И они су део локалне зајединце: активан живот особа са интелектуалним тешкоћама

Особе са интелектуалним тешкоћама се често доживљавају као појединици који нису способни за самосталан живот, а медији неретко о њима извештавају као о рањивој популацији, на коју се треба сажалити и помоћи. Социјална излоација и недовољна укљученост особа са интелектуалним тешкоћама у заједницу, доводе до ширења предрасуда и стварање искривљене слике о њима. Али, ако успете да оставите стереотипе по страни, и пружите себи прилику да их упознате, схватићете да су они обични људи, који имају исте потребе, жеље, емоције као и сви други.

Удружења која окупљају особе са интелектуалним тешкоћама у Панчеву, и која су врло активна, заслужна су што су у заједници њихови корисници препознатиљиви и друштво их прихвата такве какви јесу. Једно од њих је Удружење „На пола пута”, основано 2006. године у циљу интеграције, социјализације и укључивање младих са интелектуалним тешкоћама и аутизмом у различите токове друштва. Броји преко 50 корисника узраста од две до 45 година и пружају различите услуге социјалне заштите.

Својим корисиницима и корисницама кроз различите програме омогућили су активан живот у локалној заједници. Једна од њих је Ана Влчек. Има 36 година и особа је са лакшим интелектуалним тешкоћама. Осам година је чланица Удружења „На пола пута”. Њени пријатељи из Удружења виде је као одговорну, ведру, насмејану, комуникативну, емпатичну и вредну особу, спремну да учи нове ствари.

Користила је услуге Радног центра и учествовала у различитим активностима које Удружење реализује, а тренутно је запослена у Удружењу „На пола пута” као помоћни асистент, ради у Радном центру, помаже колегама у канцеларији приликом обављања набавки, курирских послова и пружања подршке корисницима услуге становања уз подршку за особе са инвалидитетом. Тренутно је запослена преко Националне службе за запошљавање, у оквиру јавних радова за особе са инвалидитетом.

Ану смо затекли у просторијама Удружења, након што је завршила састанак Групе за самозаступање, у оквиру које се чланови и чланице Удружења уче како да заступају своја права и да се осамостале. Тога дана била је и у Радном центру Удружења, а увече је правила друштво у шетњи корисницима и корисницама који живе сами у становима, уз помоћ асистената.

Ана Влчек у Радном центру
„Дан ми почиње у Радном центру, затим идем у набавку за кориснике који живе у заједници, а предвече идем са њима у шетњу. Од целог дана имам два-три сата да се одморим. Али, све што радим волим, и испуњава ме”, каже Ана.

Први посао, након што је завршила фирзерско-занатску школу у Београду, добила је баш у овом Удружењу, 2011. године, у оквиру јавних радова. У марту ове године је завршила и курс за масера, у организацији Националне службе за запошљавање, који воли.

Чланство у Удружењу јој је донело и друге бенефите.

„Била сам прилично повучена, а захваљујући њима сам успела да пробијем лед. Такође, стекла сам много пријатеља, са којима радо проводим време”, каже Ана.

Учествовала је у различитим градским манифестацијама и продајним изложбама, излетима, посетама позориштима и биоскопима, месечним изласцима у кафиће са осталим члановима Удружења, док је то било могуће. Слободно време воли да проводи са пријатељима у шетњи и дружењу.

Последњих месеци наша саговорница учествује у реализацији неколико пројеката – „Млади са интелектуалним тешкоћама у свету интернета”, где је са осталим члановима и уз подршку асистента, креирала публикацију „Размисли пре него што кликнеш”, а која се бави безбедним коришћењем интернета. Била је и једна од предавача на обукама за младе са интелектуалним тешкоћама на тему безбедног коришћења интернета.

Други пројекат „Учествуј, промени!” односи се на решавање питања запошљавања особа са инвалидитетом. Управо у тој области наша саговорница види највећу дискриминацију.

„Постоје и даље предсрасуде, али има све више и добрих примера, да послодавци желе да запосле особе са инвалидитетом”, закључује Ана.

Како би се што више интегрисали у зајединицу у којој живе, неопходно је омогућити особама за интелектуалним потешкоћама, да се сами представе и покажу своје потнецијале и могућности.

„Иако особе са инвалидитетом особе чине око 10 одсто становништва, а највећи део тог процента су особе са интелектуалним тешкоћама, друштво их не препознаје и не уважава њихове потенцијале, али и право на креативно изражавање. Зато је неопходно да се унапреди квалитет односа према овој популацији и омогући им се активно учешће у заједници”, наводи Катарина Тадић, координаторка услуга у Удружењу „На пола пута”.

Један од начина за укључивање особа са интелектуалним тешкоћама у локалну заједницу јесу и позоришне представе.Тако су чланови и чланице Удружења, међу којима је била и наша саговорница Ана Влчек, имали прилику да глуме у четири представе, да их уз помоћ професионалаца осмисле и прикажу публици своје потребе, размишљања, осећања, да пронађу и изразе своју потребу за прихватањем, конкретизују своје идеје и разреше конфликте које имају у искуству кроз уметничку форму.

Текст је настао у оквиру пилот пројекта „У мојим ципелама” који су покренули сајтови Панпрес и Панчево Си Ти