Да ли ће новчане казне утицати на смањење вршњачког насиља?
Нацрт закона о основама система образовaња предвиђа новине за наставнике, директоре и просветне институције, али и значајно веће казне за родитеље уколико они или њихова деца грубо прекрше школска правила ђаке и њихове родитеље. Они ће бити новчано кажњени у износу од 30.000 до 100.000 динара ако њихово дете удари, вређа, омаловажава или угрожава здравље вршњака. Казна их чека и ако њихово дете нарушава углед и част другог ученика или наставника.
Вршњачко насиље у нашој земљи постало је свакодневица, а да ли ће новчане казне утицати на смањење напада и малтретирања међу ђацима, питали смо педагога Наду Кузмановић Томушиловић, супервизора у Служби за децу и младе Центра за социјални рад „Солидарност“ Панчево.
Она сматра да нови закон представља покушај да се повећа одговорност родитеља и да новчане казне, посебно ако су високе, значајно утичу на понашање деце и родитеља.
„У том смислу може се очекивати њихова ефикасност. Деца уче по моделу, оно што су видела у породици преносе у шире окружење. Ако се родитељ понаша насилнички у породици, у саобраћају, на улици, он својим личним примером утиче на децу и зато мора бити одговоран. Казна ће постићи своју сврху само ако дете зна зашто је кажњено, који су облици понашања забрањени, важно је да родитељ буде доследан и да дете осети последице“, објашњава наша саговорница.
Она истиче да проблем настаје у породицама у којима родитељи немају капацитета да прате и усмеравају понашање своје деце, који су попустљиви, не представаљају ауторитет и не знају како да изађу на крај са проблемима који се јављају.
„Таквим родитељима је потребна благовремена стручна помоћ у школи, Центру за социјални рад или одговарајућем саветовалишту, јер се код њих репресивним мерама неће ништа постићи. Најбољи резултати постижу се комбинацијом различитих метода и заједничким активностима више институција. Превентивни рад са децом и младима у вишим разредима основних и првом разреду средњих школа, по типу радионица и предавања заузима посебно место“, сматра Нада Кузмановић Томушиловић.
Према подацима Центра за социјални рад Панчево током 2016. године забележено је 267 новоевидентираних малолетника са проблемима у понашању. У Центру кажу да бројка и није толико упозоравајућа колико чињеница да преко 50 одсто кривичних дела која изврше малолетници укључује неки облик насилничког понашања, према вршњацима, одраслим особама, некада и потпуно непознатим лицима на улици.
Такође, забрињава и податак да се узрастна граница спушта. Тако је у панчевачком Центру за социјални рад у прошлој години евидентирано 47 кривично неодговорних малолетника који су извршили неко кривично дело. То су деца млађа од 14 година, а у 90 одсто случајева она наставе са сличним облицима понашања и касније, што указује да мере које су до сада предузимане нису довољне.
Нада Кузмановић Томушиловић указује на потребу организованог рада са младима и њиховим родитељима јер се и кривична дела понављају. У Центру за социјални рад Панчево само у току 2016. године било је 13 случајева рецидива, а свако следеће кривично дело је теже и бруталније.