Саопштење организација цивилног друштва

АЖЦ: Поражавајуће да средства од примене института кривичног гоњења нису намењене жртвама

Oд 186 пројеката који су изабрани на јавном позиву за доделу средстава по основу одлагања кривичног гоњења у 2022. години, ниједан није намењен пружању помоћи и подршке жртвама кривичних дела нити пружању бесплатне правне помоћи и подршке

Аутономни женски центар заједно са још 35 невладиних организација саопштава да је поражавајуће да пету годину за редом средства прикупљена кршењем основних права жртава путем примене института одлагања кривичног гоњења нису додељена ни једном пројекту који има за циљ пружање помоћи и подршке жртвама кривичних дела и бесплатне правне помоћи.

У саопштењу се истиче да од 186 пројеката који су изабрани на јавном позиву за доделу средстава по основу одлагања кривичног гоњења у 2022. години, ниједан није намењен пружању помоћи и подршке жртвама кривичних дела нити пружању бесплатне правне помоћи и подршке.

Као и претходних година, мање од пет одсто средстава ће бити додељено пројектима удружења грађана, док ће преко 4.000.000 евра добити државне установе у области здравства, образовања и социјалне заштите за потребе реновирања и опремања, за које су средства требала бити обезбеђена у буџету“, напомињу из организација.

Подсећају да иако је 2020. године усвојена Национална стратегија за остваривање права жртава и сведока, Влада Србије, својим упорним одбијањем да омогући већу доступност услуга за жртве, нажалост потврђује да је усвајање Стратегије било само декларативно, а не суштинско опредељење државе да унапреди положај жртава.

„Резултати конкурса показују и да се ни на који начин не вреднује ни рад удружења грађана која пружају бесплатну правну помоћ грађанкама и грађанима Србије, иако подаци Министарства правде показују да је у 2020. години 11 удружења пружило скоро истоветан број услуга бесплатне правне помоћи као и 103 општине у Србији“, наводи се у саопштењу.

Према подацима Републичког завода за статистику, институт одлагања кривичног гоњења је у 2020. години био примењен 10.945 пута, највише у случајевима сумње на кривична дела против безбедност јавног саобраћаја (4435), здравља људи (2044) и имовине (1532), али и у случајевима сумње на кривична дела против полне слободе (16), међу којима и за дело силовање (1), недозвољене полне радње (3) и сексуално узнемиравање (12), кривична дела против брака и породице (393), међу којима и за дела насиље у породици (93) и недавања издржавања (267), као и у случајевима сумње на кривична дела лака телесна повреда (169), тешка телесна повреда (75), убиство (2), угрожавање сигурности (252), прогањање (42), злостављање и мучење (23) и друго.

У свим тим поступцима тужилаштва нису имала обавезу да траже мишљење жртве пре него што су одлучили о примени овог института, нису имала обавезу да обавесте жртву да су га применили, нити су жртве имале право на изјављивање приговора, напомиње се у саопштењу.

Због свега наведеног, поражавајуће је да се средства прикупљена применом овог института не усмеравају и на бесплатну правну помоћ и на услуге подршке намењене жртвама, које ни не знајући суштински омогућавају прикупљање ових средстава. Јер да нема жртава/оштећених кривичним делом, не би било ни примене института одлагања кривичног гоњења, закључује се у саопштењу.

Редакција

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
PANpress
%d bloggers like this: