Рад Градске управе Панчево и даље скривен од очију јавности
Индекс транспарентности Града Панчева ове године, износи 49, од могућих сто поена, и виши је за четири поена у односу на прошлогодишњи скор, показало је истраживање отворености локалних самоуправа које спроводи Транспарентности Србија.
Индикатори су подељени у осам категорија – скупштина и веће, буџет, ЈЛС и грађани, слободан приступ информацијама, јавне набавке, информатор о раду, јавна предузећа и јавне установе и јавне расправе. Ове године је, као и претходне, најбољи просечни резултат остварен у категорији јавне набавке – 4 поена од могућих 4, дакле 100 одсто, мада је нејасно како јер од новембра прошле године Град Панчево не објављује актуелне јавне набавке на свом сајту.
У свим осталим областима – информатор о раду, скупштина и веће и јавна предузећа и јавне установе скор је око 30 одсто. Локална самоуправа је престала да објављује и резултате конкурса и јавних позива, што су запазили и истраживачи, који су за БИРН, анализирали јавне конкурсе у области културе, информисања и цивилног друштва и омладине.
Као и прошле године, град Панчево је наставио праксу необјављивања закључака са седница Градског већа, а ни скупштинске одлуке нису доступне на градском сајту, већ на посебном сајту edocs.pancevo, за који многи грађани не знају. Настављена је пракса не одржавања редовних конференција за новинаре градоначелника, необјављивања годишњих планова рада и извештаји о раду јавних предузећа, као ни извештаји о додели имовине у закуп, не постоје дефинисани термини за сусрет градоначелника и грађана, не постојие подаци о контакту градоначелника са грађанима.
Иначе, отвореност панчевачке локалне самоуправе драстично је пала, од 2015. до 2019. године. Наиме, Град Панчево је на мањем узорку међу 15 локалних самоуправа 2017. године заузело прво место за отвореност, са 67 поена, док је у 2019. години локална самоуправа прикупила само 45 поена, што је далеко мање и у односу и на истраживање од 2015. године, када је тај скор износио 61 бод.
Отвореност градова и општина у Србији је благо повећана у 2020. години у односу на претходну, али је просек и даље низак, а најтранспарентније локалне самоуправе су Бечеј, Нови Пазар и Сомбор, саопштили су из организације Транспаретност Србија.
Истраживањем је обухваћено 145 јединица локалне самоуправе и 25 градских општина, који су оцењивањи и рангирани на основу критеријума транспарентности, одређених путем 95 индикатора. Коначне оцене, односно индекси могу бити у распону од 0 до 100, а просечни скор се поправио са прошлогодишњих 40 на 46 поена у 2020. години.
Просечна оцена 145 ЈЛС у 2021. години је 48, што је и даље слаб резултат, али за два поена бољи него што је био у ЛТИ 2020 (46) и много бољи него просечних 40 у 2019. години. Још је значајнија чињеница да је три петине општина (59%) побољшало свој резултат и поред тога што се пандемија негативно одразила на поједине области рада локалне самоуправе. Са друге стране, 37 одсто је остварило лошији учинак у односу на претходну годину. Најбољи показатељ како посвећеност локалних службеника унапређује транспарентност јесте то што би најбољи резултат из ЛТИ 2015 сада био довољан тек за осмо место на листи. Са становишта одрживог раста транспарентности (и оцена), такође је важно нагласити да су 54 општине имале константан раст ЛТИ у последња три истраживачка циклуса (ЛТИ 2019, 2020 и 2021).
Општина Бечеј, која је и прошле године била на првом месту, поправила је скор за седам поена, дошавши ове године до скора 90. Град Сомбор је заузео друго место на ранг лист са 88 поена, у односу на 80 и треће место у 2020. години. На трећем месту ове године нашла се општина Кањижа са 83 поена, која је такође напредовала за шест поена. И ове године се у врху нашао Нови Пазар (сада са 78 поена), док пето место деле Лесковац, Врање и Сокобања (75). Бујановац и Прешево (по 21 бод) су на дну лествице, а Свилајнац и Јагодина (по 23 поена) остају међу најмање транспарентним ЈЛС трећу годину заредом.