Водоснабдевање у Граду Панчеву

По питку воду на јавну чесму у 21. веку

Једанаест година и нешто више од 4.1 милиона евра било је потребно да се спроведе пројекат прикључења четири насељена места на панчевачку водоводну мрежу. Банатско Ново Село и даље без исправне воде за пиће

Право на чисту воду, које је 2010. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, мештанима неких од насељених места у Граду Панчеву, све до 2016. било је ускраћено, а одређени мештани то право још увек не могу да остваре. До прошле године пет од девет насељених места који припадају Граду Панчеву нису имала исправну воду за пиће.

Старчево, Омољица, Банатски Брестовац и Иваново, такозвана јужна села – прикључена су 1999, односно 2001. на панчевачки водовод, док је Старчево градску воду добило још 1989. године.

Насељена места која нису повезана на систем водоснабдевања Панчева имају сопствене водоводе који захватају подземну воду из локалних бунара, па се у води обично јављају повишени нивои гвожђа, а повремено мангана и амонијака.

Јабука и Долово су прикључени на панчевачку водоводну мрежу у оквиру билатерателарног програма између Србије и Немачке. Реч је о кредиту немачке развојне банке KfW, која је финансирала развој инфраструктуре у осам градова у Србији, међу којима је и Панчево.

Фото: www.arhiva.pancevo.rs

У међувремену у програм је уврштен и Глогоњ, воду је добило и Качарево, док за Банатско Ново Село тада није било довољно новца, и то је једино насељено место које неће у скоријој будућности бити прикључено на градски водовод.

Панчевачка вода је потекла кроз доловачки и качаревачки водовод у августу 2016, односно у јануару 2017, а Јабука и Глогоњ би требало да се прикључе у септембру ове године.

Рата од 150.000 евра условила вишу цену воде

Отворени програм водоснабдевања и одводњавања отпадних вода у општинама у средње величине у Србији је програм KfW немачке развојне банке, који има за циљ обезбеђивање питке воде за општине средње величине у Србији. KfW је изабао осам градова, а Панчево је било међу њима. Почетни преговори и провера потенцијала панчевачког Водовода” за спровођење програма почели су децембра 2003, а први уговор потписан је 2006. године између КfW банке и свих осам локалних самопурава и јавно-комуналних предузећа.

Три године касније консултантска фирма коју је ангажовао донатор KfW – SETEC Engineering & associated partners, израдио је Студију изводљивости. Студија је проценила да Град Панчево испуњава услове за добијање пет милиона евра и предвидела изградњу водовода Панчево–Долово, изградњу резервоара од 5.000 м3, реконструкцију цевовода, енергетског кабла и водоводне мреже у граду и повезивање северних села на водоводни систем.

Први уговор са KfW банком потписан је још 2006, којим се дефинишу две фазе процеса,  одговорност локалних самоуправа и јавних предузећа, и предвиђа се потребан новац за прву фазу у износу од 940.000 евра. Након тог уговора потписано је још неколико, којима су се мењали износи кредита, због политичких одлука.

Панчевачко ЈКП Водовод  канализација” добило је новац у износу од 5 милиона евра, од чега је 40 донација, а 60 одсто кредит, који предузеће отплаћује од 2013. године.

У студији коју је израдио SETEC пише да је предложено повезивање на панчевачки систем Долово и Јабука, док повезивање Качарева, БНС и Глогоња није разматрано због ограниченог буџета и нижег приоритета.

„Од 2007. до 2010. се радило на прикупљању података и анализи постојећих докумената и припреми за реализацију, да би се 2011. године полако ушло у реализацију и расписивање међународних тендера”, каже Владимир Јовичић, грађевински инжењер из SETEC-a и координатор Отвореног програма водоснабдевања и одводњавања отпадних вода у општинама средње величине у Србији.

Фото: Никола Вељковић

У овкиру KfW инвестиције изграђен је цевовод од Панчева до Старог Тамиша, затим од Старог Тамиша до Долова, са резервоаром и пумпном станицом, изграђени су цевоводи од насеља Караула, до Јабуке и Глогоња, такође са резервоарима и пумпним станицама. Реконструсиана је и водоводна мрежа у четири градске улице, а и цевовод у Градској шуми, и канализациона мрежа у насељу Кудељарски насип, што би ускоро требало да буде завршено.

Јовичић објашњава да је рок за коришћење кредита до краја ове године, те да је скоро сав новац повучен, што значи да ће зајам и кредит KfW банке бити потрошен до последњег цента.

На иницијативу тадашњег директора Александра Радуловића, ЈКП Водовод” 2010. године склапа трилатерални уговор са Градом Панчевом, о коришћењу средстава КfW према којем се зајам повећава са пет на шест милиона евра.

Од тога износ у висини 2,4 милиона евра усмерава се у виду бесповратних средстава, док је 3,6 милиона евра кредит који ЈКП Водовод” треба да отплаћује. Додатним средствима била је превиђена изградња водовода од Јабуке до Качарева.

Међутим, ново руководство у августу 2012. године доноси одлуку о повлачењу 1, 2 милиона евра, јер је како се наводи у једној од одлука Градског већа, процењено да новац не може да се потроши у превиђеном року.

Милица Радовановић, која је била директорка ЈКП Водовод и канализација” од јула 2011. до августа 2012. и од јула 2013. до јуна 2015. године, сматра да је кредит од шест милиона евра био превелико оптерећење за Град, и да је од неких инвестиција требало одустати.

„Ми смо хтели да се неке од тих инвестиција стопирају, да се уради оно за шта смо имали пројекте, а то су резервоар, и водоводна мрежа до Долова и Качарева. За остало тада нисмо имали папире и сматрали смо да прикључење осталих места може да се финансира постептно из других извора”, кажа Радовановићева и додаје да је су првобитно кредитна средства требала да се искористе до краја 2015.

„Уколико не бисте имали пројекте са грађевинском дозволом, кредит не би имао смисла. То је између осталог био разлог зашто се одустајало од појединих инвестиција”, закључује наша саговорница.

У уговору стоји да је дуг подељен у 24 узастопне шестомесечене рате, са грејс периодом од три године и каматном стопом од 6,17 одсто.

Кредит је почео да се отплаћује 15. јуна 2013, а Водовод” отплаћује рате од 150 хиљада евра два пута годишње. Средином јуна ове године дуг према КfW износио је око 812 хиљада, док је до новембра 2016. године повучено 5.1 милиона евра.

Да би се достигла економска цена воде из којег може да се враћа кредит, направљен је динамичан програм повећања цене, јер је услов КfW да кредит враћа Водовод”, а не држава. Последњи пут цена воде је повећана је у мају 2013. године, са 46 на 54,24 динара по м3, односно за отпадну воду са 36,75 на 43,34 динара по м3.

Вода је поскупела и у насељеним местима која су прикључена на панчевачки систем водоснабдевања и сада мештани уместо 40 динара по м3, плаћају 60 динара, као и грађани Панчева.(видео, изјаве мештана)

Четири године од почетка радова до прикључења

Осим износа средстава, током година спровођења програма мењали су се и приоритети. Тако је прикључивање Качарева на панчевачки водовод због политичких притисака постало приоритет иако није било у првобитном плану прикључења. За реконструкцију водоводне мреже новац су обезбедили град Панчево и Влада Републике Србије.

Панчево је 2008. од Покрајинског секретаријата за урбанизам добило 12 милиона динара за израду пројеката за снабдевање водом северних села Града Панчева. Са фирмом Беоинжењеринг” је 2009. године потписан уговор о изради пројеката за Качарево, Јабуку и Глогоњ на 98 хиљада евра.

Радови су започети у септембру 2011. године у Долову, а прва фаза изградње водовода у том месту подразумевала је изградњу воводовне мреже од Панчева до Старог Тамиша. Трајала је годину дана и коштала је 895 хиљада евра.

Друга фаза од Старог Тамиша до Долова трајала је од октобра 2014. до октобра 2015. године. Изграђена је црпна станица са резервоаром у износу 1,1 милион евра. Градска вода у Долову пуштена је у августу 2016. године.

Иако је водовод прошао кроз Стари Тамиш, то насеље још увек није прикључено на панчевачки водовод. Александар Радуловић каже да би то могло ускоро да се деси. Наводи да се цевовод према Долову јако дуго радио, те да све фазе радова нису биле усклађене тако да се прикључак на струју чекао годину и по дана.

Милица Радовановић, бивша директорка ЈКП “Водовод и канализација” Панчево, објашњава да се на добијање грађевинске дозволе, од Старог Тамиша, чекало две године.

Радови на постављању цеви у Качареву почели су 9. маја 2012. године, завршени су 19. октобра исте године, и коштали су нешто више од милион евра. Друга фаза радова трајала је од 27. августа до 5. децембра 2012. године и обухватила је деоницу од Скробаре до Качарева. У том насељеном месту су такође замењене све цеви у дужини од 25 километара и постављене су нове пвц цеви. У осталим селима цеви су азбестне, старе око 40 година.

Насеље Скробара још увек није прикључено на панчевачки водовод, а у Водоводу” кажу да је израда пројекта у току. 

На градски водовод Качарево је прикључено 1. јануара 2017, а радови су се отегли због радова на трафостаници, на коју се чекало две године.

На питање због чега је од завршетка радова до пуштања у градски систем прошло четири године директор ЈКП Водовод и канализација” Александар Радуловић одговара да у то време није био на челу предузећа и да је бивше руководство кочило спровођење програма. Радуловић каже да су радови настављени када је поново ступио на дужност директора, септембра 2015. године.

Међутим, у Качареву није изграђен резревоар као у другим местима иако је према пројекту то било предвиђено. Радуловић напомиње да у Качареву нема проблема са снабдевањем водом, те да се показало да резервоар у том насељеном месту није неопходан.

У Качареву и даље постоје два биваторијума, мале фабрике воде. У њима се преко филтера вода пречишћава, а мештани имају картице које добијају од ЈКП и обњављању их на свака три месеца. По једном провлачењу могу да узму 20 литара воде.

Иако имају градску воду, Качаревци ипак и даље по навици  користе воду из биваторијума (видео, изјаве мештана).

(Не)потребан резервоар

Када се на инсистирање директора Радуловића одустало од изградње резервоара од 5.000 м3, опредељени новац за то у износу нешто већем од миллион евра, преусмерен је на изградњу водоводне мреже до Јабуке и Глогоња и њихово прикључење на градски водовод.

Радови су започети 14. новембра 2016. год, а завршени 13. јуна 2017. године. Вредност радова износила је 1.075.785,49 евра.

Због повезивања на електромрежу, Јабука и Глогоњ још нису прикључени на панчевачки водоводни систем. 

Према речима Александра Радуловића, директора ЈКП Водовод” струја је стигла у Јабуку и у току је припрема резервоара и пумпне станице за пуштање у рад. Прикључење се очекује до краја септембра, док ће мештани Глогоња питку воду добити у октобру због радова на електромрежи који још трају.

Одлука о одустајању од изградње резервоара у Панчеву донесена је на основу ревизије Генералног пројекта из 2006. који је Грађевински факултет из Београда израдио 2016. године према налогу ЈКП Водовод и канализација” Панчево. У студији се констатује да се систем снабдевања водом у Граду Панчеву од 2006. године променио, због промена у стуктури мреже, и реконструкције водоводне мреже, што је довело до смањења губитка воде.

На основу те анализе закључено је да постојећи резервоари код постројења могу да покрију часовне неравномерности у дану максималне потрошње – тако да изградња додатног резервоарског простора код ППВ није потребна”.

Са том оценом се не слаже Милица Радовановић, која сматра да је један резервоар за број корисника водовода (44 хиљаде домаћинстава, са око 120 хиљада грађана), недовољан.

Сличног мишљења је и еколог Никола Угрчић који каже да је један резероар апсолутно недовољан за снабдевање водом толиког броја људи.

„Са аспекта безбедности и потенцијалне могућности, ако човек размишља трезвено, треба предвидети и могућност за потенцијалну хаварију. То што тако нешто до сада није десило не значи да не може. Морамо водити рачуна о одрживости и безбедности”, истиче Угрчић.

Он каже и да овакво укрупњавање није добро и да прикључивање насељених места на градски водовод доводи до оптерећивања система и бунара.

„Реми бунари се троше и празне и уколико их додатно будемо оптерећивали имаћемо велики проблем. Бушење није јефитно врло је упитно да ли је добро на такав начин решавати то питање или пак да се раде локални водоводи који би по мом мишљењу били економичнији. Шта ако се велики поквари, други мањи могу да притрче. Међутим, нико није направио такву анализу”, каже Угрчић.

Квалитет воде из водоводног система у насељним местима, контролише Завод за јавно здравље Панчево. Анализе од 2012. до 2017. године показују да је у вода у свим насељеним местима била повремено микробиолошки и хемијски неисправна.

Највећи проблем са водом имају Глогоњци, јер је у води повећано присуство арсена, због чега је 2015. године забрањена за пиће, а тек у јуну 2016. године отворена је еко чесма.

Када се у води појаве фекалне, колифолне бакетрије или ешерихија цоли, Завод одмах реагује и обавештавају санитарну инспекцију, и затим се врши додатно хлорисање. Прим мр сц мед. др Радмила Јовановић, начелница Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Панчево, каже да бунарска вода није опасна по здравље и наводи да епидемија није било.

Прилог је настао у оквиру пројекта Кризно извештавање у југоисточној Европи” Мреже за професионализацију медија у југоисточној Европи (SEENPM) који је финансијски подржао Национални фонд за демократију (NED). За садржај прилога одговоран је аутор.

Оставите коментар

PANpress
%d bloggers like this: