Кад је отац и тата и мама

„Драгана, Стеван и Милица су ми све. Потпуно сам им посветио живот, и молим бога да што дуже живим да они порасту и да добију ‘крила’”.

Овим речима почиње причу Драган Радановић из Панчева, самохрани отац троје деце. Он има 64 године, а деца осам, седам и пет година. Помоћи и ослонца нема, а ни равнотежу која постоји у идеалним породицама – све обавезе, васпитавање и одгајање деце су у његовим рукама. Рукама које су радиле 40 година у фарбици ХИП „Азотара”, где је Драган и дочекао заслужену пензију. С обзиром на то да је пензионер, цео дан је на услузи својој деци.

А дан почиње тако што дете отпрати у школу, затим иде у набавку, приставља ручак и редом – смењује се у улози мајке и оца.

„Воле да једу шпагете, супу, мусаку, ћуфте, углавном кувам оно што воле. Осим тога и перем, пеглам, играм се са њима. Када је лепо време чувам их док се они играју на игралишту испред зграде, седим на клупи са женама, бакама, и размењујем рецепте. И тако иду дани, расту они полако”, прича нам Драган Радановић.

Деца су са Драганом од јануара прошле године, када им је мајка трагично настрадала. Судећи по причи, наш саговорник се брзо навикао на нове обавезе, и прихватио да о деци води сам рачуна.

„Давали су ми опцију да их дам у хранитељску породицу, али то ми није падало на памет. Преузео сам бригу о њима, и потпуно сам им се посветио”, каже Драган.

Никакву помоћ нема осим комшинице која викендом чува Драгану.

„Помогне ми, растерети ме мало. Лакше је када су двоје, када их је троје увек је нека свађа. Али се у принципу добро слажу”, наводи Драган.

Радановићи живе у двособном стану, са 43.000 динара месечно, колико износи Драганова пензија. Од државе добија и дечји додатак од 4.000 динара по детету, али је то далеко од износа потребног за задовољавање свих дечјих потреба. Драган каже да је разочаран односом државе према самохраним родитељима.

„Ове године дечји додатак је подигнут за самохране родитеље за 59 динара. Нема никакве помоћи од државе и то не постоји. Повремено добијем једнократну помоћ од Центра за социјални рад Панчево, и то је све. Ја живим са 10.000 динара месечно, остало све дајем за децу. Велика ставка су ми и рачуни, а с обзиром на то да се грејемо на пећ на струју, када је грејна сезона рачун за електричну енергију ми је око 8.000 динара. Себи не могу ништа да приуштим, мали је буџет, и како га год да распоредите буде танко”, објашњава Драган.

Битна ставка у кућној каси су и лекови када се деца разболе.

„Код мене не може један да буде болестан – када се неко разболи одмах се заразе и остали. Један сируп кошта 700 динара, а за мене је то пута три, па где су још капи за нос и други лекови”, напомиње наш саговорник.

Око мале деце је толико обавеза, да Драган не може ни да размишља о послу. А с обзиром на то да су малолетни, и да нема никогада води рачуна о њима, морао би да плати чување, што му се на крају не би исплатило.

Добрих људи још има, па Драгановој деци дају гардеробу, патике, али потребе су много веће. Уколико неко жели да помогне овој четворчланој породици може да уплати новчану помоћ на рачун код Еуро банке: 250-1150009261500-59.

Да је један од највећих проблема са којима се суочавају самохрани родитељи финансијске природе, говоре и подаци Републичког завода за статистику који показују да је у 2019. години највишу стопу ризика од сиромаштва имала лица у домаћинствима која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце – 51,9 одсто, и лица у домаћинствима која чине самохрани родитељи с једним дететом или више издржаване деце – 41,6 одсто. Према попису из 2011. године, у граду Панчеву било је 1.320 очева који живе самостално са децом, и 1.705 породица у којима малишани живе само са мајком.

„Шта бих ја радио да није њих, бих у ‘пензионерцу’ и играо домине. Овако имам велику обавезу према деци, и ништа ми није тешко када радим за њих. Ћерку из првог брака сам извео на пут, па тако ћу и њих”, закључује Драган.

И док очеви у просеку у Србији, према подацима Републичког завода за статистику, посвећују деци у просеку свега 11 минута дневно, Драган Радановић руши ту статистику и предрасуде да мушкарци не могу да обављају кућне послове, да не могу самостално да одгајају децу – да им буду мајка и отац.

Текст је настао у оквиру пилот пројекта „У мојим ципелама” који су покренули сајтови Панпрес и Панчево Си Ти