Остваривање права особа са сметњама не сме да зависи од било чијег мишљења или става

Као Иницијатива за инклузију удружење ВеликиМали има за циљ остваривање права деце са сметњама у развоју и одраслих са инвалидитетом и помоћ на путу ка њиховој друштвеној укључености. Када говорите о социјалном укључивању на шта конкретно мислите?

Социјално укључивање је друштвени концепт који подразумева стварање услова и обезбеђивање услуга и политика која обезбеђују равноправно учешће свих особа у друштву и остваривање њихових права. Ово се посебно односи на особе из осетљивих друштвених група којима је потребна додатна подршка система како би се остварила њихова социјална укљученост, напредовање и самосталност. Социјално укључивање подразумева приступачност и ефикасност у одговарању на потребе појединца/појединке или групе људи који се налазе у неповољнијем положају или су део неке осетљиве групе. Сагледавањем потреба и добрим планирањем једно друштво развија спектар услуга које воде друштвеној кохезији.

Једна од области у којој је још увек тај процес укључивања у току је образовање. Инклузивно образовање почиње у Србији 2009. године. Како бисте оценили успешност спровођења тог процеса у земљи, а како у нашем граду?

Направљени су значајни помаци, повећан је проценат деце са сметњама и инвалидитетом, као и ромске деце која се уписују у редовне школе у образовном систему, али још увек постоје изазови приликом остваривања права не образовање деце из осетљивих група.

Стручњаци Иницијативе за инклузију ВеликиМали пружају подршку деци са сметњама у развоју у Предшколској установи „Дечја радост“. У основним школама помажу стручњаци из ШОСО „Мара Мандић“. Међутим, стање на терену показује да је тај број недовољан и да су школама неопходни педагошки асистенти, али и лични пратиоци. Има ли индикатора који показују да ће се та ситуација поправити у скоријој будућности?

ИЗИ „ВеликиМали“ као невладина организација не може да пројектује да ли ће се повећати број асистената и личних пратилаца, јер то зависи од локалне самоуправе и надлежног министарства.

Осим подршке деци у ПУ „Дечја радост“, наше сараднице пружају подршку и приликом укључивања деце у основне и средње школе. На располагњу запосленим у образовним установама је и Мрежа подршке инклузивном образовању.

Оно што је важно напоменути је да за укључивање деце са сметњама није неопходан велики број стручњака, асистената и пратилаца. Педагошки асистенти се не одређују за дете, већ за цео разред као подршка наставном особљу. Лични пратиоци су услуга социјалне заштите која јесте подршка детету за укључивање у образовни систем, али има подједнако важну улогу и за живот у заједници. У ризику смо као друштво да све више стављамо знак једнакости између детета са сметњама и различитих врста асистенције. То што дете има сметње у развоју не значи да му је неопходан лични пратилац. Такође, када се пратилац укључује, мора се водити рачуна да то не утиче на социјализацију детета и однос са вршњацима, као и да се умањи ризик за оно што виђамо на терену – лични пратилац и дете су „група“ за себе и поједини васпитачи и наставници остварују минималну интеракцију са дететом, препуштајући организацију и реализацију активности (од игре до учења) личном пратиоцу. То обесмишљава услугу и чини је контрапродуктивном, јер постаје разлог за искључивање детета.

Да ли су и колико у нашој локалној заједници стварени услови за инклузивно образовање?

 Услови за инклузивно образовање су створени већ доношењем законског оквира 2009. године. Стање се разликује од једне до друге образовне установе, тако да је незахвално давати било какву генералну оцену.

Зашто је важно инклузивно образовање?

Полазећи од Конвенције о правима детета, Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Устава Републике Србије, Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о забрани дискриминације, право на образовање којим се омогућава развој и друштвена укљученост, основно је право све деце и младих.

Инклузивно образовање је неопходан корак у развоју друштва базираног на људским правима свих грађана/ки.
Основна функција образовања је припрема за живот у заједници. Ако неко почне образовање у условима изолације, у оскудном, једноличном, издвојеном и ограниченом искуственом простору, онда је он/а ускраћен/а за могућност да се икада равноправно укључи у живот заједнице као што и заједница, у том случају, остаје ускраћена за искуство пружања подршке онима којима је то потребно.

Инклузивно образовање је део шире стратегије једног друштва које промовише инклузивни развој, са циљем да се створи свет мира, толеранције, одрживог коришћења ресурса, социјалне правде, у коме су задовољена сва и свачија основна права и потребе. Да би се то десило, потребно је уочити препреке и тражити решења за њихово превазилажење у локалној култури, политикама и пракси, осигурати неопходну помоћ и ресурсе.

Kада говоримо о инклузивном образовању заправо мислимо на квалитетно образовање за све и то jе оно што jе наш циљ. Tо квалитетно образовање мора да уважава пре свега личност детета, да пронађе његове потенциjале и максимално их искористи и као такво има добробити и за децу из осетљивих група, децу из такозване шире популације, као и за талентовану децу.

Често се наглашава да је Панчево је град који има развијене социјалне услуге, па чак и да предњачи у инклузивном образовању. Слажете ли се са тим? Да ли и колико локална самопурава кроз буџетска средства пружа директну подршку образовању деце са тешкоћама у развоју?

Oд 2007. године град Панчево подржава Програм предшколског образовања деце са сметњама у развоју који реализујемо  у сарадњи са ПУ „Дечја радост“. Ту подршку пружа, између осталог, и корз финасирање ангажовања шест наших сарадница које подржавају укључивање деце са сметњама и боравак у редовним групама неколико вртића у нашем граду.

Од 2016. град Панчево кроз пројектно финансирање омогућава и услугу лични пратилац за више од двадесеторо деце са сметњама.

Као иницијатива пружате подршку деци са сметњама у развоју и њиховим породицама. Једна од тих врста подршке је инфо-линија, професионално бесплатно саветовање за родитеље деце са сметњама у развоју, коју сте покренули у јануару прошле године. Каква су искуства до сад, да ли је тај вид комуникације заживео?

Бесплатна правно-стручна подршка је активност коју ИЗИ „ВеликиМали“ реализује већ више од 10 година и наставиће да је пружа и у наредном периоду.

Инфо-линија је била пројекат у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и наше сараднице су одговарале на питања родитеља од јануара до септембра 2016. године.

Инцијатива за инклузију „ВеликиМали“ функционише већ 17 година. Који су према вашем мишљењу најзначајнији помаци у поменутој области у последње две деценије?

Доношење законског оквира који омогућава инклузивно образовање, развијање модела подршке који доприносе укључивању деце из осетљивих група у редовно образовање, као и подизање свести о правима и положају деце са сметњама и њихових породица.

Колико смо као друштво до сада успели да развијемо прихватајући став према деци са сметњама у развоју и особама са инвалидитетом и да ли је њихова изолованост у друштву смањена?

 Не постоји скорије истраживање које би дало одговор на ово питање, али из нашег исксуства можемо да кажемо да су предрасуде и стереотипи мање заступљени него претходних година.

Остваривање права деце са сметњама не може да зависи од нашег прихватајућег или неприхватајућег става. Као грађани и грађанке они имају права загарантована Уставом и законима ове државе, која не смеју да зависе од било чијег мишљења, схватања или става. Ту није реч о хуманости, већ о стварању услова да сви уживају и остварују своја права.

Судећи по броју активности, пројеката, сарадње са европским институцијама, УНИЦЕФ-ом, разним министарствима и амбасадама различитих земаља, Иницијатива „ВеликиМали“ се може окарактерисати као веома утицајна и поштована организација. Које су за вас најзначајније ствари, пројекти које сте до сад реализовали, резултати до којих сте дошли?

ИЗИ „ВеликиМали“ је до сада реализовала 80 пројеката, обезбедили смо бесплатну правно-стручну подршку за преко 400 породица деце са сметњама у развоју, организовали 40-так тренинга за организације које се баве правима детета и објавили већи број публикација. Нашу акредитовану обуку за запсолене у образовању је до сада похађало око 1000 васпитача и наставника.

У сарадњи са породицама деце са тешкоћама у развоју, организацијама цивилног друштва, школама и вртићима, које су као своју професионалну обавезу препознале и образовање деце са тешкоћама у развоју, и другим важним националним и међународним актерима, допринели смо да се: положај и проблеми са којима се суочавају деца са тешкоћама у развоју и њихове породице постане видљив, шира и стручна јавност у већој мери упознају са правима и потребама деце и одраслих особа са инвалидитетом, развију модели подршке, односно услуге које доприносе реализацији права на образовање и живот у породици и заједници, велики број породица добије директну подршку у остваривању својих права и права своје деце, запослени у образовању добију подршку за укључивање и планирање подршке за децу из осетљивих група, дође до усклађивања домаћег законодавства са међународним стандардима у области права деце са сметњама у развоју.

Какви су даљи планови?

Наставак пружања подршке деце и породицама из осетљивих група, поготово у области образовања, кроз различите програме и пројекте, пружање директне стручне подршке запосленима у образовању и јачање капацитета организација цивилног друштва за рад са породицама деце из осетљивих група.

Текст је настао у оквиру пројекта „Мрежа пријатеља инклузивног образовања – медијски допринос развоју инклузивнијих заједница у Србији“, који спроводе ЦИП – Центар за интерактивну педагогију (ЦИП Центар) у сарадњи са Фондацијом за отворено друштво Србија. Ставови и мишљења изнети у овом тексту не одражавају нужно ставове ЦИП Центра и донатора.