Јавно суфинансирање локалних медија – случај Радио-телевизије Општине Ковачица

Медијска сцена Ковачице, мале јужнобанатске општине, своди се мање-више на једну једину установу која се донедавно звала Радио-телевизија Општине Ковачица. Дакле, постоји само једна РТВ станица са веб-порталом и седиште јој је у Јаношиковој улици, у згради некадашњег војног одсека. У почетку је био само радио – Радио Ковачица, који је отпочео с радом 1971. године у згради Дома културе „3. октобар” у Ковачици. Најпре је био под управом ове културне установе, а онда се осамдесетих осамосталио и постао једна од најпознатијих институција у општини.

🔊 Слушај текст

Чак и деведесетих, које су обележиле распад велике државе, ратови, санкције, инфлација и политичка превирања, чак и тада је Радио Ковачица успевао да се одржи највише захваљујући својим слушаоцима. Старији грађани Ковачице радо ће посведочити да је, у не тако давној прошлости, локални радио био изузетно слушана станица – мештани су познавали водитеље, препричавао се садржај емисија, а често су кружиле смешне анегдоте и догодовштине из студија на спрату Дома културе.

Нешто касније, 2001. године, уз велику страну и домаћу помоћ, основана је и телевизија – несумњиво смео пројекат за тако малу општину.

Оснивање и прве године ТВ Ковачица

Једна од кључних личности за оснивање ковачичке телевизије била је Мирјана Владисављев.

„Телевизију смо створили захваљујући власнику Канала 9 Немањи Павловићу. За неколико месеци успели смо да направимо добар програм и наша телевизија је у том периоду била најгледанија у свим местима наше општине. Бавили смо се, пре свега, овдашњим темама, али су нам гости у студију биле јавне личности из целе Србије. Већ на првом Сајму медија у Новом Саду 2002. године наша телевизија била је представљена као добар пример локалног медија", сећа се ова новинарка у пензији.

Нажалост, већ тада је потреба локалних власти да контролише свој јавни медијски сервис била присутна. Владисављев истиче да је релативно брзо смењена с места главне и одговорне уреднице због сукоба око уређивачке политике. Новинарску каријеру наставила је у Новом Саду, на Телевизији Канал 9, где је уређивала емисију „Отворени екран”.

РТВ ОК као локални медијски сервис

У првом периоду Радио-телевизија Општине Ковачица је функционисала као медијски сервис, а њиме је управљала и финансирала га локална самоуправа. Међутим, ускоро се законска регулатива променила, те је било неопходно да се медији ослободе политичке контроле, да се приватизују или нађу сопствене изворе прихода. Тада је постало јасно да је телевизија скуп медиј за једну недовољно развијену општину као што је Ковачица. Ондашња власт је ипак успела да избегне приватизацију, а рад установе настављен је кроз пројектно финансирање. Важно је напоменути да новинарска удружења наглашавају да је према Закону о јавном информисању и медијима (члан 22) увек било забрањено суфинансирање јавних сервиса, међутим, то никада није представљало препреку да се на овај начин помогне Радио-телевизија Општине Ковачица.

Такав начин рада се одржао и након што је Демократску странку на челу општине заменила Српска напредна странка крајем 2015. Иако је општина издвајала све веће износе за јавно информисање, огроман део тог новца одлазио је медијима из других места, а квалитет локалног јавног сервиса је опадао. Политичка контрола је опстала и након промене законске регулативе, као и након промене локалне власти, само што је сада партија на челу Општине додељивала велике новчане износе бројним медијима са стране за пројекте који углавном нису допирали до мештана ове сиромашне општине.

О вези политичке контроле и финансирања локалних медија Владимира Дорчов Валтнер, одговорна уредница портала Storyteller и медијска консултанткиња, каже да политичка контрола локалних медија и поред промена законског оквира очигледно није нестала, већ је само променила облик.

„Уместо директног власништва, данас се контрола најчешће спроводи кроз финансијску зависност од локалног буџета, конкурсно суфинансирање без јасних критеријума јавног интереса – или с јасним критеријумима који се не поштују – и кроз именовања управљачких и уредничких структура. У таквом амбијенту, новинари у многим локалним медијима улазе у стање аутоцензуре, па чак често пристају и на цензуру, што публика врло јасно препознаје. Ниске оцене објективности и поверења у информације управо то потврђују: грађани имају осећај да медиј не извештава у њихово име, већ да се креће у оквирима који су политички безбедни", објашњава Владимира Дорчов Валтнер.

Она сматра да нова законска регулатива није нимало допринела нестанку политичке контроле. У малим срединама као што су војвођанске често је донела више несигурности него стварне слободе. Како уредница Storytellerа истиче, медији који нису имали капацитете да се професионализују, да развију сопствене моделе одрживости и да изграде однос са публиком, остали су формално јавни, али суштински слаби.

Следеће, 2017. године за локални медиј распоређено је нешто мање од десет милиона, а годину дана касније пет и по милиона динара. На конкурсу 2019. године за РТВ ОК издвојено је 9.560.000, док је 2020. године од двадесет милиона динара општинског новца локална радио-телевизија добила 7.900.000 динара. Занимљиво је да се те 2020. на конкурсу први пут појављује и локално удружење грађана Око инфо Ковачица, које добија 4.600.000 за пројекат Ковачица је свет, при чему су медијски садржаји овог удружења реализовани и емитовани и на Радио-телевизији Општине Ковачица, па постоје индиције да се кроз ово удружење локални медиј довијао за веће суме новца. Конкурсом из 2021. године подељено је 22.000.000 динара, а локалним медијима отишло је 13.100.000 динара (РТВ ОК 5.500.000 и УГ Око инфо 7.600.000). Следеће године, 2022. распоређен је исти износ – Радио-телевизија Општине Ковачица добила је 9.600.000 динара, а поменуто УГ 5.050.000 динара.

Годину дана касније, 2023. додељено је 23.500.000 динара и то 10.800.000 за Радио-телевизију Општине Ковачица и 3.000.000 за УГ Око инфо Ковачица. Пошто је 7. марта 2024. истекла дозвола РЕМ-а за Јавно предузеће за информативну делатност РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ОПШТИНЕ КОВАЧИЦА, РЕМ је 13. маја издао дозволу за нови ентитет из Ковачице под називом ТВ Ток, а као пружалац медијске услуге уписано је Удружење грађана МЕДИЈА ЦЕНТАР КОВАЧИЦА. За медије је прошле године издвојено из општинског буџета само милион динара. И у таквим условима УГ Око инфо добило је скромних 270.000 динара, док се локални јавни медијски сервис због истека дозволе више није појавио на конкурсу.

Ове, 2025. године из буџета је распоређено четири милиона динара, од чега је 1.250.000 добило УГ Око инфо Ковачица, док је поменута организација МЕДИЈА ЦЕНТАР КОВАЧИЦА учествовала на конкурсима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Министарства информисања, од којих је добило око шест милиона динара. Индикативно је да се ново удружење није појављивало на конкурсима које је локална самопурава у Ковачици расписивала 2024. и 2025.

Традиционални медији у трци с дигиталом

Чињеница да је ковачичка општина изразито мултинационална уздигла је значај њеног локалног медијског сервиса на много виши ниво. Његов задатак био је да чува језичку и културну разноликост, гради поверење и омогући различитим заједницама да буду видљивије. Као што је случај и са осталим радио и телевизијским станицама, и ковачички локални медиј је с годинама губио трку са динамичнијим и младима ближим интернет порталима и друштвеним мрежама.

Истраживање које смо спровели на испитаницима из ковачичке општине нажалост показује да Радио-телевизија Општине Ковачице више није тако радо виђен гост у кућама Ковачичана, Падинаца, Црепајаца, Дебељачана… Чак 55,5 процената испитаника испитаница уопште не прати ни радио ни телевизију ни веб-портал ове установе. Од оних који прате рад Радио-телевизија Општине Ковачице, 33 одсто њих прати је свакодневно, 43 одсто неколико пута недељно, а 23 одсто само једном недељно. Највише грађана и грађанки прати њене постове на друштвеним мрежама (27,8%). Следи телевизија коју гледа 18,5% изјашњених, па YоуТубе канал телевизије са уделом од 12% и на зачељу су радио (7,4%) и веб-портал (7,4%). Изразита вишејезичност програма ове установе (која је некада била можда и њена главна одлика) данас је сасвим упитна, јер програме на српском и на словачком језику прати 89,9% грађана, док су емисије на мађарском и румунском заступљене с мање од пет процената пратилаца.

Овакви резултати никога нису изненадили јер грађани и грађанке Ковачице и околине дају врло слабу оцену раду Радио-телевизије Општине Ковачица. Објективност информисања, тачност и провереност информација, брзина извештавања, разноврсност тема – све су оцењене негативном оценом (табеле у прилогу). Није чудно што је онда и поверење грађанства у информације са овог медија изузетно ниско – просечна оцена је недовољна (1,47). Оно што је можда и најважнија порука нашег истраживања о раду Радио-телевизија Општине Ковачице може се свести на следеће: на питање „Када бисте упоредили рад РТВ ОК данас с радом ове установе (радија и телевизије) пре десет година, како бисте оценили рад РТВ ОК данас?”,чак 86,6% испитаника каже да је рад ове установе гори или значајно гори него пре десет година. А на питање „Сматрате ли да рад РТВ ОК доприноси побољшању живота у заједници?”, просечна оцена коју су грађани дали је, школским речником речено, једва довољна – тек 1,58.

Публика губи поверење у ковачички медиј

„Такви резултати веома јасно указују на дубоку кризу поверења грађана и грађанки у рад локалног медија РТВ ОК. Публика га не види као релевантан извор информација о сопственој заједници, што је један од најтежих показатеља губитка друштвене функције медија. У готово свим сегментима које грађани препознају као кључне за квалитетно информисање, доминирају најниже оцене. То показује да се не ради о појединачним пропустима или тренутном незадовољству, већ о дуготрајнијем проблему у начину на који локални медиј функционише и комуницира са заједницом. Грађани и грађанке слабо оцењују рад локалног медија јер не осећају да он препознаје њихове стварне проблеме и потребе. Изостанак критичког приступа, ограничен распон тема и недостатак различитих перспектива доводе до тога да се садржај доживљава као формалан и удаљен од свакодневног живота", тврди медијска консултанткиња Владимира Дорчова Валтнер.

Према њеном мишљењу, када локални медиј не поставља питања у име заједнице, већ се задржава на протоколарном извештавању, публика губи разлог да га прати, те он губи сваку предност у односу на дигиталне платформе. Како се може повратити поверење грађана и грађанки? Само дугорочним и суштинским променама.

„То подразумева јачање професионалне и уређивачке независности, отварање простора за различите гласове, озбиљно бављење проблемима заједнице, као и јасно дистанцирање од политичког утицаја. Без тога, локални медиј остаје формална институција без стварне публике и без друштвене релевантности", каже Дорчова Валтнер.

Анкета спроведена међу локалним становништвом огледало је стања локалног информисања у Ковачици, али и у сличним срединама у Војводини. Она показује да публика жели другачији, одговорнији и храбрији локални медиј.

Без информација о актуелним протестима

Иако се с материјалним издвајањима у протеклих десет година морало много више урадити у погледу обезбеђивања квалитетних средстава за рад, боље кадровске заступљености, као и значајнијем присуству локалног медијског сервиса на интернету – како кроз развој веб-портала, тако и кроз утицајније присуство на друштвеним мрежама – јасно је да материјална издвајања нису довољан фактор и да је мала вероватноћа да би још већа улагања спречила пропадање РТВ ОК. Парадоксално, локална самоуправа је у протеклом периоду потрошила велика средства на јавно информисање, међутим, локално јавно информисање и Радио-телевизија Општине Ковачице с њиме у сваком смислу – материјалном, кадровском, програмском, у смислу досега и утицаја – све више је пропадало и код мештана те општине је губило на значају.

Ако су се у протеклих десет година, а нарочито у овој години друштвених ломова и протеста, у Општини Ковачица дешавале многе ствари и протицали бројни процеси о којима слушаоци локалног радија и гледаоци локалне телевизије нису могли сазнати скоро ништа – разумљиво је да су информације значајне за њихове животе морали тражити на другим местима.

Остаје питање, хоће ли тако и надаље бити?

Овај материјал је припремљен уз финансијску подршку Европске уније. За садржај су искључиво одговорне чланице Коалиције за слободу медија, у оквиру пројекта „Медијска стратегија по мери грађана 2025–2031”, чији је носилац Асоцијација локалних и независних медија „Локал прес”. Изнети ставови не одражавају нужно ставове Европске уније.

За линк ка оригиналном тексту клините овде.