Институције морају веровати у младе да би млади веровали институцијама

Кровна организација младих Србије – КОМС, највише независно представничко тело младих у Србији, већ пету годину заредом објављује Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Републици Србији. Алтернативни извештај настаје као резултат највећег истраживања о младима у Србији. Извештај се традиционално објављује на Међународни дан младих – 12. августа.

Истраживање је спроведено од маја до јула 2021. године. Коришћене су квалитативне и квантитативне методе истраживања. Комплетни резултати истраживања на 250 страница доступни су међу публикацијама на сајту www.koms.rs, а неки од кључних налаза истраживања су:

Број младих који планира да се одсели из земље:

50 одсто младих би се одселило из Србије (25 одсто испитаних има у плану, 25 одсто би се одселило, али нису још започели планирање), док 39 одсто младих не планира, али не отписује могућност одласка.

Као одговор на питање зашто би се одселили: 31,7 одсто младих каже због достојанственијег живота, а 24 одсто због вишег стандарда живота.

На питање да ли је Србији потребан јак вођа, лидер кога ће народ следити? Потврдан одговор дало је 49 одсто– што представља пад процента ове године у односу на претходне две године (у 2019. и 2020. је тај проценат био преко 50 одсто), док је одричан одговор дало 34 одсто младих.

Као одговор на то шта су разлози због којих не гласају – млади најчешће наводе да сматрају да тренутно немају за кога: 47,8 одсто.

Да је демократија најбољи облик владавине, сматра 44 одсто младих, док 27 одсто сматра да није, а 29 дсто не зна.
Подршка уласку Србије у ЕУ: 39 одсто младих подржава, 33 одсто није за улазак, док 28 одсто младих не зна.

Став према враћању обавезног војног рока: 46 одсто младих подржава ову иницијативу, док јој се 43 одсто противи.

Став младих о усвајању предлога закона о истополним заједницама: за усвајање датог предлога закона изјаснило се укупно 38 одсто испитаних, при чему жене више подржавају усвајање, док је против усвајања закона 36 одсто.

Потпуну легализацију марихуане (у медицинске и рекреативне сврхе) подржава 49 одсто испитаних младих, а 29 одсто њих сматра да је треба легализовати али само у медицинске сврхе, док 15 одсто сматра да марихуану не треба легализовати уопште

Да конзумира алкохол чешће од једном недељно изјаснило се 23 одсто младих, а њих 27 одсто рекло је “понекад”.

Изложеност физичком и вербалном насиљу: 37 одсто младих рекло је да је било изложено физичком насиљу; а 73 одсто рекло је да је било изложено вербалном насиљу. Уз то, 66 одсто младих каже да су били изложени некој врсти дискриминације.

Више од половине (52 одсто) сматра да је на њих КОВИД-19 пандемија утицала јако лоше; 62 одсто младих сматра да су мере биле понекад превише строге, понекад превише благе; тек 16,8 одсто младих сматра да је одговор био добар (просечна вредност одговора на ово питање на скали од 1 – Изузетно лоше до 5 – Изузетно добро је 2,48)

Млади и вакцинација: 14,2 одсто младих рекло је да је вакцинисано; 53,7 одсто каже да се неће вакцинисати, да планира да се вакцинише рекло је 32,1 одсто младих. На питање да ли подржавају обавезну вакцинацију 20,5 одсто младих рекло је да подржава, док 63,2 одсто не подржава. На питање на основу чега заузимају став о вакцинацији, највећи број младих је одговорио на основу формалног образовања (38,6 одсто).

Резултати истраживања су показали да скоро 50 одсто младих сматра да им политички систем не омогућава да утичу на политичке процесе и одлуке. Заинтересованост младих за политичка дешавања је порасла у односу на претходну годину. Такође, порастао је проценат младих који сматрају да је један од највећих проблема младих мали утицај на доношење одлука, чак 56,7 одсто. И ове године се наставља тренд неповерења младих у институције и политичаре/ке (80 одсто младих каже да не постоји политичар/ка коме верују).

На основу података добијених из овог истраживања, закључујемо да институције морају почети да верују младима, како би млади веровали институцијама.

Цело истраживање прочитајте на линку.