Текстови популарних песама позивају на насиље

Певање о мизогијини, сексу и новцу као главна забава младих

Понашање пуно стереотипа и патријархалних вредности и даље је присутно у нашој свакодневици

„Огучити“, „ролексовати“ и „набуџити“, само су неки од глагола који се помињу у музици популарној код младих на нашим просторима. Они наизглед не значе ништа, али у тренуцима када се за њих веже објекат, који је у највећем броју случајева жена, постају извор отворене мизогиније, сексуалне објективизације и позивања на насиље.

Ови глаголи главне су карактеристике песме „Огучио сам је“ коју изводе Реља, Еевке и 8нула8. Песма има више од 10 милиона прегледа на Јутјубу. Додатно забрињава и чињеница да не постоје две верзије песме – експлицитна и сређена – што је честа пракса у страној музици, како би се садржај прилагодио тако да никог не увреди или изложи вулгаризмима. Нецензурисана верзија ове, али и многих других песама сличних карактеристика, доступне су на свим друштвеним мрежама, а могу се чути и у клубовима, кафићима и другим местима за журке где долазе млади.

„СТРАШНО И НЕДОПУСТИВО“
Према речима поверенице за заштиту равноправности Бранкице Јанковић, понашање пуно стереотипа и патријархалних вредности и даље је присутно у нашој свакодневици, осликава се и у култури и тешко га је искоренити. Она каже да је у овој борби важно реаговати сваки пут када се проблем уочи.

Ово је страшно и недопустиво!“, казала је повереница када је чула песму „Огучио сам је“. „Нажалост, ми немамо службу која би 24 сата пратила све оно што се на мрежама дешава, а ово је много више од рада и реакције једне институције. Веома смо расположени да будемо део решења, али не можемо сами. Ово захтева нове капацитете, средства, знања и вештине као и нови дигитални друштвени консензус. Ми као друштво нисмо ни у реалном животу отклонили све стереотипе и предрасуде и то се, наравно, прелило и на друштвене мреже“, каже повереница.

Она истиче случај када је институција повереника реаговала на проблематичан садржај у ком је експлицитно била приказана дискриминација и вређање ромске националне мањине. Ипак, додаје, препреке у реаговању настају када дискриминација није уочљива.

У овом случају није реч о дискриминацији, а када би она и постојала – ми не можемо реговати без притужбе и по службеној дужности водити поступке. Међутим, ми користимо све друге начине да укажемо на неповољан третман жене, како у друштву, тако и у култури или јавном говору. Од велике су користи медији, који ће нам дати прилику да о овоме говоримо. Такође, оваквим и сличним питањима, бавимо се и у нашим саопштењима, упозорењима, годишњим и посебним извештајима и слично“, сматра Јанковић.

Са друге стране, психолошкиња Јована Ћојдер сматра да је у овом случају присутна дискриминација.

Верујем да у контексту родне равноправности и људских слобода лако можемо да се сложимо да су у тексту присутни мотиви дискриминације, насиља или сексуалне објективизације, као и да проблематика њховог постојања у реалности није спорна. Процеси усвајања одређених понашања или механизми њихове промене, далеко су комплекснији од самог излагања одређеним садржајима“, каже наша саговорница.

Према њеним речима, да бисмо уопште могли да говоримо о једнаким шансама за све, важно је развијање свеопште осетљивости на различите врсте дискриминација, попут сексизама или насиља. „У темељу оваквих процеса, неретко леже стереотипи и предрасуде, те је за почетак важно њихово препознавање и довођење у питање“, наводи Јована Ћојдер.

„ОГУЧЕНИ“ ТЕКСТОВИ СУ СЛИКА И ПРИЛИКА ДРУШТВА
Истог је мишљења и психолошкиња којој је развојни модул био у фокусу током студија, Ведрана Мирковић. Према њеним речима, текст данас популарних песама само одражава вредносни систем нашег друштва.

„На питање зашто су овакви текстови спорни вероватно свако може да да своју личну процену. На питање како се одражавају на дечаке и девојчице је теже дати одговор, просто јер не можемо говорити о једноставним узроцима и последицама. Ово је знак да су вредности отишле у стране неадекватних односа међу људима, односа где постоји онај који је моћан (финансијски, статусно…) најчешће мушкарац, и онај који је потчињен, завистан, најчешће жена. Међутим, заиста не можемо извући закључак да једна песма (или више њих) нужно доводи до пресликавања тих релација на стварне односе, али можемо да говоримо о томе да је овакав вид изражаја један од многих знакова који нам показују да нешто не ваља“, сматра Ведрана Мирковић.

Социолошкиња, активисткиња и програмска менаџерка Центра Е8 који оснажује младе Јана Шарић уочила је речи које у великој мери формирају мишљење и понашање младих.

„У оваквим текстовима жена није свесно, одрасло, независно биће, није чак ни особа! Она је објекат над којим се демонстрира моћ, канал кроз који лирски субјекат приказује друштвену моћ, која се огледа у стандардним статусним симболима – дизајнерској гардероби, сатовима, скупим пићем и бахатим понашањем. Девојке и девојчице које чују овакав текст, лако могу да помисле да је њихова улога да буду трофеј или инструмент нечијег задовољства. Девојчицама и девојкама се свакодневно говори да треба да се смање, склоне, да не треба да имају глас нити да се боре за своје место под сунцем.“, каже она и додаје да се поруке могу чинити баналним, али да музика ипак има важан утицај на формирање супкултура.

„Текстови који промовишу конзумеризам, мизогинију или сексизам, жене представљене као статусне симболе, не доприносе никаквом прогресу, бунту, већ припремају младе за репродукцију статуса qуо, одузимају им потенцијал за покретање друштвених промена“, сматра Јана Шарић.

Да ова песма није једина овакве врсте, говори и уочљива популарност жанра музике која се пропагира на нашим просторима. Цртање по фону, бацање кеша, скидање доњег веша, она би само мани мани и сличне „вредности“ приметне су и у многим другим песмама, од којих су само неке: Бацам кеш, Розе, На једну ноћ, Гето девојка, Папице… Све ове песме, као и многе друге, имају више од неколико милиона прегледа и убрајају се међу најпопуларније нумере својих извођача.

На питање да ли су свесни какву слику о женама ствара музика коју производе, као и чему овакви текстови песама уче младе, до објављивања текста нисмо одговор добили ни од продукцијске куће Маде ин БЛКН чији је власник Реља Поповић, један од певача песме „Огучио сам је“, као ни од ИДЈТВ, који је један од главних синонима аудио-визуелних производа савремене популарне културе код нас.

Цео текст на сајту Voice.

Вања Велисављев, Voice

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress
%d bloggers like this: