Разговор са Саром Јагодић, сликарком

Изложба је мали корак до великог успеха

Са само десет година наша мала суграђанка Сара Јагодић, ученица трећег разреда Основне школе „Васа Живковић“, оствариће свој сан и отворити прву самосталну самосталну изложбу. Захваљујући подршци Емила Сфере, панчевачког сликара који је препознао Сарин велики таленат, мала уметница изложиће око 60 радова, који су настали управо у Сферином ликовном атељеу. Поставка под називом „Чаролија мог света“ биће отворена у среду, 24. маја, у Дечјем културном центру ПУ „Дечја радост“, у Улици Жарка Зрењанина 25. Изложба ће бити отворена у 17,30 сати и продајног је карактера. Сарини родитељи Светлана и Дејан дошли су на лепу идеју да се цео приход од продаје слика поклони Дому за децу и омладину без родитељског старања „Споменак“.

 

Ово је твоја прва самостална изложба. Како се осећаш? Да ли си узбуђена, има ли треме?

Мислим да је ово један од најважнијих догађаја у мом животу и мислим да ћу постати позната ако се будем потрудила. За мене је ова изложба мали корак до великих ствари. Мислим да треба да се поносим својом изложбом. Драго ми је што ћу неком и помоћи овим путем. Великодушним људима није важно да ли су уложили много труда у стварање неког дела. Неки ументици би рекли  да неће да дају своје радове, али ја мислим да свој таленат треба да поделим са другима.

Када си почела да се бавиш сликарством и шта те фацинира код те врсте уметности?

Ја сам већину свог живота провела са сликама и сликајући радове. Од када сам била мала волела сам да сликам и да своја осећања приказујем на папиру. Почела сам да идем у атеље Емила Сфере у оквиру вртића још са четири године, а од када сам кренула у школу идем у његов атеље. Када насликам слику имам осећај као да су та животиња или човек у зависности шта сликам, поред мене. Волим да сликам због преливања боја, шарних боја, због лепог изгледа рада. Углавном будем задовољна, али некада ми се чини да сам могла боље.

Најчешћи мотиви на твојим сликама су животиње. Зашто волиш да их сликаш?

Повезана сам са њима, за мене су животиње створења које људи дуго покушавају да разумеју. Животиње су ми највећа инспирација, волим да учим о њима и да гледам емисије о њима. Осим животиња волим да сликам и портрете зато што приказују посебност коју сваки човек носи у себи и мислим да људи заслужју да буду на платну. Једном сам нацртала Моцарта и сви су се одушевили. Волим класичну уметности, док ме апстрактна уметност баш и не привлачи.

Како изгледа процес стварања једног уметничког дела?

У школи код Емила Сфере слушамо класичну музику док сликамо и то ми много прија. Пре неки дан тамо није било струје, па смо радили без музике. Мени није било исто као са музиком јер ми она обезбеђује мир који ми је потребан када сликам. Код куће имам свој простор, тако да могу да затворим врата и концентришем се како би нацртала леп рад.

Да ли често имаш потребу да сликаш и када ти најчешће долази инспирација?

Играчке ми више нису једина занимација, досаде ми компјутери, телефони и онда узмем да цртам, то свако дете може. Мислим да ми је талент суђен јер од рођења волим да цртам. Испуњава ме ликови рад, али то није једини таленат који имам. Волим да пишем и да шијем.

У свом разреду основала су школу сликања како би помогла другарима из одељења да науче да сликају. Како је изгледао рад у тој школи?

Школу сма затворила после три месеца јер мислим да нисам имала добар план, само сам одлучила – отворићу школу.  Мислим да још треба мало да одрастем да би се бавила тиме. Код мене су сви добијали петице, јер ми било жао да некоме дам лоше оцену. Када сам затварала школу рекла сам им да не могу да их научим да буду уметници, јер се уметници рађају.

Од техника највише користиш пастел. Зашто?

Највише волим пастеле. То су као неке кредице, које се користе на папиру. Оне дају баш стваран облик, сенке и позадину. Чини ми се да најверније приказују цртеже. Волим и друге технике, као што је сенчење, а радим и са темперама.

До сада си насликала преко 60 радова, учествовала си на разним конкурсима, а на такмичењу „Мали Пјер“ освојила си трећу  награду. Да ли волиш да се такмичиш и шта је за тебе успех?

Волим да се такмичим, али мислим да је за уметника много битније шта осећа док ради, него победа. Имам још радова који неће бити изложени, а то су неки моји радови који настају када имам потребу да изразим своја осећања и мисли. Некада направим и стрип. Волим да поклањам своје слике драгим особама. Тако сам учитељици насликала за 8. март једну лепу мачку.

Да ли себе видиш као уметницу и у будућности?

Волела бих да постигнем успех, и када овде достигнем неки максимум, волела бих да одем у  Француску јер се тамо уметност веома цени.

 

 

 

 

 

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress