Док се слави и пије пиво Вајфертове задужбине пропадају
Дан рођења нашег суграђанина Ђорђа Вајферта, 15. јун, великог хуманисте, индустријалца, привредника, економисте, првог вицегувернера и доживотног гувернера Народне Банке Краљевине Србије и Народне банке Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, не прославља се у Граду Панчеву. Ипак, неколико дана раније, већ четири године одржава се манифестација Дани Вајферта, која према речима организатора ТОП-а и Града Панчева, има за циљ „да се у амбијенту старог градског језгра, у непосредној близини најстарије пиваре у овом делу Европе, основане 1722. године, точи врхунско занатско пиво, слуша најбоља музика, пруже најфинији укуси хране уз пиво и дружи са уметницима и занатлијама кроз многобројне пратеће догађаје у доброј другарској атмосфери“.
Ове године манифестација Дани Вајферта одржаће се од 8. јуна до 10. јуна.
Три дана вашарског провода, са много буке, добре музике, потока пива и добрих кобасица, према идеји организатора прави је начин да се Ђорђе Вајферт отргне од заборава, те да се укаже на вредности које је промовисао – „вредан рад, иноваторство и љубав према ближњима“.
И док се из године у годину на бини мењају извођачи, пиво се точи из све више точилица, више се заради, она усамљена стара, оронула дама, испред које се све и догађа – зграда Старе пиваре, из године у годину све више пропада. У гунгули на њу нико не обраћа пажњу.
Међутим, ни након Дана Вајферта, на њу нико не обраћа пажњу. Ни на њу, ни на задужбину Ђорђа Вајферта, цркву Свете Ане коју је као и Пивару оставио својим суграђанима и суграђанкама да брину о њима, и да је чувају.
Колико су сачуване Вајфертове задужбине, које су установљене као споменици културе говори реч струке: оба објекта су у толико лошем стању да се морају под хитно заштити како би се зауставило даље пропадање.
Према речима Јасмине Вујовић, в.д. директорке Завода за заштиту споменика културе Панчева, потребно је хитно поставити кров на магацину јечма, који је изгорео у великом пожару 2005. године, како не би дошло до додатног оштећења конструкције. Завод је 2016. године направио детаљан извештај о стању овог споменика културе од велике важности. Од укупно седамнаест објеката, осам је било у јаком лошем стању, делимично очуване су две просторије, три објекта су била у релативном добром стању, а преостали објекти су реконструисани. У том комплексу налази се и Вајфертова родна кућа.
Исте године изведени су радови на делу магацина како би се спречило даље пропадање – очишћени су зидови десног дела и постављен кров на средишњи део, а остали зидови су, како објашњава Јасмина Вујовић, само обезбеђени krviћем да се не би даље обрушавали.
Према њеним речима, данас је објекат у још горем стању.
„Ситуација је много драстичнија. Објекат пропада од прокишњавања и све просторије су у доста лошем стању јер се не одржавају. Чим се нешто не одржава, то пропада“, каже наша саговорница.
Пропали пројекти
Протеклих деценија било је неколико пројеката и покушаја да се Стара Вајфертова пивара реконструише и пренамени, али ниједан није реализован.
Последњи покушај био је 2014. године када је расписан конкурс за најбоље идејно решење. Апсурдно, првоизабрано решење, према речима Јасмине Вујовић, која је била у комисији и гласала против победничког пројекта, није било у складу са условима Завода.
„Било је предвиђено да се два објекта сруше и ми то нисмо могли да дозволимо. Конкурсна комисија је имала девет чланова, одлучивала је већина, и ја сам једина била против. Ми смо тражили и мишљење Републичког завода и исто тако је потврђено да то решење није у складу са правилима струке“, објашњава она.
Према њеном мишљењу, простор би могао да се преуреди у мултифункционални центар, који би био посвећен и филмској индустрији, производњи пива, у оквиру којег би постојао и културни центар, музеј пиварства... Средства би могла да се обезбеде кроз европске конкурсе и прекограничне пројекте, што је и била идеја након спроведеног конкурса 2014. године.
Део Вајфертове пиваре је у закупу од 1994. године и користи га фирма „Дајмонд“ и сада се ту налази ресторан.
Панчевачка Дирекција за изградњу годинама је водила судски спор са фирмом „Дајмонд“ око тога колика су улагања њеног власника у реконструкцију дела који користи. Уговором је предвиђено да власник „Дајмонда“ не плаћа закупнину због улагања. Недавно је донета и пресуда Привредног суда, потврђена од стране Апелационог суда, да закупац може да настави са коришћењем објекта без накнаде до 2025. године.
У једном делу зграде, 2016. године Удружење грађана „Музеј пиварства Ђорђе Вајферт“ отворило је Музеј пиварства. У Секретаријату за имовину Градске управе града Панчева нису могли прецизирати да ли између њих и града постоји уговорни однос. На интернету се може пронаћи да је то удружење 2015. године отворило малу пивару у подрумима Старе Вајфертове пиваре.
Друга Вајфертова задужбина – црква Свете Ане је римокатоличка жупна црква коју је Ђорђе Вајферт изградио у периоду 1922–1923. године и утврђена је за споменик културе 2000. године. Након олује 2016. године, кров цркве је оштећен, а процењено је да је потребно више стотина хиљада динара за санацију. Ипак, новац који је био опредељен из буџета града за те радове ће највероватније бити враћен, јер жупник планира сам да настави са санацијом.
Трг у Улици Николе Тесле у Панčevу носи име Ђорђа Вајферта од 2013. године, а Јасмина Вујовић истиче да би на том месту требало подићи и споменик у његову част, јер је оставио значајан траг у историји града. Она каже да би Вајфертова задужбина требала бити очувана бар у оном стању у каквом ју је он оставио, а по могућности и много више.
Од значајних објеката које је Вајфертова породица саградила издваја се и такозвана Славина – фабрика леда из 1916. године која је служила и за складиштење пива, а данас је позната по називу по Вајфертовој гостионици која се некада налазила тамо.
У Панчеву се налази и породична гробница Вајфертових, капела коју је сам Ђорђе Вајферт подигао 1924. године. Он је преминуо 12. јануара 1937. године у Београду, а његови посмртни остаци су пренети бродом „Свети Ђорђе“ до Цркве Свете Ане и смештени у породичну гробницу.