Разговор са Катарином Мандић, предузетницом и добитницом признања Витез уметности

Моја витешка борба

Када је пре седам година наша суграђанка Катарина Мандић кренула у предузетничке воде, ни слутила није како ће се у њима снаћи, да ли ће пропливати и успети да оствари свој сан о којем је маштала цео живот. Ткањем као приватним послом је почела да се бави из љубави, без претходног искуства и помоћи јер се нико из њене породице није опробао у свом бизнису. Овог месеца награђена је признањем Витез уметности, који додељује Краљевски ред витезова, под покровитељством Кнегиње Линде и њених синова Краљевића Михајла и Ђорђа.

Каже да награду није очекивала, и да је пријатно изненађена што су учесницима Витез феста, међу којима је била и она, уручена та краљевска признања. Међу добитницицама је и наша суграђанка Јасна Вујичић, чланица удружења „Панонке“, са којим Катарина, јунакиња наше приче, сарађује.

„Манифестација је одржана у априлу, на Калемегадну и много ми је драго што сам била део тога. Заиста је било чаробно и потпуно другачије, имала сам осећај као да смо се вратили у 15. век. Дивна и садржајна манифестација где смо имале прилику да демонстрирамо  ручно ткање, а деца су посебно била заитересована да пробају да ткају и да понесу део производа кући“, прича Катарина и указује на лепу поруку на плакети у којој је пронашла симболику – „моја борба и стрпљење једнако је витешкој борби“, закључује она.

Интересантан професионални пут водио ју је кроз радно место везисте у Војци Републике Србије, а затим кроз књиговодствену науку.

„Десет година сам радила у касарни, четири године у Министарству одбране, а затим пет година у  једној приватној фирми као књиговођа. У тренутку свог незадвољаства прекинула сам радни однос и без идеје да уђем у предузетништво завршила курс ткања. То је годинама био мој хоби и додатни извор прихода. У војсци сам радила јер је то била жеља мог оца који је војно лице, у књиговодству сам се нашла због моје мајке која се тиме бавила –  то је био дуг према њој. А онда сам пожелела да пробам да се одужим сама себи“, прича Катарина

Љубав према фолклору претворен у посао

Ткачко-занатску радњу „Катарина М“ основала је пре седам година. У почетку није било лако, али упорност и љубав према фолклору, који игра већ деценијама, јој је помогла. Конкурисала је за средства за покретање сопственог бизниса од локалне самоуправе и добила их.

„Тако је све почело, непланирано, али са великом жељом. Контакте и познанства која сам стекла током година искористила сам за пласман својих производа и за нова искуства, тако да сад делове ношње правим за разна културно-уметничка друштва“, каже Катарина.

Ређали су се пројекти и уз задовољство приликом креирања традиоционалних производа почела су да стижу и средства. Не толико велика, али довољна за куповину опреме – разбоја и машина за шивење и позамнатерије.

Катарина објашњава да за финансијску подршку конкурише кроз фондове за развој старих заната, а значи јој и менторска подршка, коју је недавно на пројекту добила од локалне самоуправе. Посебно истиче пројекат Бизнис инкубатор, који је водила градска Агенција за економски развој,  у оквиру које је имала обезбеђену канцеларију за своје удружење, као и административну и финансијску подршку.

 

Занат који живи

Фацинацију ношњом која датира још са фолклорашких проба претворила је у посао и решила да свој рад и производе усмери на народну ношњу. Данас тка све делове ношње – јелек, појасеве, кецеље, футе, сукње – из свих крајева Србије.

За један производ, појас на пример, потребно је четири сата физичког рада, који укључује и фазе сновања и увођења.

Када купац има оригинални део шаре, каже Катарина, ткање реплике не представља велики проблем. Међутим, некада је потребно шару ткати на основу текста из књига или фотографије, што према речима наше сагвоворнице није увек лако. Али, до решења се увек дође.

Катарина поседује цертификат „Отворне шаке“ за израду делова народне ношње и за сувенире, производе у које је такође уткала љубав и традиционалну шару. Њени обелиживачи за књиге, вреће за флашу, футроле за телефон, појасеви, подметачи за чаше, стигли су до свих крајева света захваљујући сарадњи са Војно обавештајном агенцијом.

„Сувенири су намењени за војне аташее, а сарадњу имам са њиховим супругама које се такође спремају за рад у диломатији. Преко њих моји производи су у Бугарску, Велику Британију, Америку, Изреал, Бразил, Француску, Немачку, а они даље тамо поклањају другим изасланицима тако да верујем да су се наши традиционални производи нашли у целом свету“, каже Катарина.

За Катарину ткање није само профит већ и задовољство, без обзира на физички рад и кратке рокове који су неминовни.

Желим да промовишем стари занат. Још увек док ткам имам тај осећај који сам имала на проби фолклора – потпуна смиреност и живот у којем не постоје проблеми, искрена је наша саговорница.

Спремна је каже да прошири посао. Радионица јој се тренутно налази у стану, а жеља јој је да запосли и нове сараднике, за шта још увек нема могућности. Ипак, закони живота кажу кажу да су за храбре, скромне и креативне жене као што је Катарина ништа није немогуће и да у могућности бесконачне.

Сувенири из Катаринине радионице

Ивана Предић

Subscribe
Обавести ме о

1 Коментар
Старији
Најновији Најпопуларнији
Inline Feedbacks
View all comments
Olga Žolnaj Jokanović
5 године пре

Zadovoljstvo je bilo pročitati ovakvo lepo predstavljanje tkačkog zanata i posvećenost Kaćinu koja neguje ovaj umetnički zanat na pravi način, upletena u niti …privilegija je poznavati je!

1
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
PANpress
%d bloggers like this: