Активизам и жене

Историја женског организовања у Панчеву: непрестана борба за права жена

Женски активизам у нашем граду, у разним форматима, траје више од 150 година. Прилажемо кратак преглед историјских и актуелних дешавања у овој области

Иако историја женског организовања у Панчеву вероватно сеже и пре 1873. године, када је основана Јеврејска добротворна женска задруга, највише података остало је сачувано о Добротворној задрузи Српкиња панчевачких, основаној 1894. године. Ова Задруга је имала првенстевно хуманитарну улогу, а поред тога развијала је и просветни рад у подизању српског подмлатка. Циљ задруге био је да морално и просветно помаже српски, пре свега женски подмладак, али се током вишедеценијског постојања делатност задруге знатно проширила. Један од почетних задатака био је потпомагање сиромашних ученица које су се школовале у учитељским школама и на конзерваторијуму.

Током Првог светског рата рад Задруге је био обустављен, а непосредно након завршетка рата и обнављања рада, Задруга помаже у смештају и исхрани војника и рањеника у Панчеву. Од 1903. године, па све до 1944. под покровитељством Задруге постојала је троразредна Раденичка школа у којој су Српкиње свих сталежа добијале образовање у домаћој привреди и усавршавале се у ручном раду. Захваљујући Љубици Хаџи Павловић, добротворки, и председници Добротворне задруге Српкиња панчевачких, ово удружење је 1923. године постало члан националне југословенске мреже женских организација.

Новија историја женског организовања у Панчеву у први план ставља оснивање и рад Покрета за мир, и Женске мировне групе (ЖМИГ).

Покрет за мир основан је након почетка рата у Хрватској 1991. године, а велики број активиста чиниле су жене. Скоро деценију касније, активисти и активисткиње Покрета за мир основали су Грађанску акцију Панчево, која је и данас активна и промовише вредности грађанског друштва, културу мира и ненасиља, заштиту људских и мањинских права.

Женска активистичка сцена је током деведесетих и двехиљадих била изузетно жива захваљујући и Љиљани Спасић, активисткињи, боркињи за људска права, мир, толеранцију и слободу. Она је суоснивачица Покрета за мир Панчево и Грађанске акције Панчево, као и чланица женске мировне групе Жене у црном. Због своје бескомпромисне борбе за људска права, 2016. године додељена јој је и награда „Освајање слободе” коју додељује Фонд „Маја Маршићанин Тасић”, основан с идејом да очува успомену на жену која је освајала слободу и да промовише напоре свих жена које то чине. За Панчево Си Ти сведочи да ју је кроз активизам увек водио природан осећај борбе против неправде, рата, фашизма.

„Некада је било много више храбрости, емпатије, упорности, него данас. Панчево је некада био изузетно слободан град, активан на сваку могућу неправду, а данас је замро активизам и нема га довољно. Мислим да би требало да постоји бар пет жена које би реаговале на аномалије у друштву, које се свакодневно дешавају. Али смо се генерално као друштво повукли, и претворили у једну аморфну масу, која ће исто реаговати и на живот и на смрт“, објашњава Љиљана Спасић.

Афирмисање културе мира, ненасиља, и родне равноправности
Женска мировна група Панчево (ЖМИГ) основана је у лето 2000. године са циљем да окупи и организује антимилитаристкиње са богатим искуством у антиратном деловању од 1990. године на даље, и да усмери њихову пажњу, енергију и циљеве у правцу женских питања, као што су женска људска права и културна и друштвена конструкција родних улога.

Са једне од акција ЖМИГ-а

Мисија покрета је била развијање и афирмисање културе мира, ненасиља, и родне равноправности, кроз активирање, организовање и подржавање жена у промени традиционалних родних улога.

Женска мировна група Панчево је од оснивања део својих пројектних активности усмеравала ка младима. Циљна група организације су били млади, претежно средњошколског узраста, с фокусом на девојке, али и жене са тешкоћама, различитог нивоа образовања и искуства, жене са села, лезбејке, уметнице, активисткиње.

Једна од оснивачица ЖМИГ-а Илдико Ердеи, каже за наш портал да се та група у локалној заједници издвојила својим приступом активизму и начином конципирања активности.

„Настојале смо да у нашим активностима буду обједињени истраживачко-документарни и перформативно-експресивни аспекти, чиме смо желели да проширимо досег својих порука, али и да им дамо естетску форму и уметнички израз, и тиме их сачувамо од могућих дневно-политичких банализација – објашњава Ердеи.

„Могло се чути да смо „залудне” или су нас поспрдно звали „АФЖ”, пошто је тада одбацивање социјализма постајало мејнстрим, али све је то било на нивоу градског фолклора. Најозбиљнији „фајт” и највећу реакцију у локалној средини имале смо када смо организовале прикупљање потписа против увођења веронауке у јавне школе, због чега смо ушле у полемику са осморицом панчевачких свештеника различитих вероисповести. Радо се сећам тог времена, јер говори о заносу и нади у промене којима смо биле обузете, али и о добу у којем је цивилизована расправа неистомишљеника била могућа, и у којем је Панчевац још увек био простор у којем је било могуће водити дебате о питањима од јавног значаја – додаје Ердеи.

ШТА ЈЕ ФЕМИНИЗАМ

Феминизам није водио ратове, није убијао противнике. Није стварао концентрационе логоре, изгладњивао своје непријатеље нити их мучио. Његове битке биле су за образовање, за право гласа, за боље услове рада… за сигурност на улици, за бригу о деци, за социјалну добробит, за просторе против силовања, жене избеглице, за промене закона. Ако нека каже: „Ох, па ја нисам феминисткиња!”, питам: „Зашто? Шта је твој проблем?” Dale Spender For the Record: The Making and Meaning of Feminist Knowledge, 1985

Феминизам није ружна реч већ је збир друштвених покрета и идеологија чији је циљ дефинисање, успостављање и брањење једнаких политичких, економских, културалних и социјалних права жена. Залаже се за ослобођење жена од насиља, сексизма и традиционалних женских улога (домаћице, супруге, мајке, сексуалног објекта) и за прихватање жене као целокупне личности. Покрет се такође бори за остварење економске и политичке равноправности жена. У почетку је био ограничен само на жене, да би у каснијим периодима почео да укључује и мушкарце као активисте.

Присећајући се почетака ЖМИГ-а, једна од оснивачица те мировне групе Снежана Баралић Бошњак, каже за Панчево Си Ти да је година покретања организације била једна од преломних у рушењу ауторитарног режима у чему су чланице ЖМИГ-а учествовале у предизборној кампањи, како би се што више жена охрабрило и изашло на изборе. Кампања се и звала Излаз 2000. и статистика је показала да је то био један од важних чинилаца победничком освајању демократије у друштву.

Додаје да се ЖМИГ бавио деликатним и осетљивим темама, био део мреже мировних, женских организација, да је обележавао сва ратна страдања на еx YУ простору кроз указивање на неопходан процес суочавања с прошлошћу и промовисање културе мира. Осим бројних уличних перформаса, радиле су и на документовању женске локалне историје, урадиле су еколошку женску агенду документујући све побуне у вези са заштитом животне средине у нашем граду.

ЖМИГ се пре неколико година „одселио” из Панчева за Београд и сада су активности сведене, а теме преобликоване. Удружење сада спроводи активности усмерене ка емотивној подршци лезбејкама и женама које воле жене и бави се оснаживањем жена за феминистичко бављење активизмом. Маријана Јовић, омладинска радница и активисткиња ЖМИГ-а истиче на које изазове су наилазиле у женском активизму.

„За нас је увек било важно да се трудимо да укључимо вишеструко маргинализоване жене у теме и актуелна дешавања женског покрета, али осим на нивоу индивидуалног оснаживања и подршке појединачним женама мислим да то нисмо умеле да додатно раширимо и пласирамо као тему, то је био наш изазов у оквиру женског активизма“, закључује Маријана Јовић и напомиње да је данас женама недостају ресурси, време и енергија за повезивање.

Женска активистичка борба динамична и пуна изазова
Данас у Панчеву постоји свега неколико удружења које се залажу за права жена. FemPlatz је једно од њих. Основан је у септембру 2017. године, с циљем заступања за унапређивање и остваривање права жена и девојчица, заштиту од дискриминације и насиља, економско оснаживање и друштвено укључивање, с посебним фокусом на жене и девојчице које се суочавају са вишеструком дискриминацијом. Рад заснивају на квалитетним и релевантним истраживањима, како би јавност имала бољи увид у изазове и проблеме на путу остваривања родне равноправности и допринеле новим знањима о правима жена. На основу резултата истраживања и анализа, креирају планове и кораке заступања на националном и међународном нивоу за измене закона и јавних политика.

 

Трибина FemPlatz-а о медијском извештавању о женама

Коментаришући како је данас бити феминисткиња и активисткиња, Косана Бекер, програмска директорка FemPlatz-а, каже да је у периоду када на светском нивоу, па и код нас јача десница, тешко деловати. Додатно како напомиње теме заштите и унапређења женских права за државу нису релевантне.

„Наше активности се третирају као напад на национални идентитет, оптужују нас да разарамо породицу. Немамо подршку државе за то што радимо, па ни подршку за финансирање наших активности. Када бисмо се ослањале на државне фондове, врло брзо бисмо биле принуђене да затворимо удружење“, напомиње Бекер.

Као најважније резултате досадашњег рада истиче систем за превенцију и заштиту насиља над женама, квоте за жене у парламенту, освешћивање да је силовање у браку такође сексуално злостављање.

Активне су и чланице удружења Рома „Даница” из Јабуке, близу Панчева, које је основано 2002. године ради заштите и промоције људских и мањинских права. Почеле су са активностима подршке у прибављању личних докумената и уписа деце у матичне књиге рођених, а помажу и при упису деце у вртиће, основне и средње школе. Од 2006. су све активније на пољу заштите права Ромкиња у граду и селима око Панчева. Теме којима се баве су женско здравље, борба против насиља у породици и раним браковима. Оне пружају подршку девојчицама у образовном систему и боре се против напуштања школовања.

Председница удружења Даница Јовановић, истиче да је идеја о оснивању удружења потекла од неколико Ромкиња које су делиле судбину многих Ромкиња у Србији, и одлучиле да мењањем личног живота утичу на промене и других ромских девојчица и жена.

Сматра да је удружење својим активизмом допринело помацима у свим поменутим областима.

„Што се тиче области женског здравља, за 20 година рада оснажили смо преко 4.000 Ромкиња из нашег округа за тему важности очувања репродуктивног здравља жена, да редовно одлазе на прегледе, да препознају своја права, о важности самопрегледа дојки и слично. Што се тиче образовања радили смо како са младима тако и са родитељима кроз разне радионице и трибине да подстакнемо младе да се образују, информисали смо их о могућностима и погодностима као што су афирмативне мере и помагали смо директно у појединачним случајевима око уписа у средњу школу у смислу помоћи и информисања око неопходне документације и друго. Тема насиља над женама као и рани дечији уговорени бракови су теме којима смо врло посвећени и на којима сматрамо да треба још увек да радимо, оснажујемо жене да пријаве насиље, упућујемо их коме и на који начин да се обрате, да препознају своја права и упућујемо их на друге партнерске организације које се уско баве темом насиља над женама како би се оснажиле да изађу из насиља. Поносне смо на наш целокупан рад“, закључује Даница Јовановић, али додаје да је бити жена Ромкиња, активискиња, боркиња за људска, пре свега женска права у оваквом друштву врло тешко, екстремистично и динамично, пуно изазова.

Панчевка Мима Гаврилов, активисткиња и феминисткиња, годинама се бави темама које су за жене важне и кроз колумне на порталу Панчево Си Ти указује на проблеме и на кршења права жена. Посебно је важан и јединставен њен рад са децом предшколског и школског узраста у оквиру програма Књигоиграњац у Градској библиотеци Панчево. Тамо се поред читања књига, деца уче и равноправности.

„Моја жеља јесте да им приближим феминизам, да их оснажим да оне могу да буду шта год пожеле, да буду снажне и борбене, да не морају да буду принцезе и да ћуте, како се традиционално уче. Мислим да је то јако важно јер је едукција од малих ногу кључна“, објашњава Мима Гаврилов и додаје да је сваки вид активизма, на улицама, на друштвеним мрежама или у институцијама важан за мењање друштва у правцу толеранције и равноправности.

Напомиње да је битка за женска права непрестана и да је у тој борби неопходно бити стрпљив и упоран.

„Посебно је важна солидарност. Треба да се умрежавамо и да будемо једне другима сестре, јер се битке најбоље воде када смо солидарне. Жене су у свакој сфери дискриминисане, а посебно је важна тема сексуалног насиља и фемицида о којима се последњих година гласно говори што је позитивно“, закључује наша саговорница.

Овај текст је настао у оквиру пројекта „Женско наслеђе Крагујевца и Панчева” који реализују „Глас Шумадије” из Крагујевца и „Панчево Си Ти” из Панчева. Пројекат је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Ивана Предић, Панчево Си Ти

Subscribe
Обавести ме о

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
PANpress
%d bloggers like this: