Контрола. Претње. Изолација. Предаја.
Насиље у партнерској реалцији може се разумети као модел понашања којим насилни партнер остварује (злоупотребљава) контролу и испољава моћ над партнерком.
Стратегије и тактике којима се насилник служи најчешће укључују: изолацију, застрашивање, психолошко злостављање, претње и принуду, коришћење деце (манипулација децом), коришћење „мушких привилегија“, економско злостављање, умањивање или порицање насиља и оквирвљавање жртве. Ове радње, и без употребе физичког насиља, могу довести до жељеног циља (контроле и моћи), могу бити искоришћене истовремено, у различитим комбинацијама или појединачно. Избор, начин примене и учесталост стратегија и тактика зависе од о процене насилника и циља који тренутно жели да постигне. Физичком и сексуланом насиљу прибегава када наведене стратегије не дају жељени ефекат, или када насилник жели да њихово спровођење олакша и/или учврсти.
Контрола. Почиње већ на почетку партнерског односа, обично као посесивна пажња и шири се на све области живота жене. Насилник вешто камуфлира своје понашање (приказује га као љубав). Међутим, тешко се задовољава пуком послушношћу, те од жене тражи да и изразе поштовања, захвалности, чак и љубави. Његов крајњи циљ је стварање (добро) вољне жртве. Захтева се покорност и лојалност партнерке, као и жртвовање свих осталих односа са људима.
Већина жена везује осећање властите вредности ( и понос) за своју способност да одрже односе (партнерске, са децом, рдоитељима). Насилнику зато није тешко да жртву „ухвати у замку“ вредности до којих јој је највише стало. Контрола свих аспеката живота (укључујући и контролу тела) жртву онеспособљава, те она почиње да верује да не уме самостално да изведе основне животне активности, има снажан доживљај посрамљености и кривице, деморалисана је.
СОС телефон Сигурне куће Панчево 0800 100 113, од 9 до 19 сати радним даном – информације и савети
Претње. Одржавају жртву у сталном стању страха који се појачава хировитим наметањем бесмислених захтева и правила ( „мушке привилегије“) или насиљем које је непредвидиво и није изазвано одређеним понашањем. Истовремено хировито удељивање „ситних милости“ подрива психички отпор жртве и ствара наду да ће се десити промена (да ће се однос вратити на старо стање). Ово понашање је много делотворније од сталних претњи и насиља. Насилник показује да може да буде другачији, а жена верује да је „у дубини душе он ипак добар човек“. Одговорност за насиље се често пребацује на „спољне“ факторе (алкохол, фрустрације, губитак посла, непослушност деце, економска ситуација…) Ово понашање има за циљ да жртву веже за насилника.
Изолација. Насилникова моћ је ограничена све док жртва одржава везе са другим људима. Због тога сваки насилник настоји да жртву изолује од извора информација, емоционалне подршке, и конкретне помоћи. Изолација се постиже контролом и надзором који укључују најразличитије поступке: ухођење, прислушкивање, одузимање писама и предмета, контролу телефонских позива, тако да „кућа почиње да личи на самицу. Истовремено, сталне оптужбе за неверство воде напуштању посла, раскидању пријатељства и родбинских веза. међутим, физичка изолација није довољно за сламање отпора. Потребо је разорити „унутрашње везе“ са људима. Изолацијом жена постаје све зависнија од насилника, а што је више изолована и уплашена, то се више везује за једини допуштени однос – однос са партнером, насилником. Пошто за њу не постоји други свет, она почиње да посматра све то очима насилника.
Предаја. Страховлада, контрола, изолација, насумичне милости и наметнута зависност ставрју послушну и покорну жртву То подразумева и уверење да је насилник свемоћан: да га нико не може зауставити или контролисати, да је отпор узалудан, да живот зависи од његове милости која ће се добити кроз апсолутну послушност. Ипак, коначна контрола се постиже када изда/напусти своја морална начела(бива принуђена да лаже, заташкава или учествује у недозвољним радњама свог партнера ил исведочи насилном понашању према деци или другим члановима породице које не може да спречи.
Из приручника Водич за новинаре/ке – насиље у породици, Аутономни женски центар.
(Наставиће се)