Коалиција за слободу медија: Србија дочекује 3. мај као земља у којој је бављење новинарством све опасније, а институције све пасивније

Поводом 3. маја, Међународног дана слободе медија, Коалиција за слободу медија упозорава да Србија овај дан дочекује у стању озбиљне кризе медијских слобода, безбедности новинара и новинарки и радних права у медијима.

Зато позивају све новинаре и новинарке и медије да на Светски дан слободе медија, У ПЕТ ДО ДВАНАЕСТ искључе тон, замраче екране и ћутке се придруже међународној симболичној акцији ПЕТ МИНУТА ГРОМОГЛАСНЕ ТИШИНЕ како би надлежне и најширу јавност још једном упозорили на последице континуираног угрожавања медијских слобода већ видљиве у свим сферама, од политичког система до права и слобода свих грађана.

Најновији подаци показују да Србија бележи најдраматичније погоршање безбедности новинара у региону. Према Индексу безбедности новинара и новинарки на Западном Балкану, Србија је на укупној ранг-листи за 2025. годину последња, иза Босне и Херцеговине, Косова, Албаније, Црне Горе, Хрватске и Северне Македоније. Пад са 2,70 на 2,24 указује на озбиљно назадовање у односу на претходну годину.

На регионалној конференцији SafeJournalists мреже Србија је у 2025. години представљена као најпроблематичнији случај у региону: формални механизми заштите постоје, али се у пракси урушавају, док број претњи, физичких напада, полицијског насиља и институционалног нереаговања бележи драматичан раст.

Најлошија област за Србију је стварна безбедност новинара. SafeJournalists мрежа је током 2025. године забележила је 317 инцидента према новинарима и медијским радницима, од којих је 116 било у виду физичких напада.

Посебно забрињава однос полиције према новинарима и новинаркама. Од марта до краја децембра 2025. године НУНС је забележио 77 случајева напада од стране полиције, неоснованог привођења и легитимисања новинара и новинарки, као и нереаговања полиције када се нађе на лицу места. Од тог броја, 26 случајева односило се на новинарке. У више од 30 физичких напада било је укључено поступање полицијских службеника.

Србија има један од најразвијенијих формалних механизама за брзо пријављивање напада на новинаре, али су током протеста новинари и новинарке сведочили да је полиција одбијала да региструје пријаве и пружи помоћ. То показује да механизми постоје на папиру, али да њихова примена зависи од политичког и институционалног контекста, уместо од закона и обавезе државе да заштити новинаре.

Коалиција за слободу медија упозорава да су непријатељска реторика, таргетирање новинара, притисци на тужилаштво и полицију, као и изостанак јавне и недвосмислене осуде напада, директно допринели атмосфери у којој су претње и насиље према новинарима постали готово свакодневица.

Проблем некажњивости, нетранспарентности и неефикасног поступања надлежних институција остаје један од кључних разлога због којих се напади понављају.

Вербални напади високих државних функционера и посланика владајуће странке на новинаре и медије стварају атмосферу линча и подстичу насиље кроз наративе који их криминализују. Према подацима које је прикупила и објавила Славко Ћурувија фондација, у периоду од 1. августа 2025. до 31. марта 2026. најмање 1.191 вербални напад високих државних званичника био је усмерен против критичких новинара и медија у Србији.

Додатну забринутост изазивају наводи о надзору и употреби spyware алата према новинарима и новинаркама, што представља озбиљну претњу не само њиховој безбедности, већ и заштити извора, истраживачком новинарству и праву грађана да буду информисани.

Да се стање медијских слобода у Србији погоршава потврђује и најновији Индекс слободе медија Репортера без граница. Србија је за 2026. годину рангирана на 104. место од укупно 180 земаља, што је пад у односу на 96. место прошле године, и налази се у групи земаља у којима је ситуација означена као „тешка“. Према РСФ-у, Србија је најлошије рангирана у региону и међу најгорима у Европи.

Поред претњи и напада, новинари и медијски радници суочавају се са изузетно неповољним условима рада. Положај локалних новинара посебно је тежак. Ниске зараде, изостанак накнаде за прековремени рад, непоштовање радног времена, несигурни уговори и стална неизвесност у погледу опстанка медијских кућа доводе до исцрпљивања професије и одласка све већег броја људи из новинарства.

Млади новинари и новинарке посебно су изложени несигурним ангажманима, притисцима и економском уцењивању, што озбиљно утиче на њихово ментално здравље. У локалним срединама многи су принуђени да напусте професију или да раде додатне послове како би преживели.

Синдикати су готово непостојећи у приватним медијима, док поједини послодавци активно обесхрабрују синдикално удруживање. Тек мањи број медија има колективне уговоре који штите радна права, а системска заштита новинара и медијских радника готово да не постоји.

Коалиција за слободу медија истиче да слобода медија не може постојати тамо где су новинари физички угрожени, економски исцрпљени, институционално незаштићени и стално изложени притисцима. Напади на новинаре нису само напади на појединце и редакције, већ напади на право грађана да знају.

Зато Коалиција за слободу медија захтева од надлежних институција да хитно и ефикасно истраже све нападе, претње и притиске на новинаре и медијске раднике; да обезбеде одговорност полицијских службеника који су нападали, приводили, легитимисали или нису заштитили новинаре на задатку; да престану са праксом таргетирања критичких медија и новинара; да обезбеде транспарентно поступање тужилаштава и судова у случајевима напада; као и да се хитно усвоје и спроведу мере за побољшање економског положаја новинара, заштиту радних права и јачање локалних медија.

Без безбедних новинара, слободних редакција и достојанствених услова рада нема ни слободних медија. А без слободних медија нема демократског друштва.

Коалицију за слободу медија чине Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“, Славко Ћурувија фондација и Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност“.