Независност доноси слободу
Заједнички живот са родитељима је све чешћи из економских разлога, али се дешава да се млади пар одлучује за заједницу из комфора. Тако се догоди да продају слободу за комфор, који се односи не само на простор, него и на помоћ. У сваком случају добро је да имају у свести да и они родитељима нарушавају комфор, као и они њима. Данашњи начин живота у којем се много ради отежава живот у заједници. Мало је слободног времена и уколико оно мора да се дели и на родитеље, тражи много енергије и стрпљења.
Сукоб снаје и свекрве је чест случај. Међутим, има и другачијих примера. Женама би једнако велики проблем био и да су у заједници са њеним родитељима. Треба рећи да проблема има и кад не живе у заједници. У овом односу велики проблем је што обе желе да промене ону другу, а не себе. О поступцима се суди у категоријама – ово је лоше, ово је добро. Уместо тога, боље је размишљати – ово је различито, можда може и тако. Кад се односи поремете, онда се сваки предлог одбија, а решење је бити флексибилан.
Свекрве желе да се сваки њихов предлог прихвати зато што мисле да тако задржавају моћ и важност у животу свог сина, а снаје хоће да прихвате помоћ, али без мешања у њихов живот. Свекрве треба да знају да су оне увек важне својим синовима, чак и кад не помажу саветима или на други начин, а снаје би требало да поштују помоћ који прихватају, било да су је тражиле или не. Упорно доказивање ко је у праву има за последицу све већи сукоб, а често се превиди да може и овако и на други начин. Жеља да се добије одобравање у том сукобу још више појачава раздор.
И једна и друга не желе само да се ради по њеном, већ и да она друга ода признање да није у праву. Решење је прихватити неки предлог и пустити време да покаже који је бољи, али и прихватити одговорност за резултате. Границе треба да буду јасне између свих укућана, али то подразумева да свако има јасан став о свом животу и да има покриће у способности да брине о себи и другима. У васпитању деце, родитељи треба да имају предност. Међутим, бабе и деде не могу много да покваре децу зато што деца врло брзо науче шта код кога могу и поштују правила оног ко је присутан. Проблем је кад родитељи немају чврст став и кад се превише ослањају на родитеље, а онда им смета када се дете не понаша онако како они очекују.
Решење је посветити се више деци и партнеру, мање се ослањати на физичку и материјалну помоћ родитеља, зато што само независност доноси слободу. Уколико су односи већ поремећени, потребно је прихватити чињеницу да нема љубави између свекрве и снаје и не настојати да се то измени него одузети важност тој чињеници и радити на томе да односи буду коректни. То је могуће постићи тако што неће бити фокусиране стално једа на другу и потребно је имати стално на уму да се разликују у свему и престати да раде на томе да доказују чије мишљење је боље. Важну улогу има и муж, односно син. Најбоље је кад он препусти обема да уређују однос саме зато што су одрасле особе које су одговорне за своје поступке. Свако стављање на нечију страну погоршава однос. Уколико су њих две у сукобу мишљења, он треба да поступи како он мисли да је потребно.
Пише: Светланка Кнежевић, психотерапеут