Како припремити дете за полазак у први разред

Овог месеца почињу тестирања деце за упис у први разред Основне школе. Велики број родитеља је узбуђен и има трему од одласка детета психологу. Сви желе да њихово дете буде добро оцењено од стране психолога, да је способно и спремно за школу. Своју стрепњу преносе на децу и зато имамо децу која се блокирају или неће да одговарају на питања из страха да не погреше.

Родитељи треба да савладају свој страх и да га не показују пред дететом. Пред полазак на тестирање не треба да их преслишавају или уче неким новим појмовима. Психолог ће их питати неке основне ствари. Треба имати на уму да су скоро сва деца у том узрасту спремна за школу и да се ништа страшно неће десити.

Припрема деце за школу треба да почне још кад дете наврши годину дана. Тада се почиње са формирањем радних навика о развијањем радозналости.

Радне навике су целовита особина која обухвата и учење, али не само то. Дете од малена треба учити да рад није мука него саставни део живота. Дете треба да учествује у свим пословима који одговарају његовом узрасту, не само да склања играчке него и одећу, тањир после јела итд.

Радозналост треба развијати понудом различитих садржаја сазнања, одговарањем на дечја питања, постављањем питања деци о томе шта мисле о неким појавама. Добро је омогућити им да се баве неким спортом или развијати уметнички таленат ако га испољавају. Потребно је дакле бавити се својим дететом, а не све препустити вртићу и васпитачицама.

Да би родитељи добро припремили децу за школу потребно је да преиспитају свој однос према раду. Да ли они радо уче, да ли радо иду на посао, да ли без кукања спремају кућу. Ово је важно зато што су они модел својој деци. Деца копирају своје родитеље од најранијег узраста. Они од њих уче однос према раду као о према свему осталом.

Родитељи често шаљу дупле поруке деци и тако их збуњују. На пример кажу им да ће им у школи бити лепо, да не треба да се плаше, а онда пред дететом пријатељима кажу готово је са игром сад се полази у школу. Некад кажу полазимо у школу зато што то доживљавају и као своју муку.

Деца не би имала страх од школе да им родитељи не преносе. Зато треба прво родитељи да се припреме да би и деца била спремна. Потребно је да се опусте и да верују у своју децу.

Пише: Светланка Кнежевић, психотерапеут