Обележено десет година од оснивања Радне групе МУП-а

Истине и заблуде о 24 спорне приватизације

Бивши чланови радне групе МУП-а говорили су на скупу у организацији Института за истраживање корупције Кареја

Четвртог септембра, навршило се десет година од оснивања Радне групе МУП-а за 24 спорне приватизације. Тај јубилеј обележен је догађајем у организацији панчевачког Института за истраживање корупције Кареја, који је организован у понедељак, 5. септембра, у просторијама Грађанских иницијатива. Скуп је подржало и Медијско склониште Панчево, као и још неколико грађанских активиста из Сомбора, Новог Пазара и Панчева.

Говорили су полицијски инспектори који су били део Радне групе, као и представници антикорупцијске заједнице из земље, али и чланови антикорупцијских организација из земаља Западног Балкана. У оквиру овог пројекта, издата је и публикација „Десет година истине и заблуде о Радној групи МУП-а за 24 спорне приватизације“, коју је подржао Регионални антикорупцијски конзорцијум Западног Балкана.

Синиша Јанковић, бивши инспектор МУП-а Србије, члан Радне групе за 24 спорне приватизације и предесдник Институтта за истраживање корупције „Кареја“, говорио је о томе како је формирана Радна група и како је угашена. Објаснио је да су 2012. године, кад је основана, полицијаци имали све на располагању, и да је деловало да је борба против корупције стварна.

„Скупили смо се ми полицијски инспектори из Ариља, Рашке, Лознице, Панчева, Ћићевца, Аранђеловца, све елитни професионацлци, и то је био дан пун наде. Добили смо врућ кстен у руку, спасавали смо државу од пропасти“, прича Јанковић.

Од њих су се, како каже, очекивали резултати. Међутим, како су почела хапшења, тако је почео притисак да се поједина имена избришу са списка одговорних, а однос према њима је почео да се мења. Коначно је радна група расформирана већ 2104. године, после избора.

„Однос према нама се мењао. На почетку је било 100 полицајаца, а на последњем састнаку око 40. Из канцеларија где смо били на почетку, склоњени смо у неку салу за састанке, где су биле расходоване столице. Стално је ишло то смањивање, нисмо имали основне услове за рад, па чак ни возила за превоз“, рекао је Јанковић.

О својим искуствима говорио је и Радивоје Миловић, из Ивањице, финансијски инспектор, полицијски инспектор, члан Радне групе и финансијски форензичар, сада самостални рачуновођа. Он је говорио о истраживању приватизације Азотаре из Панчева.

 

Златан Вулић, из Јагодине, правник, судија, шеф привредног криминалитета, сада адвокат, напоменуо је да током истраживања 24 спорне приватизације, није било институциционалног оквира, који би пратио тај процес.

Присутнима су се обратили и Миросав Милићевић, у име Савета за борбу против корупције и Зоран Гавриловић, из Биродија.

Професор Милићевић рекао је да је највећи проблем у држави што немамо функционалне институције, што борба против корупције захтева, док је Зоран Гавриловић, напоменуо је да заблуда је да имамо државу, владавину права, а да је истина да се држава води борбу против борбе против корупције. Изнео је податак да је према међународном индексу коруоције, ове године Србија испод Косова.

На скупу се говорило и о 25 спорној приватизацији, односно шта је било са предузећима који су „остали испод црте“. У име оштећених радника Конграпа, о томе је говорио Раде Стоковић.

Како је Јанковић рекао према кривичним пријавама које је полиција поднела и онима које нису завршиле у тужилаштву, доказано је да је држава оштећена за преко милијарду евра. Окупљени су подестили да је донето свега неколико осуђујућих пресуда у целом поступку 24 спорне приватизације.

 

Ивана Предић

Subscribe
Обавести ме о

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
PANpress
%d bloggers like this: