Разговор са Миленом Предић, глумицом

Сваки кадар је прави ужитак

Милена Предић, млада и успешна глумица из Панчева, у своју досадашњу каријеру уписала је улоге у домаћим филмовима, међу којима су и филм Срђана Драгојевића „Свети Георгије убива аждаху“ и филм Милана Тодоровића „Мамула“. Публика је могла видети у телевизијским серијама „Жене са Дедиња“, „Село гори, а баба се чешља“, „Сумњива лица“, а у четвртој сезони серије „Синђелићи“ која се емитује на Телевизији „Прва“, тумачи лик певачице Светлане. У последњим данима снимања четврте сезоне, разговарали смо са Миленом о утисцима са сета као и даљим плановима.

Глумите у новој сезони популарне серије “Синђелићи”. Каква је Ваша улога, како сте је доживели и чиме Вас је привукла?

С обзиром на то да сам пре четири године постала мајка и да сам се повукла са сцене, могу рећи  да ме је највише привукла идеја да изађем на кратко из парка и вратим се глуми. Могу слободно рећи да сам имала пуно среће са ликом Светлане који тумачим у овој четвртој сезони. Пуна живота, насмејана певачица –која не зна да пева, увек изнова разочарана од стране мушкараца у које се тако брзо и страсно заљубљује. Прави ужитак ми је сваки кадар.

Познато је да је серија снимана по узору на шпанску серију „Серанови“ која је прошле деценије била омиљена међу српском публиком. Колико је на нашем простору примењива прича о једној оваквој породици?

Ово је универзална прича. Породична серија која покрива више генерација и све што се у њој дешава публика може да препозна и са сваким ликом може да се идентификује, што је сигуран пут за велику гледаност.

У серији ликове тумаче великани српског глумишта, али и млађи глумци. Колико је то значајно за Ваше глумачко искуство и каква је атмосфера на сету?

Глума је колективни чин и права је ствар имати доброг партнера. Сигурна сам да једна од ствари која чини Синђелиће толико популарном и гледаном серијом јесу управо глумци! Често ћете чути глумце како воле да кажу да су на сету сви као породица, али на овој серији то заиста јесте случај. Ова сезона се снима од септембра, 6 дана недељно по 12 сати и четврта је по реду, па израчунајте.

У каријери сте се опробали као телевизијска, филмска и позоришна глумица. Одакле жеља да се бавите овом професијом и који је жанр најизазовнији?

Све је кренуло из хобија још у гимназијским данима. Глума је нешто у чему се ја осећам слободно, лако, у чему свакодневно задовољавам своје страсти, растем, сазревам. Увек сам у додиру са лепом литературом и непрестано се бавим људском природом и односима, и негде  верујем да уметност може променити свет. Што се тиче изазова, питање је шта а не где, дакле небитно је да ли је то сцена, или екран, фарса или драма, увек је важно да буде добра прича.

Недавно сте се улогом Оливије у представи „Производ“ Марка Рејвенхила, вратили у свој родни град – Панчево.  Колико је пријао повратак пред панчевачку публику након дужег времена, поготово са тако специфичном улогом?

Увек је лепо стати на сцену и вратити се у родни град. Било је изазовно дешифровати тако великог писца као што је Марк Рејвенхил и снаћи се у доста тешкој конструкцији комада, у којој колега Иван Томић пуних сат времена не престаје да прича, а ја за то време не изговорим ниједну реч. Најављујем  12. маја поновно играње на малој сцени у Културном центру, а већ крајем наредног месеца селектовани смо на фестивалу монодраме у Земуну.

Какви су Ваши планови за даљи ангажман?

У ишчекивању нове сезоне Синђелића, почетком следећег месеца настављам са снимањем серије „Сумњива лица“, као и друге сезоне серије Убице мога оца. Написала сам сценарио за још један кратки филм Мањежи у 2017. бих волела да га испродуцирам и снимим.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress