Особе са инвалидитетом у Граду Панчеву као грађани другог реда

Недоступни јавни, културни, спортски објекти и образовне установе

Архитектонске препреке на сваком кораку

Устав Републике Србије, Међународни документи, домаћи закони, међу којима је и најзначајнији Закон о спречавању дискриманције особа са инвалидитетом, тој осетљивој категорији становништва гарантују сва права на папиру, али нажалост у пракси то није тако. Са дискриминацијом се сусрећу у свакој области живота. Да ли је у питању образовање, превоз, здравствена заштита, запослење, на сваком кораку особе са инвалидитетом наилазе на препреке.

У Граду Панчеву према последњим подацима живи 10.426 особа са отежаним кретањем.

Локална самоуправа донела је и Стратегију приступачности јавних објеката и површина особама са отежаним кретањем Града Панчева 2012 – 2015. године, као „први корак у дуготрајном процесу стварања приступачног окружења…да се свим грађанима обезбеде једнаке могућности за учествовање у свим аспектима живота…“

У препорукама Стратегије стоји да је „неопходно обезбедити физичку приступачност објеката здравствених станица на територији града и у насељеним местима”, што се десило у само неколико случајева. Прошле године локална самоуоправа је купила лифт за Дом здравља Панчево и гинеколошку столицу за жене са инвалидитетом.

Иако стоји у препорукама, ни градске апотеке нису адаптиране тако да обезбеђују физичку приступачност особама са инвалидитетом, јер је од 18 само девет приступачно.

Стратегија је истекла, а планирани резултати у великом проценту нису остварени. Како смо сазнали од предствавника градке власти, израда нове Стратегије није у плану.

Особама са отежаним кретањем није доступна ни здравствена заштита, јер многе амбуланте у граду и у насељеним местима немају рампу за колица. Такав пример је здравствена станица „Центар“ која се налази у центру града, а до прошле године ни Дом здравља није био доступан особама у колицима. Када је реч о здравственим установама треба напоменути да ни Специјалистички центар у оквиру Опште болнице нема  лифт, па се особе са отежаним кретањем не могу попети на први или други спрат код специјалисте.

Слична ситуација је и са установама социјалне заштите. Примера ради панчевачка филијала РФЗО нема рампу нити лифт, тако да особе у колицима немају приступ.

Зграда Суда има рампу, али је немогуће попети се на спрат  

Библиотека има лифт, али до читаонице на првом спрату не може се доћи 

Радован Николић, предсеник Асоцијације за церебралну парализу Јужнобанатског округа каже да је поражавајуће да он и друге особе са потешкоћама у кретању не могу у иституције за које су животно везани и које су им неопходне.

„Сналазимо се тако што нам у здравственом фонду на пример излазе у сусрет тако што нам изнесу документа. Посебно је тешко инвалидима са села да дођу на преглед, јер немају адекватан превоз“, истиче наш саговорник.

Јавни објекти, иако је постојала препорука за писање акционих планова за прилагођавање школских објеката инклузивном образовању и за побољшање приступачности јавних објеката, нису данас приступачнији особама у колицима. Зграда Суда (постоји рампа на уласку, али на спрат је немогуће се попети), Полицијске управе Панчево, Старе поште, али и културних институција као што је Градска бибилотека Панчево, нису доступни особама са инвалидитетом. Један од јавних објеката који у великој мери задовољава стандарде приступачности је Градска управа града Панчева у којој су, при реконструкцији дела приземља и успостављања Градског услужног центра, поштовани стандарди неометаног кретања свих корисника

Као дграђани другог реда, особе са отежаним кретањем немају право ни на јавни превоз. Наиме, од укупно 91 возила АТП-а, само њих 15 је прилагођено инвалидима у колицима, и поседују механичку рампу, а ништа приступачнија нису ни аутобуска стајалишта.

Према мишљењу Александре Мање, из Удружења параплегичара и квадриплегичара јужног Баната инфраструктура (јавни објекти, установе, продавнице, саобраћај) је врло лоша, односно није прилагођена особама са инвалидитетом.

„Само велики супер маркети имају прилагођене рампе на улазима, са вратима која се лако отварају. Јавни објекти , осим Општине, Дома културе и Суда су неприлагођени у потпуности. Саобраћај такође. Пођете ли од тачке А до тачке Б свакако наилазите на низ баријера које неизоставно захтевају помоћ других лица“, сматра Александра.

Она додаје да су тротоари мање -више прилагођени, ако изузмемо неравнине. Међутим, како наводи наша саговорница, ако намеравате да пређете са једног тротоара на други већ долази до проблема јер на већини прелаза недостаје приступна рампа до тротоара. Исто важи и за излазак из аута на паркинг местима – да би досли до тротоара потребна вам је помоћ.

Објашњава како се она и генерално осбе са тешкоћама у кретању сналазе:

„Морате  овај проблем унапред предвидети и повести одговарајућу помоћ са собом, односно особу која ће физички моћи да вас изнесе на спрат. Такође, можете позвати потребне службенике да сиђу и тада зависите од добре воље. Или једноставно, не обавите потребан посао“.

Александра сматра да је решење у поштовању постојећих закона који регулишу ову област на добар начин. То се између осталог односи на правило о  благим успонима/рампама (до 7 одсто) које су прилагођене и најтежим особама са инвалидитетом. Приликом саме изградње објеката, стамбених зграда, неопходно је самтра наша саговорница, не правити компромисе већ одмах урадити исправну рампу и довољну величину лифта.

Пример који показује колико се води рачуна о особама са инвалидитетом је изградња дворане „Аполо“, која је завршена 2013. године и нема рампу нити адекватан улаз за њих. То је доказ да особе са отежаним кретањем немају приступ културним садржајима (осим Културног центра Панчево). У граду Панчеву постоји 15 установа културе, али је једино Културни центар Панчева прилагођен особама са инвалидитетом.

Што се тиче спортских објеката, према анализи Елабората реформе система спорта и физичке културе, која је рађена 2003. године на подручју града Панчева, не постоји ниједан у потпуности изграђен и опремљен спортски објекат, тако да је већина спортских објеката и терена физички неприступачна особама са отежаним кретањем.

Када је реч о образовним установама, како стоји у Страетгији према подацима Секретаријата за јавне службе и социјална питања у градским школама има 126, а у насељеним местима 41 дете из друштвено осетљивих група услед сметњи у развоју и инвалидитета, међу којима један број има отежано кретање. Од 20 постојећих школа једино је основна школа у Качареву адаптирана за несметан прилаз деци са отежаним кретањем и то само на приземној етажи. Ни у једној школи није приступачан простор на спратовима.

Прошле године Гимназија „Урош Предић“ добила је два гусеничара за кретање особа са инвалидитетом до учионица. Набавка још оваквих машина, како смо сазнали од Миленка Чучковића, члана Градског већа задуженог за рад, запошљавање и социјалну политику, једино је на шта могу да рачунају млади са инвалидитетом. Уколико локална самоуправа добије донације.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress