивати у кратком и средњем року, потребно је интензивирати напоре на дефинисању и примени стратегија којима се користе добре прилике или потенцијали за развој привреде.

Повољан геостратешки положај Панчева је компаративна предност и добра основа за развој свих видова превоза и привлачења робног транзита.

Развој друмског, водног и железничког саобраћаја подићи ће безбедност и квалитет услуга и валоризовати компаративне предности сваког вида саобраћаја. Природни ресурси су бројни и разноврсни, иако нису оптимално коришћени и валоризовани – пољопривредно земљиште, Народна башта, водни ресурси, ветар.

Културне вредности и традиција-археолошки локалитет Старчево, бројне манифестације-у досадашњем развоју нису посматрани као фактори који могу допринети укупном друштвеном и економском развоју овог подручја.

Панчево има потенцијал и у области пољопривредне производње, односно развоја прехрамбене индустрије. Нагласак треба да буде на интензивирању пољопривредне производње, односно преласку на производњу вишег степена додате вредности.

У сучељавању са демографским и образовним изазовима, квалитет расположивог људског капитала и његову искоришћеност на тржишту рада треба унапредити. Овај „ образовни изазов“ је утолико већи уколико се има у виду да реформа образовног система касни у односу на друге секторске реформе, те да је за њено спровођење потребно доста времена.

С друге стране, потребно је осмислити стратегију дугорочног унапређења људског капитала и отворити могућности које нуди мрежа локалних средњих стручних школа и Едукативни центар за обуке у професионалним и радним вештинама у Новом Саду, у контексту стицања нових знања и вештина потребних тржишту.

Подстицање свих видова образовања у складу са препознатим потребама привредног развоја, има важну улогу у процесу економског развоја.

Подршка развоју образовања одраслих треба да буде настављена кроз промоцију концепта доживотног учења и консултације са школама и послодавцима ради развоја обучене радне снаге која одговара потребама тржишта рада.

Због значаја развоја села, потребно је бавити се и образовањем сеоског становништва.

Када је реч о институционалним и осталим изазовима, најважнији задатак локалне самоуправе је да подржи снажан и одржив развој предузетништва сагледавајући и отклањајући ограничења која су локалног карактера.

Регулаторна функција локалне управе се може значајно побољшати поједностављењем административних процедура, смањењем корупције које поскупљују трошкове пословања.

Техничка помоћ предузећима пожељна је у две области. Прва је подршка развоју пројеката, а друга област је обука.

Програми ЕУ, посебно програми прекограничне сарадње су својеврсна шанса за институције ииндиректно, за предузећа да реше неке од локалних развојних проблема кроз партнерство са сличним организацијама из иностранства.

Специфични организациони облици подршке пословању подразумевају подршку развоју пословних инкубатора, кластера, производних зона.

Један од праваца се односи и на унапређење ефикасности рада локалне администрације. Квалитетни и ефикасни административни капацитети на свим нивоима, јачање институција и људских ресурса представљају основу одрживог развоја.

Креирање политике привлачења инвестиција са одговарајућим мерама подршке, може се сматрати као један од развојних потенцијала, уколико се томе приступи на начин да Панчево буде конкурентније у односу на друге, суседне општине у Округу.

Препоруке, мере и закључци

Генезу проблема у привреди Панчева треба сагледавати у светлу карактеристика и развојних ограничења целокупне привреде Србије и Војводине.

Дугорочно посматрано, реч је о моделу развоја који се заснивао на страним финансијама и који је последично “изнедрио“ страни дуг као кључно развојно ограничење. Проблеми настају због чињенице да српска привреда није била у стању да обавезе према иностранству извршава из прихода по основу извоза производа и услуга.

Привреда се развијала по моделу индустријских центара, ослоњена на увоз опреме и куповину лиценци, без генерисања и примене иновација, уз толерисање бројних нерационалности код употребе ресурса и висок степен унутрашње заштите и неефикасности производних система.

Поред неадекватних перформанси целокупне привреде, изложеност ризицима је огромна.

Конкурентност је далеко испод нивоа земаља Југоисточне Европе, оперативне и финансијске перформансе су на граници или испод референтних вредности, а амбијент у коме се спроводи економска политика није адекватан.

Економска криза у Србији је структурне, а не цикличне природе. Домаћа структурна криза јеинтензивирана после 2008.године негативним ефектима глобалне економске кризе што је резултирало даљим продубљавањем структурних неравнотежа.

Када је реч о предвиђањима привредног раста у наредним годинама, кључно питање је избор привредне политике и потребних реформи.

Опоравак привреде захтева радикалне концепцијске промене у вођењу економске политике. По мишљењима економских стручњака, врло је опасно у условима структурне кризе, применити саморегулишући механизам “невидљиве руке “ тржишта у малој привреди каква је наша, која не располаже са значајнијим залихама природних ресурса, која је отворена и високо еуризована, и све то у периоду економске кризе која снажно погађа тржиште ЕУ.

У таквим условима, неопходна је подршка државе на стварању амбијента који одговара циљевима развоја, односно побољшања макроекономских перформанси и остваривања одрживог развоја.

Економска политика Владе Републике Србије за период од 2014. до 2016.године стратешки је оријентисана на убрзање процеса европских интеграција, а биће усмерена на обезбеђење одрживе економске и финансијске стабилности, заустављање даљег раста дуга и стварање амбијента за привредни раст (“Фискална стратегија за 2014.годину са пројекцијама за 2015. и 2016.годину“).

У циљу јачања привреде посебна пажња биће посвећена стварању пословног амбијента, стимулативног за привреднике и инвеститоре и стварању услова за лакше пословање.

Убрзаће се преостале економске реформе како би се пословно окружење побољшало, оснаживањем владавине права и отклањањем нефлексибилних услова тржишта рада.

Циљ је да се структурним реформама успостави пословно окружење које ће омогућити пораст инвестиција, убрзање реструктурирања привреде и повећање продуктивности и конкурентности привреде.

Подстицањем конкурентских сектора (пољопривреда, прехрамбена индустрија, енергетика, саобраћајна инфраструктура, аутомобилска индустрија, индустрија информационих технологија) обезбедиће се привлачење страних инвестиција, повећање извоза и отварање нових боље плаћених радних места.

У циљу подстицања развоја пољопривреде и села фокус ће бити на капиталним инвестицијама и стимулацији везаној за конкретне пројекте.

Економском реструктурирању привреде значајно ће допринети смањење нерационалне јавне потрошње и промена модела финансирања инвестиција (интервенције државе у привреди биће усмерене на капиталне пројекте који доприносе расту БДП али ће се модел њиховог финансирања све више преводити на јавно-приватна партнерства и концесије).

Од посебног значаја за развој привреде и повећање инвестиција је и увођење професионализације јавних предузећа и одговорног корпоративног управљања у предузећима која буду остала под државном контролом, стимулативна пореска политика која подстиче привреду и запошљавање и нулта толеранција за непоштовање закона и за криминал и корупцију кроз реформисане институције система.

Имајући у виду тренутну позицију Србије и структурне поремећаје наслеђене из претходног периода, као и планиране мере и активности на националном нивоу, од посебног значаја је изналажење начина да се побољшају услови пословања на локалном нивоу.

У том циљу је неопходно, осим активне позиције Града у свим поменутим процесима, сагледати и спровести низ активности које ће обезбедити дугорочно одржив локални развој.

Од локалних самоуправа се очекује ефикасност у реструктурирању локалних јавних комуналних предузећа и последичном смањењу субвенција тим предузећима, односно преусмеравање тако остварених уштеда у програме подршке привреди.

Борба против сиве економије – смањење пореске евазије и сиве економије превасходно зависи од ефикаснијег рада државних органа на сузбијању сиве економије, па у том смислу локална администрација може на индиректан начин дати свој допринос унапређењу овог процеса.“