Роми и пандемија

Највише дискриминисане Ромкиње из сеоских средина

Даница Јовановић, координатарка Ромске женске мреже Војводине, жена која се већ више од 20 година бави побољшањем живота ромских и других мањинских заједница у Војводини, каже да је због пандемије додатно погоршана ситуацију на терену.

Борба против дискриминације и родно заснованог насиља увек је за њу била изазов и није се одвијала у бајковитим условима, без обзира на екстремно отежане услове, суочавање са свим недаћама није уплашило ни њу, ни њене сараднике.

Година је тек почела, а ви сте кренуле ваћ пуном паром. Шта Мултиетничкој феминистичкој мрежи Војводине не да да мирује ни током ових успаваних празничних и пандемијских услова?

Мултиетничка феминистичка мрежа Војводине је током својих првих радионица у овој години радила на формирању плана безбедности током рада на терену. Када причам о безбедности на терену мислим и на физичку безбедност, на здравсрвену безбедност угрожену пандемијом, на социо-економски статус, како наших активиста, који посећују Ромска насеља, тако и на угроженост и безбедност целе Мултиетничке феминистичке мреже Војводине. Немамо ми времена да чекамо. Многе жене припаднице мањинских заједница које трпе неке видове дискриминације или насиља ослањају се искључиво на нашу подржку. Ми смо ту да их оснажимо. Да притекнемо у помоћ на разне начине, од бесплатне правне помоћи до многих елемената подршке, које не могу очекивати од било кога другог. Жао ми је што је тек након више од 3.000 исповести злостављаних жена у акцији #nisamprijavila неким људима постало јасно са чиме се све суочавају жене у Србији. Када све то помножите са десет или неким другим бројем, добијате обрисе оног са чим се суочавају припаднице мањинских заједница у руралним срединама, а не причам у овом тренутку само о злостављању, него о свим врстама дискриминације.

Како је релативно млада Мултиетничка феминистичка мрежа успела да опстане током пандемије?

Ово је била изузетно тешка година за све нас глобално, а поготово за ромску заједницу са свим својим претходно унетим проблемима, сиромаштвом и другим отежавајућим околностима. Жене припаднице мањинских заједница у Војводини такође спадају у угрожене категорије, поготово оне у руралним срединама. Иако смо сви погођени овом пандемијом и није лепо правити градације, истраживање је показало да је ромска популација дупло погођена, јер је најсиромашнија, а припаднице мањинских заједница у руралним срединама су такође у не баш блиставом положају.

У овако тешкој ситуацији успеле смо да опстанемо и урадимо неке значајне ствари. Урадиле смо истраживања социоекономског статуса жена припадница мањинских заједница у Војводини. Успеле смо да уведемо функционисање СОС телефона на језицима националних мањина током 24 сата. Он је раније имао могућност функционисања само током пет сати на дан. Избориле смо се за овај велики помак у помоћи жртвама насиља. Сада поред старог познатог броја имамо још један. Успеле смо да се изборимо и за бесплатну правну помоћ, као наставак активности које смо преузеле ангажманом на СОС телефонима. Појачале смо активизам у целој Војводини и ја сам врло поносна на то

Какву сарадњу имате са нашим институцијама као невладина организација?

Ми смо већ 20 година у овој причи кроз различите сегменте активизма, тако да смо успеле да успоставимо механизме и сарадњу са представницима државних институција. Они уче од нас, ми од њих. Увек то може боље. Важна је воља. Драго ми је међутим што су наш рад препознале и имамо подршку од значајних међународних фактора. Тако имамо подршку Уједињених нација кроз њихов програм UN WOMEN канцеларије у Србији. Уз ресурсе Мултиетничке феминистичке мреже Војводине под лидерством Ромкиња, спровешћемо неколико локалних акција са циљем да дођемо до сеоских жена и девојака које услед изолованости имају мање информација и мање су им доступне услуге заштите од родно заснованог насиља у локалним срединама. Током акција ћемо директно разговарати са сеоским женама и девојкама и представити им наш рад, услуге, упознати их са важношћу пријаве родно заснованог насиља, али и дискриминације са којом се суочавају.

Шта може да се уради да се побољша положај Рома и Ромкиња и осталих мањинских заједница у Војводини? Шта ће радити МФМ Војводине?

Причали смо и договарали се о политици, али о политици људских права, која је део наше стратегије коју ћемо спроводити у наредне четири године. Радићемо стратешки, плански, уствари ћемо ове године надоградити стратегију коју смо спроводиле током прошле 2021. године. Због пандемије, која нас је у многим пословима успорила и ослабила, имамо потребу да ту прошлогодишњу стратегију учврстимо и боље имплементирамо, како би наш рад био успешнији и ефикаснији у наредним годинама. Јер само тако можемо помоћи онима због којих смо и покренуле ову причу.

https://mojbecej.rs/romi-najvise-pogodjeni-pandemijom-najvise-diskriminisane-romkinje-iz-seoskih-sredina/

Мој Бечеј

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress
%d bloggers like this: