Однос између мајке и ћерке током пубертета

Задатак родитеља је да припреме децу за самосталан живот и да их кад дође време за то пусте да оду. Период пубертета је најава одласка, односно психолошког одвајања ћерке, што већини мајки јако тешко пада. Ћерка тада има велику потребу да буде прихваћена од вршњака, али јој је важно и да има подршку у породици. Уколико је велики несклад између система вредности вршњака и родитеља ћерка је у великом конфликту. Нападањем вредносног система мајке она заправо тражи од ње аргументе да их задржи, а ако их мајка нема она прихвата вредносни систем вршњака. Другим речима, она тражи границе јер још увек није у стању да зна шта је добро, а шта лоше. Ако мајка не постави чврсте границе, ћерка тада добија превелику одговорност да их сама формира што може да остави значајне последице.

Хормони код девојчица, осим емотивних успона и падова, покрећу и низ физичких промена. Због тога је разговор мајке са ћерком на прагу пубертета важан за њихово здравље – физичко и ментално (разговор о деликатним темама физичког, емотивног и психичког сазревања, односно претварања девојчица у девојке).

Табу теме се разликују од породице до породице, али у већини породица секс је табу тема, а то је управо нешто што адолесценте највише интересује. Уколико мајке тада не разговарају са својим ћеркама то ће створити јаз који води смањењу блискости која је до тад формирана. Мајке најчешће нису у стању да савладају сопствени стид и одлажу разговор са образложењем „још није време, одговорићу кад ме буде питала“ итд. Оне мајке које успеју да разговарају о свему са својим ћеркама, али тако да остану на нивоу здравља и да не пређу границу задирања у интиму, стећи ће њихово поверење које је основ доброг односа.

Које су то особине, кодекси, ставови који се могу препознати као „потпис“ мајке у личности или понашању ћерке?

Најчешће то су ставови  уверења који се односе на улогу и изглед жене. Уколико ћерка мисли да никако не сме да се понаша као мама, или мора да буде као она, то код ње ствара проблем у функционисању. Ћерка треба да има слободу избора  да нека уверења задржи, а нека не. Превелик притисак мајке на изглед и понашање ћерке доводи до бунта код слободније деце или до повлачења код јако обуздане деце. Данас су чести коментари како тинејџерке изгледају, како се облаче… Треба увек имати на уму да је то уз одобрење мајки, које често и саме тако изгледају или то желе, а нису у прилици.

Психолози често кажу да мајка у ћерки види своје жеље, жудње и фантазије…

То се дешава зато што жеље, жудње и фантазије које мајке имају, формирају очекивања мајки које оне имају од својих ћерки. Нико не може знати шта су нечија очекивања, ако она нису формулисана као захтеви те је због тога то веома чест извор неспоразума и  разочарања, зато је боље дефинисати захтеве. Међутим, захтеви морају бити примерени ћеркиним способностима. Превисоки захтеви од стране мајки могу изазвати чак и поремећаје. На појаву анорексије и напада панике утиче, између осталог, и однос ћерке са мајком.

Кад ћерке одрасту и осамостале се, утицај мајки и даље постоји. Какав ће тај однос бити зависи од обе особе, а следећи пут ћемо писати о томе.

Пише: Светланка Кнежевић, психотерапеут