Мушкарци у највећем броју случајева злостављају жене и децу

Контрола путем принуде – основни механизам насиља у породици

У већини друштава, нарочито традиционалним и патријархалним заједницама, мушкарци имају знатно више моћи (не само физичке, већ и економске и друштвене). Због тога насиљу у породици најчешће су изложени жене, деца, стара и болесна лица или особе са инвалидитетом, односно особе које зависе од других чланова породице.

У чему је специфичност насиља према члановима породице?

Насиље које се чини према члановима породице увек представља злоупотребу моћи и вршење контроле чланова породице који имају мање моћи или располажу мањим ресурсима. У већини друштава нарочито традиционалним и патријархалним заједницама, мушкарци имају знатно више моћи (не само физичке, већ и економске и друштвене). Због тога насиљу у породици најчешће су изложени жене, деца, стара и болесна лица или особе са инвалидитетом, односно особе које зависе од других чланова породице. Специфичност односа између чланова породице (емотивне везе, зајединчке вредности, историја…), особени механизми насиља (начини и тактике) и специфична циклична динамика испољавања насилног понашања чине овај вид насиља различтим од других видова насилног понашања.

Насиље у породици означава свако дело физичког, сексуалног, психичког односно економског насиља, до којег долази у оквиру породице или домаћинства, односно између бивших или садашњих супружника или партнера, независно од тога да ли учинилац дели или је делио исто боравиште са жртвом. Насиље у породици углавном обухвата: насиље између бивших или садашњих партнера или међугенерацијског насиље између родитеља и деце.

Шта је родно засновано насиље?

Родно засновано насиље је свако дело насиља засновано на родној/полној основи, које има или може имати за последицу физичку, сексуалну или психолошку повреду или патњу укључујући претње таквим делима, присиљавање или одузимање слободе, без обзира на то да ли се насиље догађа у јавном или приватном животу. Родно засновано насиље настаје као израз доминације једног пола над другим и најчешће се изједначава са насиљем према женама јер их несразмерно више погађа него мушкарце („родни дибалнас”). Оно се дешава женама зато што су жене (не због било ког другом личног својства). Такође, друштво га обично више толерише од других видова насиља.

Насиље према женама означава кршење људских права и облик дикскриминације жена и представља сва дела родно заснованог насиља која доводе или могу да доведу до физичке, сексуалне, психичке, односно економске повреде или патње за жене, обухватајући претње таквим делима, принуду или произвољно лишавање слободе, било у јавном, било у приватном животу.

Ко је ко у насиљу у породици и партнерским односима?

Жртва – уобичајено употребљиван термин за особе према којима се врши насиље. Залагањем жеснких организација термин жртва замењен је термином преживела у намери да се избегне негативно обележавање и стављање нагласка на пасивност и трпљење, односно у намери да се истакну снаге и капацитети и изађе из насиља.

Жена – не постоји „типичан профил” жртве, али истраживања потврђују да жене независно од свог социјалног, образовног, економског, и других статуса доживљавају више насиља укључујући и насиље у породици. Постоји већа вероватноћа да жене које су доживеле насиље у детињству буду изложене насиљу касније у животу. Насиље према женској деци и често је израз културних и религијских традиција које производе зависност жена. Усмереност на жене не искључује дечаке, нарочито у случајевима насиља у породици или заједници као и у случајевима сексуалног насиља.

Дете – неки облици насиља чешће се дешавају девојчицама (инцест и сексуално насиље; договорени бракови; генитално сакаћење; насиље које чини група младих људи-као што је силовање у банди…). У породици или у домаћинству деца су изложена и насиљу које се чини према другим члановима породице, најчешће према њиховим мајкама, што представља индиректно насиље према деци („сведочење насиљу”). Сваки чин насиља оставља деци последице и представља препреку потпуном и задовољном животу.

Учинилац насиља (насилник) –  мушкарци у највећем броју случајева злостављају жене и децу. Иако се напади и злостављање од стране жена догађају, на њих је потребно реаговати у појединачном случају, али они не представљају појаву која на општем плану забрињава. Насиље према женама најчешће чине особе које су жени познате и које су у неком односу са њом: садашњи или бивши брачни партенри, чланови породице, рођаци, пријатељи, познаници (колеге и клијенти), особе на различтим позицијама власти (надређени, лекари, терапеути, свештеници, енговатељи, учитељи, запсолени у институцијама…).

Друштвено маргинализоване групе –  постоји значајно већа вероватноћа да ће различитим облицима родно заснованог насиља укључујући и насиље у породици, бити изложеније особе које припадају друштвено маргинализованим и/или мањинским групама у односу на различита својства: расу, националност, класу, старосну доб, место порекла и живота, породични статус, инвалидтиет, хроничне болести, психолошке потешкоће… Обичаји, религија, традиција и друге праксе специфичне за поједине друштвне егрупе мада не смајеу бит, често се користе као оправдање за одсуство интервенције и заштите жртава.

Шта су узроци насиља?

Теорије на различите начине објашњавају узроке насиља у породици и насиља према женама. Неке од њих насиље посматрају као индивидулани проблем, наглашавајући особине личности или патологију, као кључне узроке насиља (психолошке теорије).

Иако психолошке карактеристике или болести могу утицати на насилно понашање, оне нису ни најчешћи ни једини узрок насилног понашања.

  • у 90 одсто случајева насиља у породици не постоји психички поремећај учиониоца
  • жена, деца, и немоћни чланови породице су најчешће жртве насиља
  • више од 50 одсто учинилаца и/или жртава насиља није имало искуство „фрустрирајуће зависности” или искуство злостављања у детињству као узрок насилног понашања, односно трпљења у одраслом добу
  • жртва активно и континуирано одговара на насиље улажући напоре ка тражењу помоћи и излаза, иако у насиљу може да живи дуги низ година

Социлошка објашњења значај дају друштвеним конструкцијама кључних појмова  – пол, породица друштвени статус. Оне наводе већи број узрока потврђујући да је насиље производ друштвеног система у којем је насиље толерисано; да је научено; да породица почива на сили или претњи силом, а особа која поседује више ресурса у прилици је да контролише и издаје наређења; да агресивно понашање може да произведе жељене ефекте; да се насиље дешава када је добит већа од могућих губитака (казен); да је насиље одобрено, а у одређеним аспектима и фаворизовано понашање. Међутим, ове теорије не објашњавају зашто се далеко већи проценат насиља у породици дешава женама и зашто се дешава само у неким породицима.

Феминистичке теорије указују на то да је насиље у породици присутно у свим временима и свим културама. Прихватајући социолошка објашњења, ове теорије указују на чињеницу да није реч о сукобу интереса једнаких, већ о борби за моћ између унапред неједнаких. Друштвена конструкција пола игра кључну улогу, а патријартхат је најшири контекст злоупотреба и дискриминација унутар породице. То производи и одржава насиље у породици преко структуралног и идеолошког утицаја.

Контрола путем принуде основни је механизам насиља у породици и насиља према женама.

Феминистички приступ у основи је кључних међународних докумената (Уједињених нација и Савета Европе) и примењиван је у различитим програмима деловања.

Из приручника Водич за новинаре/ке – насиље у породици, Аутономни женски центар, 

(Наставиће се)

Оставите коментар

PANpress
%d bloggers like this: