Ходање постаје најречитији облик критике
Хладноћа и оштар зимски ваздух нису сметња за исказивање бунта и отпора за стање у Србији које производи најбројнија партијска машинерија која иза себе оставља пустош о чијим несагледивим последицама још нико не даје анализе.
„Будућност на делу” је одавно испразна политичка предизборна лажа која се претворила у застрашујући путоказ „Хрлимо у пропаст”.
Да ли су се грађани и грађанке Србије пробудили и схватили, после више од седам година њихове владавине, да је веома важно да буду заинтересована јавност која жели не само да Александар Вучић оде са власти, него и да мења систем који производи такав ауторитарни диктаторски режим? Да ли је протест грађана у побуњеним градовима једна велика лекција политичким партијама које су заборавиле шта је то борба за општи интерес у инстутуцијама система?
Под влашћу СНС, највеће политичко тело у потпуности је урушено и девалвирано и све се претворило у немилосрдну борбу само за (њихове) партијске интересе. Грађани у Србији нису баш „комплетни идиоти”, јер су ипак свесни у каквој Србији живе. Њихов проблем је изгубљено поверење у институције система које не решавају проблеме који су присутни у здравству, образовању, запошљавању, заштити животне средине, социјалној политици, култури, одсуство безбедности и другим виталним областима од јавног интереса у условима огољеног неолибералног капитализма.
Зато ови грађански протести који трају више од два месеца показују храброст и одлучност све ширег незадовољства које је присутно како у главном граду тако и преко 50 градова и општина Србије. Протести су шаролики по свом саставу и садржају, без обзира на чињеницу да је невидљива конкретнија политичка иконографија. Сви знамо да су у протестима присутни и представници опозиције којима је ово за сада најбоље деловање у оквиру приближавања широком грађанском фронту. Евидентна је присутност различитих социјалних група, струковних удружења, синдикалних организација, студената, академске заједнице… и свих других бројних појединаца који су незадовољни у каквој Србији живе.
Како се протести шире, развијају и уобличавају кроз јасне политичке циљеве на папиру, свакако ће се на крају догодити и његова политичка артикулација уз неопходно учешће великог броја различитих субјеката који учествују у овом процесу. Сваке суботе у Београду, а петком у другим градовима и општинама, исказују се различити проблем и указују на локалне моћнике и на све оно што доводи до урушавања институција, тиме се охрабрују и други да изађу и побуне се. Свима је јасно да је неопходно да се дефинишу захтеви и циљеви протеста уз стално подсећање и истицање онога шта је до сада упропастила власт Александра Вучића.
Окидач и генератор незадовољства грађана је свакако свеприсутно насиље на различитим нивоима, неправда, урушавање институција, обесмишљавање демократије, гушење слобода , ширење лажи и прогона политичких неистомишљеника, неразјашњених убистава, непоштовање медијских слобода, нефункционисање правосудног система, урушавање образовног система кроз велики број лажних диплома и докторских титула…
Изборни процеси који су показали сву своју апсурдност у бесмисленим и ненормалним оклоностима, пропале приватизације, енормне субвенције за стране капиталисте/инвеститоре, велики број незапослених, повећање сиромаштва, одлазак пре свега младих, из Србије…… листа разлога да грађани и грађанке у Србији буду незадовољни је предуга. Сурова је чињеница да је преко 50 радника погинуло на својим радним местима, пре свега на градилиштима у прошлој години!!!
Најорганизованији протест и незадовољство исказују и грађани неколико села окупљених у покрету „Одбранимо реке Старе планине“ уз подршку бројних организација и планинарских удружења који се упорно и доследно боре месецима против изградње малих хидроелектрана које већ нарушавају, или би нанеле несагледиве последице на екосистем у том делу Србије. Са ових протеста, поред осталог се чуло, а да многи нису обратили пажњу, да се преко рачуна за електричну енергију под ставком 6-накнада за повлашћене произвођаче електричне енергије, фактички грађани субвенционишу инвеститоре за израдњу преко 800 планираних мини хидроелектрана.
Један од хероја побуне је и Десимир Стојанов-Деско против којег је држава Србија уручила пет судских позива и то тако што истовремено мора да се појави на четири суђења (два позива за суд у једној општини а друга два позива за суд у другој општини). Очигледно практиковање ефикасности правосудног система на делу заштите интереса капитала, инвеститора МХЕ, наспрам застрашивања малог човека који брани своје реке у заштићеној зони.
Видљиве су у протесту и организације цивилног друштва окупљене око Грађанског фронта којег чине: Удружени покрет слободних станара из Ниша, Локални фронт из Краљева, Не давимо Београд, Само локално из Бечеја, Локална алтернатива из Врбаса, Наш град – Наша ствар из Зрењанина, Слободно Панчево, Локални фронт из Ваљева и Биро за друштвена истраживања БИРОДИ из Београда који указују на важност бављења истинским животним проблемима у локалним срединама кроз примену идеје солидарности, социјалне правде и сигурности.
Заборавили смо да је најважнија борба у микропростору која се увек маргинализује насупрот тези -све се решава у Београду. Међутим, у Београду су активне мале и храбре групе младих људи окупљених под организацијом „Кров над главом” који се боре против судских извршитеља који реализују принудна исељавања породица из својих станова као резултат погубне инвеститорксе изградње станова и хипотекарства банкарског система.
Сви су жељно чекали подршку и придруживање академске зеједнице протесту. Први се огласио Филозофски факултет, професори са одсека социологије, Факултет политичких наука, Универзитет уметности, запослени у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, а листа се сваким даном шири. Евидентно је и појединачно потписивање подршке грађанским протестима од стране професора са других факултета, са Правног факултета у Београду, са универзитета у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и тиме су се додатно охрабрили и ојачали протести. Свако од њих је послао и писмо којим указују на све проблеме које постоје у садашњем друштву као резултат погрешно вођене политике.
Професори социологије су истакли да им професионална дужност и грађанска свест налажу да укажу на то да многа истраживања које су спровели показују да је друштво Србије неправично и растрзано бројним економским и друштвеним неједнакостима. Сви су свесни и чињенице колико је раширено и дубоко сиромаштво у Србији, нагласивши да је више од трећине становништва у ризику од сиромаштва и социјалне искључености.
Запослени у Институту за филозофију и друштвену теорију су рекли да „ови протести су јасан знак да достојанствен живот, несводив на пуко преживљавање, постаје здружени захтев људи који заједно ходају. Када постане опасно говорити јавно и када изостају они који наше гласове могу политички да заступају, ходање постаје најречитији облик критике.”
Организована студентска подршка је стигла са ФОН-а са јасном одлучном поруком да млади морају да преузму личну одговорност за изградњу друштвеног система који ниједан појединац неће моћи да приватизује и уруши јер се зна да свака функционална целина зависи од свих својих саставних делова. Студенти ФПН су први пут организовано шетали уз поруку да је тренутна власт урушила не само институције, слободу, грађанска права, права на информисаност и слободу медија, демократију, већ првенствено и факултете као темеље високог образовања..
Одређену пажњу су скренули на себе и Леви блок који је окупио неколико организација из Београда, Социјалдемократска унија, Маркс 21, Београдска омладинска акција, Марксистичка организација „Црвени“, са њима шетају и Здружена акција кров над главом. Сви они истичу да су Савез за Србију и Вучићев режим одани истом јединству о ком нас терају да ћутимо-јединству интереса крупног капитала против интереса радног човека. Режим у Србији по њима није само режим Александра Вучића него и режим капитала и зато га треба срушити у правцу стварања истинске социјалистичке политике. Сумњичави мисле да су убачени да растуре Савез. Леви блок је ипак најгласнији на протесту са јасним политичким порукама против режима Алекснадра Вучића и свега онога што он производи, На сваком од протеста они деле летке са дефинисаним захтевима као што су безбедност на раду, мораторијум на принудна исељења, обустава приватизације и распродаје јавних предузећа и њихове имовине, сталан и стабилан посао за све!
Што би један грађанин видевши их рекао „па ви сте комунисти, дуго вас није било”! Свима је јасно да у оквиру овог протеста је неминовна артикулација политичког незадовољста и стварање услова за окупљање око сличних класних и идеолошких решења која би подигла урушену демократију у Србији и њене институције.
Синдикат запослених у полицији делио је флајере на протестима у којем обавештавају да се свакодневно пружа подршка тужиоцу Мирославу Филиповићу да потпише кривичну пријаву и процесуира све одговорне због крађе изборне воље народа од 2012. године до 2018. године. Они истичу да су све владе у том периоду изабране на основу 1.700.000 непостојећих гласова (преминулих) и 300.000 гласова наших држављана који не живе у Србији.
Адвокати из више градова Србије се не појављују организовано, али су се огласили и захтевају да Народна скупштина изабере прелазну Владу стручњака са задатком да успостави услове за фер изборе за председника републике и Народну скупштину у Уставом и законом прописаним роковима. Адвокати су у саопштењу констатовали да је дошло до уништавања институција политичког система и концентрације политичке моћи у рукама једног човека, чиме се доводи до укидања самосталности и независности судске власти, као и уништавање правосудног система, чиме се подривају темељи правне државе и владавине права.
Своју писану подршку грађанским протестима дали су и уметници, сарадници у култури указујући на потреби истрајавања у одбрани слободе говора и стваралаштва, одбрани основних начела демократије, независности институција, права да се упути принципијелна критика, да се језиком аргумената указује на проблеме у друштву.
Према речима Илдико Ердеи, професорке на Филозофском факултету у Београду, припрема се истраживање етнографије грађанског протеста, као што је рађено и скоро 25 година раније, на студентским и грађанским протестима 1996/97. Овога пута, осим што ће истраживати облике и начине протестовања, и њихову „културу“, истраживачи из разних генерација и научних дисциплина ће примењивати шетњу као метод истраживања, који не само да је прилагођен догађају у покрету, већ је и нови облик успостављања комуникације и обнове непосредне друштвености. Оно што се до сада може приметити је да су, баш као на протестима из деведесетих, видљиви сналажљивост и предузетнички дух, понајпре у понуди протестних реквизита – беџева, труба и пиштаљки, али и све већа креативност у паролама и транспарентима. Најбројнији су беџеви са порукама које су пренете са парола, као што је “#1од5милиона”, „Почело је!”, „Против ненормалног”,„Има нас више“(једна од оптимистичних порука Оливера Ивановића) или су то искази одређених личности који су изазвали велику пометњу у јавности и на друштвеним мрежама, попут чувених речи новинарке Студија Б “линч, силовање, насиље”, или “немој да ми лажеш бабу”. Неизоставни су и беџеви са грбом Србије, ту је и Путин (тржиште је осетљиво на идеолошку разноликост учесника протеста :)), пиштаљке свих боја и други светлећи реквизити.
У нашем граду се шетало први пут под окриљем „Доста је било”, а недељу дана касније, 1. фебруара, под паролом #1од5милиона. Без обзира на малу конфузију, панчевачки протест је показао да постоје храбри људи који су изашли у намери да скрену пажњу јавности, пре свега својим суграђанима да се не боје, да им се придруже, као и да се придруже листи градова у којима се одвијају протести. Сви знају какав је притисак партијске машинерије СНС у Панчеву, јер су набројнији пропагандисти приликом предизборних активности који одлазе у друге општине и градове баш из нашег града, користећи ресурсе пореских обвезника.
Наш суграђанин, политиколог Филип Миленковић је изнео свој став „да у контексту ових сада протеста не мисли да ту ишта може да се деси пребрзо и ускоро, пре је у питању почетак циклуса који ће да потраје пар година.”
Марија Богдановић, професорка на Филозофском факултету која је имала зачајну улогу у протестима деведестих, казала је у интервју за НИН „да систем пуца по шавовима и да треба анимирати све расположиве стране, све политичке опције, странке, грађанство, родитеље, баке, деке, омладину а млади треба сада да се придруже протестима и да сами одреде темеље своје будућности“.
Очигледна шароликост грађанског активизма која је присутна на овим протестима јесте резултат велике и дуге треназиционе кризе која је на различите начине погађала људе у нашем друштву. Најдирљивије је присуство друштвених група окупљених око Маме су закон и Вратие отете бебе! Предстоји нам тек анализа ових и предстојећих догађаја. Како ће се протести развијати и усмеравти, видећемо ускоро, али и сада је протест видљив кроз гласну и јасну поруку против актуелног диктаторског режима Александра Вучића, али као један почетак борбе против неолибералног капитализма, ма колико нам се чинио минорним. Зато и јесте видљива нека симболика у двема паролама које су присутне Стоп крвавим кошуљама, Стоп крвавим радничким оделима!
Ипак, отоплило је, идемо даље, до победе и слободе!!!
Пише: Снежана Баралић Бошњак, политиколошкиња и грађанска активисткиња