Новац за одабране играче, док се грађани информишу на друштвеним мрежама
🔊 Слушај текст
Највећи износ, у периоду од 2016. до 2025. године добила је телевизија Лав, којој је припало готово 37 милиона динара. Прецизније, 36.950.000 динара. Од тог износа, међутим, 650.000 динара представља пројекат „Хришћански драгуљи Вршца”, а поменути износ подељен је међу осам медија.
Највише новца, Лав је добио 2021. године - 5.650.000 милиона динара. Најмање новца овој локалној телевизији припало је управо на поменутом заједничком пројекту. Када се посматрају самостални пројекти, најмањи износ био је 2,8 милиона динара, додељен 2018. године.
Следи ТВ Банат Вршац, којој је у посматраном периоду припало више од 35 милиона динара. Треба, међутим, напоменути, да је Банат угашен 1. јула 2024.
Коначно, на трећем месту је портал Е-Вршац, са око 28,5 милиона динара добијених на градским конкурсима.
Када се све сабере, прва три медија на конкурсима су добила су нешто више од 69 милиона динара, односно око 47 одсто укупног износа који је додељен од 2016. до 2025. године.
На основу доступних података види се да се новац током претходних година углавном „вртео” у истом кругу медија, а понављају се и медији који су добијали мање износе. То у пракси значи мање простора за нове медије.
Мала, али одабрана група медија
Први подаци које је анализирао Панпрес, из 2016, показали су образац који ће се наставити и у наредним годинама. Тада је Град Вршац за медијске пројекте издвојио 18 милиона динара, а највећи део средстава отишао је телевизијама Банат и Лав, Вршачкој кули, Е-Вршцу, Румунском удружењу Викторија ТВ и РТВ Панчево. Иако су се годинама које су уследиле на листи појавили и нови добитници, „база” медија којој се додељују средства остала је иста.
Таква ситуација догодила се и 2017. и 2018. године, када су међу корисницима средстава поново били Е-Вршац, Лав, Банат, РТВ Панчево, Вршачка кула… Од „нових играча”појавили су се Брифинг Банат, БЦ Инфо, Вршалица, Старт прес, Проглас Публиц релатионс, ДВП продукција, РТВ Панчево, Панонија медиа и Инфо ИТ медиа. Тих година, иначе, градске власти доделиле су 18,75 и 20 милиона динара.
У 2019. години, износ додељених средстава поново је био 20 милиона динара, а међу добитнике је ушло и неколико мање локалних продукција. У наредној, 2020. години, Град је за медијске пројекте издвојио 21 милион динара, а највећи појединачни износи отишли су телевизији Лав и Банат, као и порталу Е-Вршац. И наредне године, када је за медијске конкурсе орпедељено укупно 23 милиона динара, листа добитника остала је готово идентична, а поново су телевизије биле те којима је додељено највише средстава, као и прошле године - по више од пет милиона динара. Ситуација није била претерано другачија ни наредне, 2022. године.
У 2023, додељено је 22 милиона динара, а круг добитника на локалу је сужен. Средства су поново додељена телевизијама, Е-Вршцу и Вршалици, која је иначе у власништву директора телевизије Лав. Наравно, треба напоменути да је градска управа Вршца, поред локалним, средства доделила и медијима који послују на нивоу државе, округа или неког другог града.
Године 2022. расподељено је 20 милиона динара, а међу добитницима су се нашли Ало, ТВ Банат Вршац, Вила Бранислава Виле, Вршачка кула, Милена Вашалић Local production, ДОО Вршалица, Вршачке вести, Energy save, е-Вршац и Радио Лав. Ту се већ јасно види и још један образац: пројекти и називи медија често носе локални тон и у наслову сугеришу да су усмерени на локалне теме, што је у теорији и смисао оваквих конкурса. Међутим, подаци показују да се тај „локални“ оквир у великој мери концентрише на мали број сталних учесника.
Драстичан пад издвајања града за медијске конкрусе догодио се 2024. године. Тада је Вршац, на то име, доделио 2,2 милиона динара. Из игре су испали ТВ Лав и Е-Вршац, а највећи износ, од 750.000 динара, додељен је Вршалици. И 2025, за медије је, путем конкурса, опредељно три милиона динара. Поново је Вршалица изашла као највећи победник, са 900.000 динаара.
Град Вршац је, међутим, ове године поново издвојио више новца за медијске конкурсе - укупно 15 милиона динара. Међутим, до објављивања овог текста, градска управа није саопштила ко су добитници.
Панпрес упутио је, још крајем новембра прошле године, захтев за слободан приступ информацији од јавног значаја Граду Вршцу. Желели смо, поред конкурса, да имамо увид и у уговоре са медијима који су склопљени директном погодбом, као и на основу јавних набавки. За одређене медије, желели смо да сазнамо предлоге пројеката, наративне и финансијске извештаје, али и због чега су током претходних година драматично смањена буџетска издвајања за медијске пројекте. Град Вршац је испрва затражио продужење рока за достављање информација са 15 на 40 дана, док су за поједине информације рекли да су јавно доступне на званичном сајту. Такође, речено нам је да не поседују документ који може да одговори на питање због чега су буџетска издвајања смањена.
Како до објављивања текста информације од Града Вршца нису стигле, Панпрес се жалио Поверенику за информације од јавног значаја. Поступак је у току.
Да једни те исти медији добијају новац на градским конкурсима сматра и Миленко Гвоздић, вршачки новинар и уредник Вршачке куле, која је последњи пут новац на градском конкурсу добила 2022. године.
„Углавном су то исти медији, и новонастали, са чудних адреса, са чудним концептима”, оцењује Гвоздић.
Његов утисак је, међутим, да се медији блиски властима више ни не појављују на конкурсима, било Града, Покрајине или Републике.
„Они имају озбиљне дугорочне уговоре са јавним предузећима на разне теме - од сервисних информација (струја, вода, комуналије уопште), до квази истраживања и разноразних медијских услуга. На тај начин остварују се енормни приходи који уопште нису видљиви. И наравно, оглашивачи имају посебан интерес да се ‘виде’ баш на њиховим странама”, каже Гвоздић.
Како су информисани грађани?
На основу самих назива пројеката, може се закључити и да је део конкурсног новца био усмерен на садржаје који би требало да промовишу локалне теме и јавни интерес. Међу називима пројеката се издвајају „Вршац наш град“, „Будимо у току“, „Вршац кроз призму јавности“, „Огледало варошке власти и грађанске страсти“, „Вршачке новинске вести“...
Због тога се поставља питање да ли грађани Вршца могу да се информишу у локалним медијима или ипак не. Примера ради, у последњих годину и по дана, Вршац није остао изолован од друштвено-политичких дешавања у држави. Организовани су протести, дочек студената пешака из Зрењанина, али и испраћај пешака за Нови Сад, на годишњицу пада надстрешнице.
О томе, међутим, у локалним медијима није било много информација, а оно што се на ову тему и могло прочитати није било информативног карактер, већ је више личило на сукобљавање са политичким неистомишљеницима. Али није политика једина тема о којој грађани Вршца, кажу, не могу да се информишу из локалних медија, већ чак и то, примера ради, које се представе играју у позоришту одређеног месеца.
Због тога се Вршчани углавном информишу путем друштвених мрежа.
А упитан да оцени квалитет медија у Вршцу, Гвоздић каже да није сигуран да уопште може то да уради.
„Сви портали личе као јаје јајету. Можда и добијају информације из једног центра. Локалне радио станице су фонтане жеља, једина телевизија Лав је недоступна у свим кабловским мрежама, а информативни програми су више некакве личне импресије, него стварност живота у локалу”, каже Гвоздић.
Независни локални медији у лошем положају
Наш саговорник наглашава да је положај независних медија, управо због специфичне расподеле средстава, веома лош. Због тога су независни медији под додатним, финансијким, притиском.
Увек је тако, али последње деценије, притисци достижу врхунац - до неиздрживости. Ако сте портал у којем нема величања врха власти или локалних функционера, јавних предузећа, нема шансе да ће бити места за оглашавање овдашњих фирми. Заобилазе нас у широком луку, закључује Гвоздић.
Исто наглашава и Марија Обреновић, председница Управног одбора Асоцијације локалних независних медија Локал прес. Она за Панпрес каже да је за медије на локалу тешко, а понекад и немогуће да нађу изворе финансирања.
„Највећи оглашивач је држава, значи да је у питању буџетски новац. Чак и велике компаније, које за оглашавање ангажују маркетиншке агенције, гледају на локалне медије као последњу рупу на свирали, чак и када је у питању компанија из тог места. Када и постоји оглас, то је само добра воља оглашивача. И оглашавање је политички контролисано”, каже Обреновић.
Управо због тога, локални медији зависе од пројеката. Али, очигледно, ни ту не „цвета цвеће”.
„Често се врши бодовни инжењеринг у комисији која додељује средства, ту су људи који су нестручни, некад ни не прочитају пријаве медија, а наравно да се деси да постоји и сукоб интереса. Такође, иако су сви градови и општине у обавези да распишу медијски конкрус сваке године до 1. марта, они касне са расписивањем”, каже Обреновић.
А на позиве на велике пројекте Европске уније, објашњава наша саговорница, локални медији често уопште не могу ни да се пријаве.
„За ЕУ пројекте морате да имате одређене приливе новца, које локални медији немају. Некада може да се деси да нека организација добије новац на ЕУ пројекту, па онда дели мање грантове, али то је од 1.000 до 5.000 евра за пројекте који трају и по шест месеци”, објашњава Обреновић.
Због свега тога, локални медији често су приморани да се финансирају од донација читалаца. То, међутим, значи да бројни медији немају никакву шансу да се развијају. И не само то - новинари у локалним редакцијама неретко волонтирају, док млади у таквим медијима има све мање, управо због финансијских проблема. Због тога уређивачка политика, сматра саговорница Панпрес-а, мора да трпи.
„Ви знате да на конкурсе Министаства информисања не можете да се ослоните, јер је конкуренција велика, а добитници се и намештају, па се онда медији који добијају новац у 90 одсто случајеве претварају у политичке билтене. Мали је део медија који не жели тако да ради, али је цена велика. Ви сте онда у финансијским проблемима, новинари вам волонтирају, покривате само нужне ствари, живите од пројекта до пројекта, а немате капацитете све да покријете. То значи да онда сами процењујете шта вам је важније или лакше да урадите, јер једноставно не можете сва дешавања да испратите. Просто не можете више од онога шта су ваши капацитети”, закључује Обреновић.
Текст је настао у оквиру пројекта „Медијска стратегија по мери грађана 2025 - 2031“, који подржава Европска комисија, а спроводе га чланице Коалиције за слободу медија: Асоцијација локалних и независних медија „Локал прес“, Асоцијација медија (АсМеди), Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно удружење новинара Војводине (НДНВ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Фондација Славко Ћурувија и ГС КУМ Независност, у периоду од марта 2025. до фебруара 2027. године.
