Највеће стране директне инвестиције у јужном Банату од 2003. до 2013. године

Највеће страно директно улагање од 2010. до 2013. на подручју јужног Баната била је израелска инвестиција  – отварање Ретаил парка Панчево, у износу од 28 милиона евра, стоји у Студији Регионалне привредне коморе Панчево, из 2014. године, под називом „Стање привреде у на територији града Панчева“.

Затим следе ALUBOND EUROPE, грађевинска индустрија Алибунар – 6.6 милиона,  Lamp San Prospero, Италија, фармацеутска индустрија у Вршцу – три милиона евра, Startex, Италија – текстилна индустрија, Панчево, милион евра и Flammat, Немачка, енергетика – Бела Црква 1,5 милиона евра.

Према подацима Агенције за приватизацију, у периоду од 2002. до 2009. године извршена је власничка трансформација 114 привредних субјеката са подручја Јужног Баната, од којих је 108 продато методом јавне аукције, а шест методом јавног тендера („ХИП Азотара“ Панчево, „Пекарска индустрија“ Панчево, „Шећерана-Јединство“ Ковачица, „ПИК Јужни Банат“ Бела Црква, „Вршачка пивара“ Вршац, „Вршачки виногради“, Вршац).

Значајније стране директне инвестиције на територији града Панчева остварене су куповином 63 одсто удела у капиталу Пиваре Панчево од стране турске компаније Efes Breweries International у вредности од 6.5 милиона евра у 2003. години, наводи се у Студији.

Аустријска компанија Bau Holding Beteilingungs је у току 2006. године купила удео (80%) Војводинапута Панчево чиме је остварена вредност инвестиције од 5.5 милиона евра.

Инвестиција у износу од 13,10 милиона евра је остварена 2006. године куповином Азотаре Панчево од стране конзорцијума Универзал (Литванија/САД). Агенција за приватизацију раскинула је 2009. уговор о продаји ХИП Азотаре Панчево. Уговор са купцем, раскинут је због располагања имовином субјекта приватизације супротно одредбама уговора.

Купац је 2007. године, без сагласности Агенције за приватизацију, продао погон „Карбамид 2“ који, према референтном билансу стања, представља 10,88% књиговодствене вредности Азотаре. Купопродајним уговором дефинисано је да купац не може располагати имовином већом од 5% књиговодствене вредности. Агенција је купцу наложила да из сопствених средстава уплати разлику од 5,88% (10.086.840,47 евра) на рачун субјекта приватизације. Како купац то није учинио, до 31.12.2008, када му је истицао рок за уплату првог дела наведене разлике, стекли су се услови да Агенција раскине уговор.

Након овог раскида, капитал који је био предмет продаје је пренет Акцијском фонду и извршено је именовање привременог заступника капитала овог привредног друштва.

У области приватизације, крај 2008. године обележила је и продаја 51-процентног удела учешћа у Акционарском друштву „Нафтна индустрија Србије“, акционарском друштву „Газпром њефт“ из Руске Федерације, чиме је предвиђено и давање права “Газпром њефт-у” на оперативно управљање НИСом.

У мају 2009. године донета је одлука о методу приватизације, односно покреће се поступак реструктурирања Предузећа за производњу петрохемијских производа, сировина и хемикалија „ХИППЕТРОХЕМИЈА“ д.п. Агенција за приватизацију је 2004. године донела одлуку да се покрене поступак реструктурирања за «Индустрију стакла Панчево“. За продају овог предузећа било је организовано неколико аукција и тендера који су били неуспешни.

Предузеће је продато у августу прошле године производно-прометној фирми „Промист” из Новог Сада, за 416.950.383 динара.

Иначе, гринфилд или „на ледини“ инвестиције, у коју спада и најављена изградња фабрике за производњу компоненти из области аутомобилске индустрије, подразумевају изградњу нових капацитета за разлику од приватизације, међукомпанијских кредита или куповине државних обвезница.