Одржавање независног новинарства у јужном Банату живим је херојско дело

🔊 Слушај текст

Један у низу удараца на право јавности да зна и на транспарентност рада јединица локалне самоуправе нанело је Градско веће Града Панчева септембра 2019, када је одлучило да избрише из Пословника о свом раду члан који је дефинисао присуство новинара и новинарки на седницама. Овим чином је практично укинута јавност рада овог органа јер су новинари и новинарке једноставно протерани са седница Градског већа, чиме је прекинута ова вишедеценијска корисна пракса.

Иако је било покушаја релативизовања те одлуке, у смислу да ће Веће наставити да информише јавност давањем информација, на конференцијама за новинаре, саопштењима, изјавама и интервјуима већника и, наравно, преко интернет странице, из Градске куће током ових шест и по година стизале су врло оскудне информације.

О томе сведоче и објаве на (и у другим сегментима неажурираном) сајту Града Панчева – последња доступна документа за седницу Градског већа – „позив и одлуке” – носе датум 20. септембар 2019. године. Помало цинични посматрачи овдашњих прилика кажу да је то, заправо, сасвим исправна одлука, јер се не могу писати извештаји са седница које никада нису одржане.

Преко сајта Скупштине Града Панчева јавности јесу доступна документа о којима се изјашњавају одборници, али база података урађена је толико офрље и непрецизно да се стиче утисак да заправо и треба да слуди и одврати корисника од намере да детаљније претражи и прегледа скупштинске материјале, када их пронађе. Права забава почиње када се кликне на дугме ПДФ, па се даунлоудују документа чији су називи по правилу исписани у стилу Drugha Izmiena i dopuna Proghrama poslovan - Skupshtina ghrada Panchieva.pdf ili Godishnji izvieshtaj o riealizatsiji Plana - Skupshtina ghrada Panchieva.pdf.

Упадљиво игнорисање независних актера медијске сцене

Упоредо са тим решењем, рестриктивним према свим медијима, овом самоизолацијом градске владе, независни новинари (који, додуше, нису били радо виђени у канцеларијама Градске управе још од новембра 2016. године, након још једног прекомпоновања градске власти) постали су жртве још једне врсте дискриминације – позиви на догађаје и конференције које организује Градска управа од тада упадљиво изостају и такво се стање одржало до дана данашњег.

Линкови ка сајтовима, мејл адресе и бројеви контакт телефона независних новинара у Панчеву не налазе се у адресару и именику запослених у градској Канцеларији за односе са јавношћу, као што се не налазе ни на страници Медији у Панчеву на званичној интернет страници Града Панчева. Поред десет пописаних, на тој листи недостаје бар још осам регистрованих самониклих сајтова, плус већ спомињано ePancevo.

За разлику од зависних, а у односу према званичницима привилегованих медија, који не морају да се позивају на за све важећи Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја јер ионако не објављују приче које би носиоцима власти могле бити спорне, независни новинари и новинарке у Панчеву изложени су другачијем третману: Институт позива на овај Закон државни органи врло често злоупотребљавају – и обесмишљавају – тако што новинаре упућују на примену права из тог закона по дифолту, уместо да им тражену информацију дају најкасније следећег дана, без потезања слова Закона.

Поступак који би требало да буде изузетак у случајевима када државни орган баш одбија да учини доступним информације из делокруга свог рада, у Граду Панчеву и повезаним установама уведен је као неизбежно правило. И ако стигну у крајњем законском року – најдаље за 15 дана – теме за које су подаци тражени често изгубе на актуелности.

Дискриминација по непостојећим документима

Најновији случај отворене дискриминације догодио се 18. марта када су тројица припадника обезбеђења Градске управе и са њима повезана лица (градоначелник Александар Стевановић, председник Скупштине Тигран Киш, саветница за односе са јавношћу Бојана Кецић) физички онемогућили извештача сајта Панчево Си Ти да присуствује десетој седници Скупштине Града Панчева, с образложењем да није тражио акредитацију за баш ту седницу (што Пословником Скупштине Града није ни предвиђено), а што је забележено и на овом снимку.

„Физичко спречавање новинара да присуствује седници Скупштине града представља озбиљно кршење права на рад и директан напад на слободу информисања. У овом конкретном случају додатно забрињава чињеница да се као изговор користи правило које очигледно није јасно прописано, нити се једнако примењује на све новинаре, што указује на селективну и дискриминаторну праксу локалних власти, а дискриминација новинара, уредника и медија по било ком основу је забрањена. Посебно је важно нагласити да овај случај није усамљен – оваква дискриминација се понавља из године у годину. Само прошле године имали смо најмање пет случајева у различитим општинама и градовима где су независни медији били спречавани или дискриминисани када су у питању локалне седнице скупштина, а један од најбруталнијих био је случај колегинице Верице Маринчић из Ин медије из Инђије у марту 2024. године”, каже за Панпрес Тамара Филиповић Стевановић, генерална секретарка Независног удружења новинара Србије (НУНС).

Бес банатског лава

Редакција сајта Панчево Си Ти је истог дана покренула кампању „Бес банатског лава” с циљем да се избори за достојанство новинарског позива у Панчеву и околини и да афирмише практиковање узајамности и солидарности унутар новинарске заједнице и јачање веза и односа између актера локалне медијске сцене.

Та редакција је послала мејлове надлежнима у Градској управи, у којима је протестовала због овог немилог догађаја и предложила дефинисање поступка издавања акредитације по угледу на процедуру прес-бироа Покрајинске Владе. Дискриминисани новинар је наредних дана посетио локалну омбудсманку, а редакција наставила да шаље дописе покрајинској и републичкој администрацији.

Од Слободана Кундаковића, особе задужене за поступање по захтевима за слободан приступ информацијама од јавног значаја у Градској управи, затражене су копије захтева и копије акредитација издатих новинарима за последњих пет седница Скупштине, одржаних од марта прошле до марта ове године.

Истовремено, ПСТ се обратио свим панчевачким активним новинарима и медијским радницима – дописницима београдских и новосадских медија, колегама и колегиницама који раде за београдске или новосадске медије и живе у тим градовима, чак и пензионерима – иницијативом да упуте Градској управи захтев да прецизно дефинише за сваког важећу процедуру тражења и издавања акредитација и да контакт подаци свих медија буду унесени на сајт Града Панчева.

Предлог је послат на 94 адресе, а одговорили су главна уредница једних београдских новина и уредници три панчевачка и једног новосељанског сајта. Разрада ове иницијативе тек следи.

„Наставићемо да инсистирамо на праву јавности да зна и на санкционисању узурпатора слободе јавне речи, као што ћемо наставити борбу против дискриминације медија по разним основама, од којих је политичка нарочито уочљива. Све редакције и новинари који на овај начин желе да практикују професионалну узајамност и солидарност у остваривању ових циљева, добродошли су”, саопштила је Редакција ПСТ-а 1. априла.

Неколико дана касније, 7. априла, горе споменути Кундаковић је доставио одговор у коме тражиоца информације од јавног значаја обавештава „да овај орган не поседује документ који садржи тражену информацију”, што представља несумњиви доказ не само да је новинар ПСТ-а био изложен грубој дискриминацији него и да је тројац Киш-Кецић-Стевановић изговарао неистине тврдећи да су новинари осталих редакција тражили и добили акредитације, јер се ниједна од те две операције никад није десила.

„Локалне власти би морале пре свега да се придржавају закона, а то значи да обезбеде транспарентне и недискриминаторне услове за рад свих новинара, укључујући јасан и једнак приступ догађајима од јавног значаја, правовремено достављање информација и да не унижавају већ достигнути ниво права неким подзаконским актима и правилницима које доносе на своју руку када је у питању транспарентност рада локалних самоуправа. Такође, неопходно је да јавни функционери разумеју и поштују улогу медија у демократском друштву, уместо да их посматрају као противнике и често таргетирају, излажу притисцима и учествују у кампањама блаћења професионалних новинара и новинарки”, додаје Тамара Филиповић Стевановић.

Дугачак низ изазова

На овоме се не завршава списак недаћа којима су професионални новинари и новинарке у јужном Банату изложени. Медији који нису део пула исправномислећих, уз све друге недаће, не могу да рачунају на средства из буџета јужнобанатских општина и градова по конкурсима намењеним за суфинансирање израде медијских садржаја, али то није специфичност само овог дела Србије.

Читав поступак пријављивања и одабирања кандидата је нетранспарентан, нејасни су критеријуми за одабир чланова комисија, који, уз општу анонимност и сумњиву стручност, чак и не познају средину чији ниво информисаности треба да подигну подршком независним продукцијама.

Као резултат – грађани и грађанке не добијају квалитетно информисање, али зато пропагандни медији добијају десетине милиона динара годишње, о чему смо писали. Посебно је спорно што су новац добијали за углавном потпуно тривијалне текстове и медији ван Панчева, којима су често изрицане опомене Савета за штампу. (Информер је, рецимо, 2017. године за шест проширених информација о туризму, типа „За десет дана почиње традиционална Сланинијада у Качареву”, инкасирао милион динара или 166.666 динара по шлајфни и по.)

У најновијој фази, прошле и претпрошле године, Град Панчево склапао је директне уговоре са пропагандистичким медијима у вишемилионским износима, о чему текст можете прочитати овде.

Таква ситуација додатно отежава редовно функционисање независних медија, који не могу да рачунају на овај новац, али ни на приходе од реклама, малих огласа, великих компанија и локалних оглашивача, који би тиме ризиковали посете разних инспекција.

Релативно уска циљна група и мало тржиште додатно угрожавају одрживост независних јужнобанатских медија, а више него скромни приходи које остваре од домаћих и страних донатора по основу пројеката ретко када надилазе износ од неколико стотина евра бруто, месечно, за све.

Посебан проблем представља близина Београда, чије редакције – наспрам којих банатске изгледају тек као далеки и то врло сиромашни рођаци – једноставно привуку из равнице на другу страну велике реке младе банатске новинаре јер им нуде далеко боље и извесне услове за запошљавање и напредовање, редовне и пристојне плате, могућности грађења каријере и сијасет других погодности. Бар 32 уредника, новинара, спортска коментатора, фотографа, презентера вести и сниматеља из Вршца, Панчева и Долова раде у ТВ Н1, ТВ Арени, ТВ Прва, РТС-у, Инсајдеру, Политици, Данасу, Књижевним новинама, Вечерњим новинама, сајтовима нова.рс, КУШ, Бизллајфу, Тањугу, Облакодеру, КРИК-у, БИРН-у, дописништвима Би-Би-Сија и Дојче велеа, те у Медија центру, Институту за физику и САНУ.

Цена независности

Укратко, иновативни приступи информисању, извесност и комфор стабилне финансијске ситуације, могућност равноправне борбе за тржиште, правичност медијских конкурса, располагање пословним простором, бар неколико стално запослених, увођење младих журналиста у посао, тј. неометана и континуирана смена генерација, технички и други услови достојни занимања, редовно бустовање садржаја, чак и лиценциран софтвер, и још ситније ситнице спадају у недостижне циљеве и стандарде којима јужнобанатски слободни новинари стреме без изгледа да ће их, докле год постоји овакав распоред ресурса и односа моћи, и достићи.

Из свега наведеног, а и из мноштва других жалосних примера који чине свакодневицу професионалних журналиста у доњем Банату, може се донети само један закључак: новинарство јесте занимање, професија и мисија, али одржавање независног новинарства у јужном Банату живим јесте херојско дело.

Солидарност грађана као штит за слободно новинарство

У организацији редакција Панпрес и Панчево Си Ти, 13. априла одржан је скуп подршке независним новинарима и новинаркама у Панчеву. Повод за окупљање била је тешка свакодневица професионалних новинара који се суочавају са претњама, SLAPP тужбама и институционалном дискриминацијом. Данило Јованов, активиста и члан Иницијативе Одбранимо Теслу и Збора Тесла, који је дошао да подржи локалне редакције, истакао је да је улога независних медија на овом микро плану непроцењива. Он је нагласио да се ти медији могу избројати на прсте једне руке, али да без њих објективне информације уопште не би стигле до људи с обзиром на то да је већина извора под контролом и притиском власти. „Иако су за потпуни опоравак новинарства потребне системске промене које грађани не могу сами да спроведу, наша солидарност је кључна. Можемо помоћи кроз скупове подршке и прикупљање новца за SLAPP тужбе. Увек може боље и солидарније, јер ако нема оних који ће објективно пренети шта се дешава, биће нам много теже”, рекао је Јованов.