Страх и неизвесност још интензивнији

Поново доступна телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке грађанима и грађанкама

Грађанима и грађанкама ће од данас поново бити доступна телефонска линија 19 833 за пружање психосоцијалне подршке свима који се на било који начин суочавају са проблемима везаним за ковид кризу, каже психотерапеуткиња и координаторка пројекта „Подршка психотерапеута” Милена Марковић.

Од 24. марта до 25. јуна Савез друштава психотерапеута Србије регистровао је око 5.000 позива за психосоцијалну помоћ у оквиру прве фазе пројекта „Подршка психотерапеута”, каже Марковић за Тањуг. Како каже, свет се не суочава само са страхом од болести, присутна је анксиозност као природна емоција која се јавља када проценимо да немамо капацитета да изађемо на крај са неком ситуацијом.

Свет какав смо познавали до пре неколико месеци више није исти, променио је идентитет, бори се са опасном заразном болешћу која изазива и економске последице. Све то појачава анксиозност”, објашњава Марковић.

У почетку је, каже Марковић, најдоминантнији међу грађанима био страх од вируса као непознанице, али и потешкоће да се схвати и прихвати новонастала ситуација.

Касније су се јављали и због породичних и брачних проблема, што је била последица изолације. Они који живе сами осећали су депресију због интензивне усамљености, а међу њима и велики број пензионера који, иначе, ретко долазе на психотерапију”, каже Марковић.

Саговорница Тањуга дели утисак да су у другом пику епидемије Ковида-19 страх и неизвесност још интензивнији, јер се већина надала да ће епидемија трајати краће и да ћемо коначно победити вирус.

Сада готово да нема особе која не познаје неког ко се разболео од вируса корона што, такође, појачава страх. Оно што додатно плаши је чињеница да су болнички капацитети скоро попуњени, па људи страхују да им, ако се разболе, медицинска помоћ можда неће бити доступна”, наводи Марковић.

Она указује да су грађанима на располагању и апликација podrskapsihoterapeuta.com и сајт savezpsihoterapeuta.org, на којем је објављен списак контаката више од 400 волонтера психотерапеута.

Говорећи уопштено о менталном здрављу, Марковић истиче да обавезне мере превенције, које су уведене, не штите само од вируса већ су уједно и заштита менталног здравља.

„Када је реч о страху од вируса, ношење маске и држање дистанце и психолошки штите. Страх, као природна емоција, мотивише нас да се заштитимо”, напомиње Марковић.

Други начин да се у тренутним околностима одржи ментална равнотежа види у окруживању онима који су пријатељи и подршка и дељењу непријатних емоција са онима у које се има поверења.

Родитељима се саветује да децу изводе у паркове и на места за која знају да нема много људи, а као најбезбедније активности препоручују се вожња бицикла или ролера са вршњацима уз напомену да се држи дистанца. Такође, децу треба анимирати да учествују и у кућним пословима, у складу са њиховим узрастом, и да на тај начин испуне своје слободно време.

За адолесценте Марковић каже да су посебно рањива категорија, али да су, ипак, у предности јер, за разлику од најмлађих, могу на зрелији начин да схвате шта се дешава и да морају да се заштите. Адолесцентима ова ситуација може да представља већи изазов, с обзиром на развојну фазу у којој се налазе и у којој им је, природно, потребно више простора за дружења с вршњацима.

Родитељи би, указују стручњаци, требало да покажу нарочито разумевање за њихово емотивно стање и да покушају да им, не кроз наредбе, већ кроз разговор помогну да разумеју тренутну ситуацију и прилагоде јој се без љутње и бунта.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress