Невладине организације: предложена уставна решења су корак уназад
Више невладиних организација изразило је забринутост предложеним уставним решењима која произилазе из Радног текста измена Устава у области правосуђа, који је објављен на сајту Министарства правде.
Забринутост су изразили Удружење тужилаца Србије, Београдски центар за људска права и Комитет правника за људска права (Јуком).
Како наводе, предложена уставна решења су корак уназад у односу на постојеће уставне гаранције.
Ипак, у заједничком саопштењу тих организација поздрављено је то што је Министарство правде објавило Радни текст измена Устава у области правосуђа. Осим тога, они су и изразили наду да ће његово објављивање покренути стварну и суштинску јавну расправу између представника власти, струке и невладиног сектора.
„У односу на очекивања, која произилазе из захтева Поглавља 23 за деполитизацијом правосуђа, представљају зачуђујуће кретање уназад”, навеле су те организације.
Они истичу да су предложена решења корак уназад у односу на постојеће уставне гаранције, јер „уставна решења не само да не гарантују процес деполитизације већ врше релокацију, концентрацију и умножавање политичког утицаја на јавно тужилаштво”.
Навели су и да би се према објављеном нацрту политички утицај релоцирао из Скупштине Србије и Владе у Високи савет тужилаца, док би се смањењем броја људи који одлучују о избору, разрешењу и положају јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца извршила јача концентрација политичке моћи.
„Умножавање политичког утицаја вршило би се увођењем обавезног кадровског филтера – институције за обуку судија и тужилаца. Ова бојазан произилази из чињенице да предложена решења не пружају ниједну гаранцију независности ове институције од законодавне или извршне власти”, навеле су организације у саопштењу.
Такође, они као забрињавајуће оцењују и предлоге према којима се „у знатној мери нарушавају постојеће гаранције непреместивости јавних тужилаца, као и постојеће гаранције имунитета јавних тужилаца”.
„Гарантована самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца се гаси и, по овом предлогу, самостална постаје институција, а не и лица која ту функцију врше”, наведено је у саопштењу.
Изразиле су бојазан и да смањење чланова Високог савета тужилаца из реда јавних тужилаца, уз истовремено повећање броја оних чланова које бира законодавна власт и уз активно учешће извршне власти у чланству Савета, ни на који начин неће допринети деполитизацији јавног тужилаштва.
Те организације сматрају да предложено уставно решење отвара врата за још већи и снажнији политички утицај на рад јавног тужилаштва.
Позвали су Министарство правде да најављеном јавном расправом обухвати и нацрт уставног закона „поучени искуством из претходне правосудне реформе, у којој је управно уставни закон изнедрио неуставни реизбор, чије последице осећају грађани Србије и цео правосудни систем”.
Јавна расправа ће трајати до 8. марта, и сви заинтересовани могу писаним и електронским путем да доставе своја мишљења, а на интернет страници Министарства правде стоји да ће на ову тему да бити организована и четири округла стола – у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду.