Младима треба пружити шансу да спознају задовољство када сами израде нешто својим рукама
Зидне декорације шарених боја и кончића, направљене са пуно умећа и стрпљења, биле су обавезан детаљ у сеоским кућама. Гоблен – вез на платну настао је у Француској, али је одувек био и део српске традиције. Готово заборављени током претходних деценија, гоблени се враћају у куће, у модерном изгледу.
Све је више младих људи који се враћају везу, а једна од њих је и млада Панчевка, двадесетпетогодишња Дуња Мркоњић. Основно Дуњино занимање јесте васпитачица, али с обзиром на то да је дугогодишња играчица у КУД „Абрашевић” из Панчева, од малих ногу је имала додира са народном ношњом и везом. Прву везену хаљину израдила је у трећој години Балетске школе, као школски задатак, и открила да је вез привлачи.
„Сећам се да ми је тата помагао око тог задатка, јер га је бака учила. Након неколико година поново сам се вратила везу, у другој форми. Заинтересовала сам се за гоблен, али мало модернију верзију. Интересантно ми је што може да се ради на различитом платну, са више боја, и много су слободнији у шемама, у односу на оно што су наше баке радиле. Помислила сам да бих и ја могла у томе да се опробам, и тако сам пре две године почела да израђујем гоблене“, прича Дуња.
Њен бренд Dunja Art и њени гоблени већ су препознатљиви у заједници, али и широм света, од Аустрије и Немачке, преко Аустралије и Кине до Канаде, Америке, Норвешке и Шведске. Радови су уникатни и посебни, а за две године је израдила чак 160 различитих гоблена.
При избору материјала, помогла јој је бака, па и дан данас користи њен Вилеров конац за израду најразличитијих шарених декорација. Најчешћи мотив на Дуњиним гобленима је цвеће, а израђује и по жељи и наруџбини најчешће мотиве у вези са рођењем детета, рођенданске или свадбене честитке.
„Најтраженији су гоблени са именима и подацима новорођенчета. На тржишту има пуно производа тог типа али неколицина људи више придаје значај ономе што је ручно израђено. Углавном су то радови са именима и битним датумима, који се поклањају поводом рођења, венчања, рођендана па и они без посебног повода већ само у жељи да некога обрадујете или да улепшате свој кутак. Срећна сам јер људи бирају моје радове као нешто што је уникатно и посебно“, прича Дуња за наш портал.
Када нацртане мотиве пренесе на платно, почиње са издрадом веза. У зависности од величине мотива, тај посао траје између 10 и 15 сати. Како каже наша саговорница, то уме да буде напорно, али је везење опушта и испуњава.
Готове мотиве ставља у округле рамове (ђерђеф), у више различитих величина, који могу да се држе на полици или зиду.
Уз љубав, и хоби се претворио у бизнис. У почетку је везла гоблене за себе, пријатеље и познанике, а сада наруџбине стижу из свих делова Србије, и признаје да је константно затрпана поруџбинама, па има и по три месеца унапред поручене радове.
Труди се да у процес производње уводи новине, па је тако почела да екпериментише и са материјалима, убацивши у понуду тил и чипку.
„Волим да радим на детаљима као што су материјали, сама израда гоблена и његово паковање. Увек имам неке идеје и до сада сам успела све да спроведем у дело. У плану је даље развијање али не бих превише да откривам. Потребно је време и важно је ићи корак по корак“, каже Дуња.
Наша саговорница истиче да када је почињала да се бави везом, није ни слутила да ће њени радови бити толико тражени и препознатљиви. Начин израде веома привлачи млађу популацију у смислу да су врло изненађени мојом креативношћу, док и од старије популације често добијам коментаре како су изненађени да се једна тако млада особа бави ручним радом, наводи Дуња. Она поручује да је важно младима пружити шансу да се окушају у нечему што је другачије, а заправо је врло једноставно и интересантно.
„Дозволити им да осете ту срећу и задовољство када сами израде нешто својим рукама на чему су радили сатима или данима. Култура и уметност су чувари нашег идентитета, подсећају нас на то да смо део европске и светске културне баштине и дају нам инспирацију да тежимо још бољим и већим достигнућима“, закључује Дуња.
Текст је настао у оквиру пројекта „МЛАДИ: Савез за медијску писменост и догитални значај” који спроводи Media Diversity Institute у сарадњи са Локал Пресом, Кровном Организацијом Младих Србије, Институтом за медије и различитости – Западни Балкан и Новим Магазином. Пројекат су подржале Делегација Европске Уније у Србији и Амбасада САД у Београду.