Како власт у Србији схвата питања родне равноправности?

Након избора нове Владе Србије, именовини су и нови чланови Координационог тела за родну равноправност, као и председница Маја Гојковић. Поред Гојковић, у Координационо тело именовани су и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић Тепавчевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, министарка правде Маја Поповић, министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, министар унутрашњих послова Братислав Гашић, помоћник генералног секретара за планирање, надзор, координацију политика и послове у вези са процесом интеграције у Европску унију Саша Мирковић и председник Политичког савета Владе за спровођење Резолуције Савета безбедности 1325.

Једно име је посебно одјекнуло у јавности, постављање Братислава Гашића за једног од чланова тела. Подсетимо, Гашић је 2015. године, када је био министар одбране, пре обраћања медијима рекао да „воли новинарке које овако лако клекну“. Након оштре реакације јавности, он се извинио, а убрзо је смењен са функције министра, и награђен новим ангажманом у БИА.

„Мислим да је именовање Братислава Гашића за члана Координационог тела за родну равноправност један од најбољих показатеља како власт у Србији схвата питања родне равноправности. Док са једне стране усвајају добре прописе и начелно се залажу за побољшање положаја жена у друштву и унапређење родне равноправности, с друге стране именују човека који је познат по сексистичким и мизогиним изјавама за највише тело у извршној власти задужено за родну равноправност. То је потпуно неприхватљиво и погрешно, али тренутно немамо начин да ситуацију променимо, или ја не видим начин“, коментарише за наш портал Косана Бекер, програмска директорка FemPlatz-a.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, рекла је за Данас, да се нови министар полиције Братислав Гашић пре седам година искрено извинио због сексистичког коментара упућеног новинарки, те да је поучен грешком, спреман да као новоизабрани члан Координационог тела за родну равноправност да истински допринос унапређењу родне равноправности.

С друге стране, Тања Игњатовић из Аутономног женског центра рекла је за исти лист да је чланство Братислава Гашића у Координационом телу за родну равноправност „још један у низу грубих начина изругавања женама у Србији“.

„То је на линији оркестрираних настојања да се различитим мерама, као и нечињењем, ограниче или умање достигнута права жена. Много је примера за то, од неусвајања закона, лоших законских решења, недостатка њихове примене, недостатка мера и средстава усмерених на стварне потребе и проблеме жена, давања јавних средстава партијским организацијама и учиниоцима насиља да пружају услугу СОС подршке жртвама насиља, сталног напада на право на абортус“, прича Игњатовић.

Влада Републике Србије основала је Координационотело за родну равноправност 30. октобра 2014. године у циљу унапређења родне равноправности у Републици Србији. На челу Координационог тела за родну равноправност претходних осам година налазила се потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике проф. др Зорана Михајловић.

Координационо тело за родну равноправност представља национални координациони механизам за питања родне равноправности и има мандат да координира рад органа државне управе и других институција у циљу унапређења родне равноправности и положаја жена и мушкараца у Републици Србији.

Задаци Координационог тела за родну равноправност се састоје у томе да иницира и прати спровођење стратешких докумената, закона и других прописа у области родне равноправности, даје стручна мишљења и усмерава рад државних органа у пословима који директно или индиректно утичу на родну равноправност и врши координацију државних органа у области родне равноправности.

Политике родне равноправности треба да постану саставни део редовних активности свих државних органа и институција на свим нивоима, чиме ће се родна равноправност успоставити као нужан принцип у процесу редовног планирања јавних политиика и њиховог буџетирања.

Визија Координационог тела за родну равноправност јесте да је родна равноправност предуслов развоја друштва и да сви грађани и грађанке имају једнаке шансе да остваре своје пуне потенцијале и да се њихова понашања, потенцијали и потребе једнако вреднују у друштву.

Мисија Координационог тела за родну равноправност је допринос Влади Републике Србије и читавом друштву за пружање основе за једнако вредовање понашања и потреба свих уз остваривање пуних потенцијала, ослобођених од дискриминиције по основу пола и рода.