Родно засновано насиље током избора

Насиље према женама у кампањи било итекако присутно

Анализа медијског извештавања показала је да су жене подстапуљене у предизборној камапњи, а да теме као што су родна равноправност и насиље над женама, медији не препознају као важне теме

Академија женског лидерства у оквиру иницијативе „За изборе без насиља“ пратила је родно засновано насиље над женама у предизборним, изборним и постизборним процесима за парламентарне, председничке и локалне изборе (у 13 градова и општина). Насиље према женама је праћено кроз анализу медијског садржаја, анализу друштвених мрежа појединих кандидаткиња на листама за парламентарне и председничке изборе и анализу упитника за пријављивање насиља у изборном процесу.

Њихов прелиминарни извештај о насиљу према женама представљен је 12. априла, у Медија центру, а у понедељак, 16. маја, одржан је и онлајн представљање извештаја, на којем су учествовале и новинарке и стручњакиње из Словеније и Босне и Херцеговине.

Милош Ђајић је изјавио да је насиље према женама у предизборној кампањи било је итекако присутно. Сам изборни дан је био пун тензија, напетости, уз претње грађанима и контролорима/кама.

Марија Срдић, истакла је да је током мониторинга било 12 званичних пријава насиља и седам описа чланица бирачких одбора о родно заснованом насиљу на дан избора и током изборне кампање. Пријаве су се односиле на најчешће облике насиља психичко и физичко. Физичко насиље је пријављено полицији и пратићемо шта ће се са тим дешавати. Подсетуила је да је током кампање, на јавним местима било је физичког насиља, попут случаја кандидаткиње покрета Заветници у Аранђеловцу.

Марија Бабовић, социолошкиња и водитељка истраживачког тима, истакла је да нема демократије без родне равноправности и обрнуто. Она је истакла да лидерске позиције и даље заузимају мушкарци. „Зато смо јуче имали Ђиласа који разговара са Вучићем, а не Мариника Тепић, и зато имамо премијерку која слуша председника, а не труди се да буде самостална у свом послу.“ – указала је Бабовић.

Смиљана Милинков, професорка новинарства, представила је прелиминарне резултате извештавања медија (Политика, Данас, вечерње Новости, Информер и Ало) током кампање и на дан избора. Она је указала да медији не препознају родну равноправност као важну тему и ако смо овога пута имали три кандидаткиње за председницу Србије и три носитељке листе за Народну Скупштину. То је поткрепила и подацима да су инфомративним емисијама на Пинку и РТС-у од 1.130 прилога у вези са кампањом, жене су поменуте у свега у 219 (19 одсто), а у штампаним медијима ситуација је још гора јер је тамо само 11 одсто.

Говорено је такође о случају вербалног насиља на бирачком месту у Штутгарту где случај води немачка полиција. Такође је указано на проблем са ажурношћу бирачког списка што због нерада што због јавашлука. Великом броју жена које су се у скорије време венчале остављено је довојачко презиме у бирачком списку уместо њиховог садашњег које су уредно промениле у личним документима. Овим су оне спречене у остваривању активног бирачког права а који се огледа у онемогућавању несметаног коришћења свог личног имена и за последицу има/може да има ускраћивање изборног права.

Такође најављена је жалба Повереници за заштиту равноправности у вези са насиљем које је спроведено у једној предшколској установи за принудни одлазак на митинг.

Из Академије позвали су све жене које су доживеле или сведочиле о некој врсти насиља током трајања изборне кампање и на дан избора да им се обрате.

Академија женског лидерства већ годинама прати насиље према женама ангажованим у јавној сфери.
Била је део Мреже СОС Војводина која је 2019. припремила извештај из сенке о примени Конвенције
о елиминацији свих облика дискриминације жена (CEDAW) и Конвенције Савета Европе о спречавању насиља против жена и насиља у породици (GREVIO).

Редакција

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress
%d bloggers like this: