Природом до здравља

Органска производња у Србији: мит или стварност

У односу на суседне државе удео површина у органској производњи у нашој земљи од око 0,28 одсто у укупно коришћеном пољопривредном земљишту је занемарљив

Поштовање еколошких принципа, подстицање биолошких процеса, очување биодиверзитета, примена природних поступака и супстанци, традиционална пољопривреда, холистички приступ, поштовање равноправности и фер трејда, неки су од основних принципа органске производње.

Последњи подаци Републичког завода за статистику из 2014. године показују да у Србији има 1.866 произвођача органске хране са цертификатом, која се гаји на површини од 9.548 хектара, од чега на 4.671 хектара се обавља органски узгој, а 4.877 хекатара је у фази преласка на органску производњу.

Интересовање за органску производњу у нашој земљи је у порасту, што показује и статистика – 2012. године је у Србији било 1.061 произвођача здраве хране, на 6.340 хектара.

Међутим, у односу на суседне државе удео површина у органској производњи у Србији од око 0,28 одсто у укупно коришћеном пољопривредном земљишту је занемарљив.

Према подацима Европске комисије у Шпанији је највише земљишта под органском производњом у 2015. години, чак 1.410,000 хекатара, следе Италија и Немачка, са 1.093, 000 односно 1.088,000 хекатара, затим Француска, Аустрија и Пољска.

Када су у питању суседне државе, 2015. године, у Хрватској се органски узгој хране одвијао на 76.000 хектара, а знатан раст површина под органским узгојем хране забележен је и у Бугарској, потом у Француској, Ирској…

У свих 28 земаља чланица, како стоји у истраживању Европске комисије, у периоду од 2012. до 2015. године, пољопривредно земљиште под органском производњом у конверзији увећало се за 19 одсто.

Лоши дани за органску производњу

Недовољне субвенције, неразвијено тржиште, недостатак знања и недоступност стручних служби ради едукације произвођача, основни су разлози због којих је произвођача мало, а производи су скупи. У Јужнобанатском округу тек је десетак цертификованих произвођача органске хране, неки од њих се више и не баве тиме. Други размишљају да прекину.

Ранијих година се лакше долазило до динара и више се продавало робе. Из годину у годину је све теже. Прошла година је била катастрофална – доста кише, слабији принос, лошији квалитет, пуно корова. Тако да је наше газдинство ушло у организовану производњу са Јовањицом из Старе Пазове. Међутим, мислим да је то био лош потез јер од почетка године нам нису откупили ни килограм производа, и улазимо у новчане проблеме, а иначе смо у економском колапсу. Имам двоје деце и од нечег мора да се живи. Да сам могао да преживим сам, не бих ушао у организовану производњу, прича Никица Новаков, цертификовани произвођач органске хране из Црепаје, који на осам хекатара површине гаји лук (бели, црвени и црни), кромпир и шаргарепу.

Размишља о томе да с јесени посади ратарске културе (пешницу, раж, сунцокрет), али и о гашењу газдинства.

„Крајње решење би било да престанемо да производимо органске производе. Мени је то жао јер сам толике године провео у свему томе, али можда је то крајње решење“, песимистичан је Никица.

Ситуацијом нису задовољни ни други произвођачи са којима смо разговарали. Неки од њих нису желели званично да говоре за наш портал, али кажу да млади никако не требају да се баве пољопривредом, већ да оду из земље.

Из Министарства пoљoприврeдe, шумaрствa и вoдoприврeдe за наш портал поручују да органска прoизвoдњa мoжe бити знaчajaн извoзни пoтeнциjaл нaшe зeмље, с oбзирoм дa je тржиштe oргaнских прoизвoдa у свeту у порасту. Кажу да је припрeмљeн Плaн зa рaзвoj oргaнскe прoизвoдњe у оквиру Националног програма руралног развоја  у коме су постављени циљеви и мере који треба да допринесу интeнзивниjем рaзвojу oргaнскe прoизвoдњe у Рeпублици Србиjи.

 Циљ овог документа јесте да препозна које су то препреке које ометају интензивнији развој органске производње у нашој земљи, али и да дефинише мере и активности за њихово превазилажење”, наводе у Министарству.

 Поред мера за субвенционисање органске производње тренутно се ради и на хармонизацији прописа из ове области са законодавством ЕУ. С тим у вези, Министарство пољопривреде је припремило Тwining пројекат који се финансира  из претприступних ИПА фондова ЕУ. Циљ пројекта je jачање капацитета за имплементацију и даљи развој законoдавног оквира у области органске производње и политике квалитета хране. Почетком маја 2017. године за твининг партнере је изабран конзорцијум који чине институције из Републике Италије, Француске и Аустрије и ове године почело се са реализацијом активности у оквиру пројекта. Циљеви овог пројекта јесу усклађен законодавни оквир у области органске производње са прописима ЕУ, успостављање ефикасног система контроле за органску производњу, који обухвата све актере и аспекте органске производње и јачање знањa из области органске производње.

Субвенције 6.800,00 динaрa по хектару

А како држава помаже пољоприведницима који се баве органском производњом? Mинистaрство пoљoприврeдe, шумaрствa и вoдoприврeдe дoнeлo је Прaвилник o кoришћeњу пoдстицaja зa oргaнску биљну прoизвoдњу („Службeни глaсник РС”, брoj 31/18), којим се подстицаји за овај вид производње увећавају за 70 одсто у односу на подстицаје које могу да остваре произвођачи за конвенционалну биљну производњу за исту меру и износе 6.800,00 динaрa по хектару зa oргaнску биљну прoизвoдњу. Рок за пoднoшeњe зaхтeвa за ову меру јe oд 3. мaja дo 30. jунa  тeкућe гoдинe, с тим да је мaксимaлни изнoс пo кoриснику 136.000,00 динaрa.

Уредбом о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју за органску производњу у 2018. години издвојено је 110 милиона динара, што је за 20 милиона више у односу на претходну годину. Прaвo нa пoдстицaje зa oргaнску прoизвoдњу могу да остваре правна лица, предузетници и физичка лица – носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, кojи су уписaни у Рeгистaр пољопривредних газдинстава и имају прoизвoдњу кoja сe нaлaзи у пeриoду кoнвeрзиje, или у пoступку издaвaњa сeртификaтa нaкoн зaвршeнoг пeриoдa кoнвeрзиje или имају цeртификoвaну oргaнску биљну oднoснo стoчaрску прoизвoдњу, или су oбухвaћeни групнoм цeртификaциjoм у склaду сa прoписимa кojимa сe урeђуje oргaнскa прoизвoдњa“, наводе у Министарству.

Правилником о изменама правилника о коришћењу подстицаја за органску сточарску производњу („Службeни глaсник РС”, брoj 31/18) ове године проширена је листа раса за које се могу остварити подстицаји, тако да су додате расе сименталац и салерс. На овај начин омогућено је већем броју органских произвођача да остваре подстицаје, с обзиром да је сименталска раса једна од најзаступљенијих у Србији.

У Министарству кажу и да су подстицаји за органску производњу уведени још 2004. године, с тим што су од 2013. године сви подстицаји у пољопривреди, а самим тим и за органску производњу регулисани Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју.

Произвођач органске хране Никица Новаков истиче да његово газдинство ове године није имало право на субвенције јер су у организованој производњи. Део новца од државе за машину за ситна семена, коју су купили прошле године још нису добили, као и субвенцију за бикове.

Више едукације

Произвођачи сматрају да држава треба да се позабави организованом производњом, те да буде координатор између великих продаваца и малих пољопривредника.

„Држава би требало да нам каже шта да радимо и шта да сејемо. Такође, да формира тело и да именује службенике који би били у контакту са нама и давали нам савете“, предлаже Никица Новаков.

Др Владан Угреновић, научни сарадник Пољопривредне саветодавне службе Института Тамиш из Панчева, слаже се са оценом да пољопривредници немају довољно информација, те да је потребно да се стручне службе више баве едукацијом. Према његовим речима треба основати и посебну службу која би се бавила само органском производњом. Од државе очекује и веће подстицаје.

Др Владан Угреновић

Из Министарства одговарају да саветодавци у пољопривреди сваке године добијају едукацију по основу усвојеног плана едукације за текућу годину, а обавезни су да је похађају у смислу извршења Годишњег програма развоја саветодавних послова и стицања тј. обнављања лиценце.

„Едукацију врше универзитетски професори који се сваке године бирају на јавном Конкурсу од стране комисије која се формира од стране овлашћене организације за обуку саветодаваца и пољопривредника (Институт за примену науке у пољопривреди из Београда). Лиценцирани саветодавци сваке године имају обавезу преношења стечених знања пољопривредницима, а кроз Уредбу о утврђивању годишњег програма развоја саветодавних послова у пољопривреди, сваке године као обавезујуће су обуке из области органске производње, које саветодавци морају обавити кроз групни рад“, истичу у МИнистарству.

Подаци Министарства показују да је од почетка 2018. године реализововано укупно 67 предавања из области органске производње, зимских школа и трибина којима је присуствовало 2.653 пољопривредника.

Здравље на тањиру

Породица Новаков почела је да се бави органском производњом 2009. године из два ралога.

„Син ми је слабијег здравља, болује од целијакије, тако да смо почели да гајимо здраву храну из здравствених разлога. Постигли смо неке резултате и довели његово здравље у нормалу. Други разлог је био тај што се од конвенционале пољопривреде тешко живи, па смо почели да се бавимо органском производњом да бисмо допунили буџет“, објашњава Никица.

Како каже органска производња захтева много више утрошка енергије, средстава, и личног труда него конвенционална, а коров се на пример копа ручно. Због тога су цене органске хране доста високе, али како наш саговорник каже временом се спуштају и приближавају производима са „обичних“ њива.

„Лук смо раније продавали за 100 динара, на велико, а сада му је цена око 80 динара. Обичан лук је 40-50 динара, тако да разлика више није велика“, наводи Никица.

Све је више људи који су заинтересовани да себи и деци сервирају здравље на тањиру, али тешко да просечна српска породица себи то може да приушти.

Лук произведен према стандардима органске производње

Епоха нестајања врста

Живимо у времену када многи произвођачи хране, у циљу постизања што већих приноса, а самим тим и новчаних прихода, употребљавају велики број пестицида који су опасни по здравље. У свету се производе потпуно нове сорте воћа и поврћа, које могу да се транспортују хиљадама километара далеко, а да се не покваре. Због претеране употребе ђубрива, хемијских препарата, пестицида, адитива, антибиотика, као и других разгога, дневно 24 врсте живтиња, биљака и микроорганизама умире у свету, каже др Владан Угреновић.

„Налазимо се у епохи нестајања врста. Са друге стране убрзали смо животе, изгубили правилне приступе, тако да данас на пример током целе године можете јести воће и поврће које иначе расте само једном током године“, објашњава Угреновић.

Управо органска производња представља повратак традиционалној пољопривреди, од пре више од 50 година, када се нису користили пестициди и хемијска средства.

Институт Тамиш је почео са органском производњом 2008. године, на такозваним демо пољима, и до сада су развили доста нових метода, које представљају произвођачима и будућим произвођачима органске хране.

„Органска производња је створена за мало пољопривредно газдинство, до 15-20 хектара,  које ће моћи да буде одрживо. Систем је веома захтеван и усклађен са регултивом Европске уније, што значи да имамо инспекције и цертификационе кућe“, каже наш саговорник.

Осим узгајања биљака без употребе пестицида и других хемикалија, произвођачи морају да испуне низ других услова да би произвели органску храну. Земљиште најмање три године не сме да буде третирано хемикалијама, а дозвољена је једино употреба стајског ђубрива. Произвођачима органских производа није потребна дозвола Министарства пољопривреде да би се бавили органском производњом, али морају да закључе уговор са једном од овлашћених цертификационих кућа које контролишу органске производе.

С обзиром да произвођачи органских производа имају и додатне трошкове према овлашћеним организацијама које прате и контролишу њихову производњу, још једна од мера којом Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде годинама подстиче ову производњу јесте и рефундирање дела трошкова контроле и цертификације.

Како наводе у Министарству за наш портал, за 2018. годину  проценат рефундирања ових трошкова износи 50 одсто од реализоване инвестиције, односно 65 одсто у подручијима са отежаним условима рада у пољопривреди.

Новац, мода или здравље, неки су од разлога за коришћење органске хране. Иако се сматра да она садржи много више калијума, гвожђа, калцијума, витамина и минерала него производи добијени конвенционалном пољопривредом, др Владан Угреновић констатује да цертификат не гарантује квалитет, већ метод – да је храна произведена без употребе пестицида.

Промена свести потрошача о користи коју хранљиве намирнице органског порекла имају за здравље, ниже цене и виши стандард, неопходни су како би узгој и употреба органске хране заживели у Србији.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress