Јавно суфинансирање локалних медија, случај Ковачица (2): Одливање општинских пара по закону
🔊 Слушај текст
Општина Ковачица одувек је била главни финансијер рада свог јединог локалног медијског сервиса – такав начин одржавања ковачичке радио и ТВ станице обележио је владавину свих политичких гарнитура. Од 2015. године, откако је у Ковачици власт преузела Српска напредна странка, локална самоуправа је из године у годину издвајала све веће износе из буџета за јавно информисање. Међутим, велики део тог новца одлазио је медијима који нису са територије ове општине, за садржаје који углавном нису допирали до мештана ове мале и изразито мултинационалне и мултикултуралне општине.
Према истраживању које смо недавно спровели, више од половине мештана ове општине каже да уопште не прати рад локалне медијске установе, док је квалитет њеног програма оценила недовољним оценама. Да се наставила пракса да се о новцу одлучује овде, да је сва предвиђена општинска средства добијао само локални медијски сервис и да се ништа није давало медијима са стране, да ли бисмо данас имали респектабилнију локалну медијску установу?
Интерес грађана Општине Ковачица – да једна мала мултинационална средина за своје паре развија свој вишејезични локални медији – у овом случају скоро у потпуности је занемарен. Тамо где се о интересу грађана водило рачуна – да локална самоуправа ради јавног информисања финансира установу за јавно информисање којој је оснивач, према Закону то није било дозвољено.
Штетне приватизације локалних медија
Финансирање јавног информисања у Општини Ковачица до пре десет година изгледало је сасвим друкчије. Први позив за суфинансирање пројеката из буџета Општине Ковачица ради остваривања јавног интереса у области јавног информисања расписан је 2015. године. Додељена су средства у износу од 8.964.000 динара, а стручну комисију која је оцењивала пројекте чинили су мештани општине Ковачица – Јанош К. Нађ из Дебељаче, Василе Барбу из Уздина и Ањичка Халупова из Ковачице. Дакле, о локалном новцу одлучивали су људи са локала и он је завршио на рачуну локалног медија.
Онда се у читаву ствар умешало ново законодавство кроз тадашњи Закон о јавном информисању и медијима (Службени гласник РС, бр. 83/2014, 58/2015, 12/2016), који прописује да јединица локалне самоуправе обезбеђује из буџета део средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и распоређује их на основу спроведених јавних конкурса и појединачним давањима, на основу принципа о додели државне помоћи и заштити конкуренције, без дискриминације. Конкурси се по том Закону расписују за пројекте производње медијских садржаја, а право учешћа има издавач медија који је уписан у регистар медија и правно лице, односно предузетник који се бави производњом медијских садржаја и приложи доказ да ће суфинансиран медијски садржај бити реализован преко медија.
Право учешћа на конкурсу је, другим речима, стекло свако правно лице, односно предузетник, изузев установа које се финансирају из јавних прихода. Јасно је да је ова ставка изузетно закомпликовала положај Радио-телевизије Општине Ковачица.
Пројекте је на овим конкурсима процењивала стручна комисија коју именује руководилац органа што је расписао конкурс и то из реда независних стручњака за медије и медијских радника који нису у сукобу интереса и не обављају јавну функцију. Већина чланова комисије именована је на предлог новинарских и медијских удружења. Нажалост, од тада на свим будућим конкурсима у тим комисијама више није било виђенијих представника Општине Ковачица.
Кад интеркултуралност није јавни интерес
На питање какав је био утицај тадашњег законодавства на локалне медије у Србији и Војводини као изразито мултинационалној средини, новинар Времена Недим Сејдиновић, који је у време доношења проблематичног Закона о јавном информисању и медијима био на челу Независног друштва новинара Војводине, каже да је он био веома негативан.
„Разлога је много. Као прво, власт није дозволила да приватизација медија прође регуларно, као нека врста тржишне утакмице у којој би учествовали и запослени у медијима, можда и неке стране компаније, већ је новцем грађана, посредством својих тајкуна или играча, покуповала све медије. Са друге стране, запослени у медијима нису били охрабрени да учествују у приватизацији, нису им – као што се обећавало – омогућени повољни кредити посредством међународних организација. Тако су новинари у приватизујућим медијима остављени на цедилу, али искрено – многи од њих и јесу навикли више да раде како газда каже, а мање за јавни интерес".
Према Сејдиновићевом мишљењу, највише су страдали вишејезични медији, што је био велики ударац за Војводину и њен идентитет. Интеркултуралност није препозната као јавни интерес.
„Против интеркултуралности је посебно био СВМ, а СНС се сложио да у Војводини нације живе једне поред других, а не једне са другим. Али то се догодило и због колапса система конкурсног суфинансирања, који је власт на најпримитивнији начин злоупотребила и новац грађана усмерила у своја пропагандна гласила. На крају, а то је грешка свих нас који смо учествовали у процесу медијских реформи, можда није требало инсистирати на томе да се спроведе процес приватизације све док не дође до промене власти, односно док не обезбедимо да власт поштује законе. Учествовали смо несвесно у дугорочном помору војвођанских медија који су извели напредњаци. Остали су углавном ћаци-медији и тек покоји слободни глас", каже Сејдиновић.
Конкурси по годинама
У складу с новом легислативом, већ 2016. године, поред тога што је додељено двоструко више новца, велики део тог новца отишао је у руке медија са седиштем ван ковачичке општине.
Тако је РТВ Панчево добило чак 9.725.000 динара, дакле, више него Радио-телевизија Општине Ковачица, која је тада приходовала 7.575.000 динара. Извесне своте легле су и на рачуне медија Старт Пресс д.о.о. Панчево (50.000) и Удружења грађана Данубиус, Нови Сад (150.000). Осим измена у расподели новца, променили су се и чланови комисије која процењује пројекте – били су то Валентин Мик (УНС), Младен Анђелко Булут (ДНВ) и Мирослав Пауновић (независни стручњак). Иначе, сам конкурс није био исправан и морао је бити мењан, јер посебни критеријуми на конкурсу 2016. године (обим и квалитет пређашње сарадње са општином, традиција пословања подносиоца пројекта и мултимедијалност) нису били у складу са Законом. На другом конкурсу који је локална самоуправа објавила касније те године, осим Радио-телевизије Општине Ковачица (3.300.000 динара), новац је добио и Дневник Војводина Пресс д.о.о. Нови Сад (200.000). Локална самоуправа је наставила да финансира пројекте Радио-телевизије Општине Ковачица, иако то сада више није било у складу са Законом.
И следеће године комисију за оцењивање пројеката опет су чинили у Ковачици непозната имена: Мирјана Васић (Асоцијација електронских медија Војводине), Весна Бунијевац (АЕМВ) и Марко Иванић (независни стручњак). Те године постојали су и предлози за састав друге комисије (Петар Јеремић из УНС-а, Недим Сејдиновић из НУНС-а и НДНВ-а и Милош Лазић из АНЕМ-а), али они нису уважени. Додељено је 12.980.000 динара од чега је локално ЈП за информативну делатност РТВ Општине Ковачица добило 9.900.000 динара, а скоро три милиона су поделили Брифинг Банат д.о.о. Панчево и Србија данас д.о.о. Београд.
Годину дана касније, 2018, по првом општинском конкурсу расподељено је 18.290.000 динара, од чега је ковачичко ЈП за информативну делатност РТВ ОК добило тек 5.500.000 динара, а скоро 13 милиона динара распоређено је на чак једанаест медијских пројеката из Панчева, Новог Сада, Беле Цркве, Качарева и Београда.
Касније исте године расписан је још један конкурс са издвојених 1.500.000 динара. Комисија у саставу Игор Костић (Удружење радио станица РАБ Србија), Весна Бунијевац (АЕМВ) и Милош Лазић (UEM ComNet) разматрала је шест пристиглих пројеката и доделила новац само једном – Наше цркве – општина Ковачица у изведби Доо Плаyоут Адриа Београд. Иначе, конкурсна документација је све време прилично траљаво вођена, па су и називи једних те истих установа из конкурса у конкурс бивали свакакви.
Комисије – органи партијских моћника
О саставу општинских комисија за процену медијских пројеката на локалним конкурсима Недим Сејдиновић каже да су комисије промптно претворене у тела која само спроводе одлуке органа власти или надлежних партијских моћника.
„Можда су се у првих годину-две могли у комисијама и пронаћи стручњаци који заиста брину о јавном интересу и читају пројекте, али то је врло брзо – поготово у Војводини – укинуто. Новац се дели као да је нечија бабовина", наглашава Сејдиновић.
У сличном духу се прича наставила и следећих година. Конкурс је 2019. године оцењивала комисија у саставу: Јелена Тадић и Слободан Станковић (обоје медијски стручњаци) и Мирјана Ступар (АЕМВ) и од 24 милиона динара чак 14 је отишло за десет понуђача са стране, неких од раније познатијих, а неких нових (Proglas public relations doo Београд, Савез Срба из региона, Студио Панука Панчево, ДВП Дигитал доо Нови Сад, Open View, Вршац). Портал pancevac-online.rs је за пројекат Ковачички дневник добио чак 7.500.000 динара. Локалном ЈП РТВ Општине Ковачица дато је много мање од половине укупног новца – 9.560.000 динара.
Године 2020. локалном јавном сервису припало је 7.900.000, док је Око инфо Ковачица добило 4.600.000 динара да би производило садржаје за портал Око инфо. Пошто су неки од садржаја произведени, а потом и емитовани на локалном медијском сервису РТВ ОК, јасно је да нека повезаност између ова два медија постоји. УГ Око инфо Ковачица се појављује и на свим следећим конкурсима које је расписивала локална самоуправа
Преко конкурса у 2021. години подељено је безмало 22.000.000 динара, од тога Удружењу грађана Око инфо Ковачица 7.600.000, а ЈП за информативну делатност РТВ Општине Ковачица 5.500.000 динара, док је остатак новца усмерен ка медијима из Панчева, Београда, Бачког Петровца, Беле Цркве и Новог Сада.
Следеће, 2022. године комисија коју су чинили Биљана Попадић (ДНВ), Александра Патаји (UEM, ComNet) и Зорана Богдановић (медијски стручњак) поделила је поделила је тачно 22.000.000 динара. Радио-телевизија Општине Ковачица добила је 9.600.000, а УГ Око инфо Ковачица 5.050.000 динара. Остатак новца отишао је организацијама из других средина:
Годину дана касније, 2023, подељено је 23.500.000 динара, а комисија у саставу Ладислав Лазић (ДНВ), Данило Гурјанов (UEM, ComNet) и Илија Стојановић (медијски стручњак) доделила је овдашњем ЈП за информативну делатност РТВ Општине Ковачица 10.800.000 динара, а УГ Око инфо Ковачица три милиона динара. Између осталог, те годне је на конкурсу за суфинансирање медија издвојено 1.900.000 за новосадски Дневник, 1.800.000 за епанцево.рс, 1.210.000 за штампано издање Старта 013.
Претпрошле године износ за расподелу преко конкурса био је драстично смањен – подељено је само 1.000.000 динара, што оставља простор за даљу забринутост. Комисију за оцењивање пројеката чинили су Велимир Петрушић (УЕМ ЦомНет) и самостални кандидати Драган Ђукановић и Биљана Селаковић. Они су за РТВ Панчево издвојили 380.000, а за панчевачки Старт 013 350.000 динара, док је локално УГ Око инфо добило 270.000 динара. Пошто му је истекла дозвола РЕМ-а, ЈП за информативну делатност РТВ Општине Ковачица није учествовало.
Прошле, 2025. године подељено је четири милиона динара и то овако: УГ Око инфо 1.250.000 динара, портал Старт 013 милион динара, РТВ Панчево 950.000, ТВ Мостнет, тј. Соња Кокотовић пр производња аудио-визуелних производа Теддy продуцтион Нови Сад 800.000.
Једини локални медиј тавори, остали непрепознатљиви
Мала анкета спроведена међу становништвом Ковачице, која се односила на препознавање медија и производњу медијских садржаја који су се тицали догађаја у Општини Ковачица, показала је да новац утрошен на јавно информисање није у довољној мери послужио својој сврси, нити је у правој мери искоришћен у интересу јавног информисања мештана ове мултинационалне ковачичке општине.
РТВ Панчево је препознатљиво скоро половини испитаника (46%), али само 34,8 процената анкетираних се изјаснило да је пратило медијске садржаје на овом медију. За портал www.панчевац-онлине.рс чуло је 34,8% испитаника, али је садржаје на њему испратило тек 8,7% мештана ковачичке општине. За портал Портал 013 инфо чуло је 43,5%, док је садржаје на њему испратило 21,7% испитаника. За портал Старт013 знало је 30,4% а са његовим садржајима је упознато тек 13% анкетираних. За породични магазин на словачком језику Ровина чуло је 43,5% анкетираних, а садржаје о дешавањима у нашој општини пратило је тек 17,4% испитаника.
За новосадски лист Дневник чуло је 43,4% испитаника, али је садржаје испратио само један анкетирани грађанин ковачичке општине. Иста ситуација је и код дневног листа Вечерње новости, за које је чуло 52,2% анкетираних, али је садржаје о овој општини конзумирао само један испитаник. Исто важи и за портал Мондо, за који је чуло је 30,4% испитаника. За дневне новине Ало чуло је 39,1% испитаника, али садржаје о локалним дешавањима на страницама овог дневника није испратио ниједан испитаник.
Исто је и са дневником Српски телеграф, за који је чуло 39,1% испитаника, али садржаје о Ковачици није испратио нико. За дневник Информер је чуло 43,5 процента испитаника, али садржаје на страницама овог листа није читао ниједан испитаник. За Радио Панчево чуло је 26,1% испитаника, али садржаје о збивањима у овој средини на овој радио станици није слушао ниједан испитаник.
За телевизију Студио Б чуло је 52,2% испитаника, али ни садржаје овог медија о ковачичким збивањима није испратио ниједан испитаник. У исти кош спадају и Open view из Вршца, Војводина Info Net, тј. УГ Данубиус, портал epancevo.rs, СОС канал плус, тј. Удружење грађана Сви смо били деца и ТВ Мостнет.
На крају долазе медији који су добијали општински новац, а да за њих ниједан испитаник никада није ни чуо. То су портал selasrbije.rs, тј. Удружење за борбу против дискриминације Алфа, интернет портал Зелени минути, тј. Удружење грађана Други нови центар из Панчева, онда портал Локалне вести, тј. Студио Панука из Панчева, онда pesma.rs, тј. Културно-информативно просветно удружење Просперитет из Беле Цркве, Digital media network doo Нови Београд, па ДВП Дигитал доо Нови Сад, Српско коло – штампано издање, тј. Савез Срба из региона, онда Doo Playout Adria из Београда и на крају Продукција Предрага Филиповића ПР филмска и телевизијска продукција Филмин3 из Панчева.
Пракса суфинансирања потпуно супротна првобитној идеји
Да ли су и како локалне самоуправе могле да сачувају своје локалне медијске установе у наведеном периоду након доношења медијског закона?
Како тврди новосадски новинар Недим Сејдиновић, постојао је начин:
„Локалне самоуправе су могле да охрабре медијске професионалце да купе медије у којима раде и да потом кроз процес суфинансирања одреде довољна средства за јавни интерес у сфери јавног информисања. Или да покушају да пронађу стратешке партнере, квалитетне, можда у иностранству. Али то је било илузорно очекивати с обзиром на то да су на власти партије организованог криминала. Њих медији и новинари интересују искључиво као робови који ће радити оно што им се каже, и ако може да се опере нешто новца преко њих".
Гледано из данашње перспективе, јасно је да је поменута промена закона била кључна за јавно информисање у Општини Ковачица. Из ситуације у којој је локална самоуправа издвајала и давала сва предвиђена средства за медије пројектима Радио-телевизије Општине Ковачица, а о тим средствима одлучивала комисија састављена од медијских радника са локала, прешло се на ситуацију у којој Општина издваја све веће новчане износе из буџета, али онда формира комисије од људи који нису са локала и на крају додељује велики новац медијима ван Ковачице, за садржаје који највероватније уопште нису допирали до грађана ове општине у којој живе Срби, Словаци, Мађари, Румуни и Роми.
Док је новац отицао на пројекте медија који нису из ковачичке општине, једини локални медијски сервис РТВ ОК стагнирао је, пропадао, да би му, на крају, 7. марта 2024. истекла дозвола РЕМ-а. Већ 13. маја 2024. РЕМ је издао дозволу за нови ентитет из Ковачице под називом ТВ Ток, а као пружалац медијске услуге уписано је Удружење грађана МЕДИЈА ЦЕНТАР КОВАЧИЦА.
Текст је настао у оквиру пројекта „Медијска стратегија по мери грађана 2025 – 2031“, који подржава Европска комисија, а спроводе га чланице Коалиције за слободу медија: Асоцијација локалних и независних медија „Локал прес“, Асоцијација медија (АсМеди), Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно удружење новинара Војводине (НДНВ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Фондација Славко Ћурувија и ГС КУМ Независност, у периоду од марта 2025. до фебруара 2027. године
За садржај овог текста искључиво је одговорна редакција која је текст припремила и ни под којим условима се не може сматрати да одражава ставове Европске уније.