ВОДИЧ КРОЗ ЖИВОТ

Да ли родитељи једнако воле своју децу

Љубав коју осећамо према другима не може да се мери, може свако сам да процењује, тврди и верује у оно што изјављује. Оно што нас одаје је понашање и невербалне реакције. Скоро сви родитељи ће тврдити да воле сву децу исто. Међутим, ако их питате да ли су њихови родитељи правили разлику, обично одговоре потврдно.

Однос према сваком детету није исти из много разлога. Један од разлога је искуство у гајењу деце, није исти однос према првом детету као и према осталој деци. Затим родитељи нису у истој животној ситуацији кад добију другу децу, нпр. по питању здравља, посла, међусобног односа…

На однос према деци највише утиче личност детета, карактер и понашање. Родитељи несвесно препознају своје особине и фаворизују их, а особине партнера које не воле, кад препознају у детету желе да промене. Они често нису свесни разлике у понашању према деци и уколико им неко укаже на то имају много објашњења зашто је то тако. Много објашњења говори о осећању кривице и о томе да они дубоко у себи знају да је то тако, али не смеју да признају ником, па ни себи, зато што је то неприхватљиво.

Кад родитељи кажу да би за децу у тешким ситуацијама учинили исто, то је тачно, али оно што чине на свакодневном нивоу није исто. Родитељи често купују деци идентичне ствари или у истом износу свима, управо да се не би одали. Ако су сви укућани сигурни да су односи добри, онда може да се купује кад коме шта треба и да се нико не осећа закинутим.

Колико год да родитељи пазе, деца јако добро осећају разлике и то тумаче разликом у љубави. То искуство је најболније и обележава цео живот детета. Кад особа одрасте и прихвати да ни она није савршена, а ни свет који је окружује, тада ће моћи да прихвати чињеницу да су родитељи правили разлику.

Што особа више воли себе и мисли да је вредно биће и да однос са другима не зависи само од ње, него и од друге стране, то ће лакше поднети односе у својој породици. Зрелост доноси сазнање да ако нас неко у потпуности не прихвата, не значи да смо лоши, него да тој особи другачије особине више одговарају.

Наравно, не праве сви разлику међу децом, или бар не такву која може да угрози развој детета. Међутим, они родитељи којима скрећу пажњу пријатељи, родбина или сама деца, не би требало да се бране него да размисле и промене нешто у односу према деци.

Svetlanka

Пише: Светланка Кнежевић, психотерапеут

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress