Пријатељи о Саши Вечанском: огромна емоција и сарказам преточени у уметничко стваралаштво

Породица и пријатељи, опростили су се са Сашом Вечанским, панчевачким драмским писцем и сценаристом на комеморацији која је одржана у његову част, у петак, 4. маја, у читаоници Градске библиотеке Панчево. Последњих осам година радио је као библиотекар у Позајмном одељењу за децу, а бавио се и писањем за децу и одрасле од 1996. до 2018. године. Он је 27. априла, у 49. години извршио самоубиство пуцњем из пиштоља.

О његовом животу, уметничком таленту и стваралаштву, али и о трагичној смрти говорили су Дејан Боснић, директор Градске библиотеке Панчево, Милован Лукић, библиотекар и Небојша Илић – Циле, глумац Атељеа 212.

„Затечени смо, неспремни са помешаним осећањем и неверицом, али са довољно остављених добрих емоција према нашем Вечи да бисмо имали шта да чувамо, кога да се сећамо и шта да баштинимо од онога што нам је оставио“, рекао је дугогодишњи пријатељ и сарадник Саше Вечанског, Небојша Илић – Циле, који је играо у представи „Без маске“ по тексту Вечанског.

Он је истакао да је Веча, како су га сви звали, био човек који је волео је живот и људе, и да је био изузетно емотиван.

„Онај Веча којег ја знам био је можда најдуховитији човек којег сам упознао, имао је ематију и жељу да помогне. Имао је у себи неколико сасвим контрадиткторних особина. Био је изузетно осетљив, склон драматици и патетици, а са друге стране био је врло циничан, и саркастичан. Патетика и цинизам не иду баш заједно, али код њега је то била добра основа за драмски сукоб и за нешто од чега позориште има користи. Колико је он од тога имао користи не знам, али он је успевао да спаја огромну емоцију са сарказмом“, закључио је Циле Илић и додао да је постојао један део Саше Вечанског који је сакрио од свих људи.

Са помешаним емоцијама туге и љутње што се одлучио на чин одузимања живота, о Вечи је говорио и његов колега и пријатељ Милован Лукић.

„Проблеми се тако не решавају, знао је то и он, а сигурно су били велики. Покушао сам да му помогнем, али је то само одгођено и дошло је до веома трагичног краја. Волео сам га и могао да разговарам равноправно са њим о многим темама, поготово у уметности, о стваралаштву, о ономе шта нас покреће да пишемо. Његови проблеми за које сам делимично знао, очигледно да су утицали на то да он све мање пише, али ми је пре пре три године дао да погледам обимну драму о Че Гевари, тако да је сигурно оставио доста тога што није обелодањено“, испричао је Лукић.

Дејан Боснић истакао је да је Саша Вечански био марљив библиотекар, да је дао допинос издавачкој делатности Културног центра Панчева, те да је једини Панчевац који је био лауреат признања „Стеријиног позорја“ као најпрестижније српске награде за оригиналан текст савремене драме за дело „Рециклирани злочин“.

Саша Вечански је добио и Нушићеву награду за драму „Варавина опција“ Удружења драмских уметника Србије, награду Југословенског драмског позоришта за савремени драмски текст, награду Радио телевизије Србије за сценарио телевизијске драме, награду за најбољу дечју представу у целини. Аутор је гледаних драмских комада „Храбри кројач“, „Лутке од дрвета“ и „Без маске“, као и појединих сценарија за филмове, телевизијске драме и серије.