Слобода је у теби
Четврти „Freedom Art Festival“ биће одржан од 23. до 25. августа, у Дому омладине Панчево. Фестивал се ове године организује под мотом „Слобода је у теби”, а разговараће се и о рокенролу.
ПРОГРАМ
23. август, четвртак – Плато Милана Младеновића, Светог Саве 10
19.00 Представљање мурала и наступ Хип-хоп радионице Дома омладине Панчево у Немањиној улици иза „Максија”
20.00 Званично отварање Фестивала и изложбе фотографија „Let There Be Rock“ Александра Стојковића
20.30 Рокенрол трибина: „Где смо сад”. Учествују: Срђан Гиле Гојковић („Електрични оргазам”), Зденко Колар („Зона Б”, еx „Идоли”), Иван Ивачковић, новинар и публициста; Водитељ: Вуле Журић, писац
21.30 Концерт: „Pro Rock Angels – Rolling Stones Tribute Band”
24. август, петак – Плато Милана Младеновића, Светог Саве 10
17.00 Концерт: „Мастербластерси”
18.00 Хор „Чаролија”и Леонтина Вукомановић
21.00 Представа „Смрт фашизму! О рибарима и слободи”, „Рефлектор театар”, Београд
(Бесплатне карте могу се преузети од 6. августа у Дому омладине Панчево, Светог Саве 10, радним данима од 16 до 21х и суботом од 11 до 17х)
25. август, субота – Плато Милана Младеновића, Светог Саве 10
20.00 Концерт: „Musc for Human Rights”
21.30 Концерт: „Канда, Коџа и Небојша”
23.00 Концерт: „Farra Fanfarra”
ПРОГРАМ „У ТОКУ…”
Сва три дана у току главног програма посетиоци ће имати прилику да виде, прошетају, испробају и упознају се са:
23. август – Изложба скулптура „Voodoo Technotic” Владимира Петровића
24. август – Отворени атеље: цртање портрета на лицу места, уживо цртање карикатура посетилаца, ручно прављење бомбона
– Полазници Школе цртања Дома омладине Панчево ће цртати портрете посетилаца на лицу места
– Полазници Школе карикатуре Дома омладине Панчево ће уживо цртати карикатуре посетилаца
– Бомбонџија „Максимовић” ће за посетиоце правити карамеле
25. август – У оквиру филмског програма фестивала биће приказивани кратки, експериментални и неми филмови
СВИ ПРОГРАМИ СУ БЕСПЛАТНИ
23. АВГУСТ, ЧЕТВРТАК – ПЛАТО МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА, СВЕТОГ САВЕ 10
19.00 Представљање мурала и наступ Хип-хоп радионице Дома омладине Панчево у Немањиној улици иза „Максија”
У оквиру „ФрееДом Арт” фестивала Дома омладине Панчево, сада већ традиције овог града, младим уметницима пружа се прилика да оставе траг у јавном простору. Кроз овакву подршку и указано поверење од стране свог града, нове генерације добијају „ветар у леђа”, који им је преко потребан у најранијим фазама афирмације. С друге стране, таква заједница има своју будућност. „ФрееДом Арт” фестивал показао је да Панчево има будућност и да је његова највећа вредност у младима који воле свој град и који су спремни да нешто учине за њега, као и за своје суграђане.
Ове године својим радовима–муралима представиће се три млада уметника: Игор Гардиновачки, Дамјан Павловић и Дуња Главинић. С Игоровим и Дамјановим радом публика је имала прилику да се упозна на њиховим самосталним изложбама, где се и наметнула потреба да се баш њима упути позив за овај пројекат у јавном простору. Дуња Главинић је студенткиња Факултета ликовних уметности у Београду на Одсеку за графику и убраја се у младе уметнике који ће самостално излагати у Галерији Дома омладине Панчево, по избору Уметничког савета.
Хип-хоп радионица Дома омладине Панчево по четврти пут представиће се новом песмом и спотом које су направили полазници. Тема песме је „Мој први…”, што је уједно и наслов нумере. Песма је, као и досад, производ сарадње Дома омладине Панчево и бенда „Исказ”.
20.00 Званично отварање Фестивала
Дом омладине Панчево по четврти пут представља фестивал утемељен на идеји обједињавања различитих програма у јединствени догађај који има за циљ да промовише културу слободе и универзалне људске вредности путем презентације различитих форми уметничког изражавања.
Изложба фотографија „Let There Be Rock“ панчевачког фото-репортера Александра Стојковића је његова четврта самостална изложба Александра Стојковића и представља ретроспективу његовог рада на рок фотографији у последњих пет година.
Александар Стојковић је рођен у Панчеву 1970. године, а фотографијом се бави од ране младости. Његове фотографије објављиване су у готово свим домаћим новинским и интернет издањима и у светски познатим часописима „Rolling Stone” и „L’Europeo”.
Уредник је фотографије портала „013инфо”, а од 2015. године сарађује и с Домом омладине Панчево.
20.30 Рокенрол трибина: „Где смо сад?”
Разговор о рок музици као уметности, друштвеном феномену и симболу слободе, уз осврт на њену историју и тренутну ситуацију. Како је рок музика од забаве прерасла у уметност? Како је, највише током шездесетих, разнела дотад важеће друштвене конвенције и освојила нове територије слободе? Како и зашто је изгубила своју масовност, самим тим и моћ и утицај? Каква је њена позиција данас и да ли јој та позиција гарантује будућност? И најзад, може ли се у будућности поново догодити оно што се десило у шездесетим годинама прошлог века: да рокенрол буде звук побуне и шифра за слободу?
Учествују: Срђан Гиле Гојковић („Електрични оргазам”), Зденко Колар („Зона Б”, еx „Идоли”), Иван Ивачковић, новинар и публициста; Водитељ: Вуле Журић, писац.
21.30 Концерт: „Pro Rock Angels – Rolling Stones Tribute Band”
Бенд „Pro Rock Angels – Rolling Stones Tribute Band” настао је пре више од три деценије. Основали су га истински заљубљеници у рокенрол: Бобан Јавор, Драган Глишин, Љубомир Пејић, Милан Пејић и Горан Ковачевић. Током деведесетих чланови групе разишли су се на разне стране света, да би се пре десетак година поново окупили. Захваљујући доброј енергији четворице оснивача, бенд се последњих година шири и окупља музичаре различитих генерација, али сличног сензибилитета. Имајући узор у „Rolling Stouns”, група „Pro Rock Angels” труди се да енергију која кружи међу њима сваки пут у пуној мери пренесе на публику. Иначе, интересантно је да су оснивачи бенда, баш као Мик Џегер и Кит Ричардс, пријатељи још из детињства. „То је оно што је данас ретко и истовремено нераскидиво”, каже Бобан Јавор, певач и гитариста. „И у послу и у животу.”
24. АВГУСТ, ПЕТАК – ПЛАТО МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА, СВЕТОГ САВЕ 10
17.00 Концерт:„Мастербластерси”
„Бластерси” су репрезентативни тинејџ бенд прве школе за рок и поп музику „Мастер Бластер”.Годишње свирају десетине концерата, на највећим градским догађајима, као што су: дочек Нове године на Тргу републике, Улица отвореног срца, Београдски манифест, Кидс Фест, Органиц Ливе Фест, Трг бајки, Креативна чаролија у бањи Врујци, највећа ИТ конференција Балкана –„Воxxдаyс”. Свирали су и на отварању Европског првенства у рукомету, у „Арени”, као и на 20 година Београдске ролеријаде 2017.
18.00 Наступ хора „Чаролија”
Хор „Чаролија” осмислила је и основала Леонтина Вукомановић, 2006.године, и својим ауторским песмама за децу поставила га у саму жижу интересовања како публике, тако и медија. Како су чаролијанци најпре пратили истоимени дечји музички фестивал, сарадња с најпознатијим и најпризнатијим поп-рок ауторима донекле је одредила музички правац који следе све до данас.
За концерт на „ФрееДом Арт” фестивалу саставили су репертоар „роцк анд ролл” звука, како с дечјим песмама најатрактивнијих рок аутора (Бора Чорба, Кики Пилоти, Ивана Негатив, итд), тако и с обрадама рок хитова –„Бијело дугме”, „Yу Роцк мисија”, „Викторија”, „Негатив”…). Домаћин наступа биће Леонтина Вукомановић.
21.00 Представа „Смрт фашизму! О рибарима и слободи”, „Рефлектор театар”, Београд
Истражујући причу о Иву Лоли Рибару, његовој породици, вереници Слободи Трајковић, али и читавој генерацији младих људи који су дали своје животе у борби против фашизма, аутори представе желе да, пре свега, кажу нешто о својој генерацији, себи, данашњим херојима и идеалима у које верују. О томе како они разумеју борбу против фашизма данас и томе шта прича о породици Рибар значи њима лично, у савременом политичком тренутку обележеном историјским ревизионизмом и јачањем националистичких струја у региону, али и у читавој Европи.
Концепт, режија и драматургија: Милена Богавац
Коаутори и извођачи: Ђорђе Живадиновић Гргур, Нина Нешковић, Страхиња Блажић, Сунчица Милановић, Никола Живановић
Продуценти: Влатко Секуловић, Бранимир Бркљач
Извршна продуценткиња: Анета Горановић
Оригинална музика: Драгољуб Ђуричић
Сценски покрет и кореографија: Андреја Кулешевић
Костим: Ивана Несторовић
Видео: Иван Стојиљковић
Визуелни идентитет и дизајн: Славимир Стојановић
Стручни сарадник: Срђан Милошевић
Стручни консултанти: Олга Манојловић Пинтар, Милован Писсари, Маја Максимовић, Александар Секуловић, Мила Турајлић, Милош Баковић Јаџић, Матија Јовановић, Јелена Вељић, Јана Шарић, Иван Мандић, Мухарем Баздуљ, Бранислав Грубачки, Војислав Арсић, Владан Челебоновић, Дуња Бадњевић
Дизајн светла: Аријан Игић
Дизајн звука: Јован Булат
Помоћници режије: Иван Божић, Ђорђе Живадиновић Гргур
Организаторке: Дуња Ђокић, Марина Умиханић
Продукција: „Рефлектор театар”
Копродуценти: УК „Пароброд” Београд, ФИАТ Подгорица,„Фирцхие Тхинк Тханк Студио” Нови Сад, АКУД „Иво Лола Рибар” Београд и „Мокрин Хоусе” Мокрин
У овој представи нико неће глумити Лолу, али ће сви говорити о њему и начинима на које друштво у коме живимо чува, односно одбацује сећање на овог хероја.
25. АВГУСТ, СУБОТА – ПЛАТО МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА, СВЕТОГ САВЕ 10
20.00 Концерт: „Music For Human Rights”
Завршни наступ трећег циклуса међународног омладинског пројекта „Music For Human Rights III”, у коме млади музичари из Србије (УГ „Наранџасти” Панчево), Немачке („Roter Baum” Берлин), Италије („Comala” Торино), Португалије („Farra Fanfarra” Лисабон), Израела („The Israel Goldstein Youth Village of HaNoar HaTzioni” Јерусалим) и Босне и Херцеговине („Здраво да сте” Бања Лука) заједнички истражују, музицирају и стварају оригиналне композиције на тему слободе, активизма и актуелних друштвених дешавања.
Пројекат је осмишљен као интенационално креативно окупљање пре свега младих музичара, али и фотографа, журналиста и видео-артиста из Немачке, Италије, Босне и Херцеговине, Португала, Израела и Србије. Задатак младих музичара, помешаних и подељених у бендове, јесте да на задате теме које се баве промоцијом и заштитом људских права (интеркултурална сарадња, слобода у уметности, међурелигијско разумевање, инклузија маргинализованих група и слично) креирају и осмисле оригиналне композиције, док је посао осталих учесника да у виду медија тима забележе читав процес и да га заједно са завршним резултатом промовишу путем савремених видова комуникације (друштвене мреже, „YоуТубе”, „Инстаграм”, брошуре), како би били доступни јавности.
Панчевачко Удружење грађана „Наранџасти” организује овај пројекат, који финансира ЕУ програм „Ерасмус +” са својим међународним партнерима од 2015. године.
21.30 Концерт: „Канда, Коџа и Небојша”
Група „Канда, Коџа и Небојша” (ККН) основана је 1991. године у Београду. Прву поставу групе чинили су: Оливер Нектаријевић(вокал), Владислав Рац(бас гитара), Растко Лупуловић (електрична гитара) И Стеван Димитријевић (бубањ). Име бенда је настало тако што су тадашњи чланови, читајући неке старе преводе романа Достојевског, узели архаизме „канда” (ваљда), „коџа” (много), док је име Небојша припадало неком детету које је живело у истом блоку као и Растко Лупуловић. Растко Лупуловић је убрзо отишао из бенда и замонашио се у манастиру Дечани, а гитару у групи преузео је Иван Тописировић Топ. Кад је Стеван Димитријевић напустио групу, на његово место дошао је Владан Рајовић. Следеће године, услед одласка Тописировића у САД и општег стваралачког замора, група је одлучила да престане с радом, на разочарање публике. Опроштајни концерт одржан је 11. маја 2001, у башти СКЦ-а. Након боравка у САД и повратка у Београд 2003. године, Нектаријевић је око себе окупио нову екипу музичара. Нову поставу групе, поред њега и Рајовића, чине: Ненад Пејовић (гитара), Никола Новаковић (гитара) и Бранислав Драговић (бас). Назив групе, међутим, остао је непромењен.
Дискографија: „Гуарда Тома!” („Метрополис Рецордс”, 1996), „Играчка плачка” (Радио Б92, 1998), „Бецоме” (ФрееБ92, 2000), „Прекиди стварности” (ПГП РТС, 2005), „Девети живот” (ПГП РТС, 2008, ИСБН 978-86-7800-097-3), „Манифест” („Одличан хрчак”, 2011), „Воља за ноћ” („Одличан хрчак”, 2014), „Уживо!” („Одличан хрчак”, 2017).
23.00 Концерт: „Farra Fanfarra”
„Farra Fanfarra” је велики португалски уметнички колектив из Лисабона сачињен од музичара и забављача који су високо специјализовани за колективну еуфорију и пренос заразних ритмова путем акустичне музике и дувачких инстумената. Уз латино и балканске ритмове с примесама фанка, џеза, рока, панка и диско музике, они гарантују јединствен и веома непредвидив доживљај.
ПРОГРАМ „У ТОКУ…”
Сва три дана у току главног програма посетиоци ће имати прилику да виде, доживе, прошетају, испробају и упознају се са:
23. август – Изложба скулптура „Voodoo Technotic” Владимира Петровића
Пројекат „Voodoo Technotic” бави се вечитим питањем Слободе, кроз проучавање њеног комплемента – Ропства.
Технотик је измишљена реч која означава тренутни стадијум у еволуцији човека, где је линија између људског и виртуелног танка. Морфолошки подсећа на назив лека (аналгетик, анестетик, цитостатик), при чему је акценат стављен на његова често „невидљива” нежељена дејства. Аутор експлицитно комуницира свој доживљај (вуду) негативног утицаја технолошке (р)еволуције на здравље, индивидуацију, међуљудске односе, екологију, своје окружење и живот уопште. Приказује облике савременог ропства и негативне ефекте савремених технологија на ауру појединца. Како нам нове технологије „помажу” да заборавимо ко смо? На који начин, свесно и несвесно, жртвујемо своју индивидуацију? Како се удаљавамо од себе, од ближњих и од људи уопште? Које то нове ствари потискују исконске и хумане вредности? И да ли дигитално и виртуелно могу да замене људско? Представљањем различитих облика сусрета човека и савремене технологије аутор скреће пажњу на претњу да виртуелни свет постане супститут за сам живот.
Целокупан пројекат састоји се од 10 скулптура и једне инсталације насталих у периоду август 2012 – фебруар 2014.
24. август – Отворени атеље: цртање портрета на лицу места, уживо цртање карикатура посетилаца, ручно прављење бомбона, изложба скулптура
Отворени атеље је прилика да Школа цртања и њене активности буду видљиви широј публици, тј. посетиоцима фестивала. Том приликом изаћи ћемо у двориште како бисмо цртали портрете посетилаца.
Наш познати карикатуриста Никола Драгаш и његови мали карикатуристи, полазници Школе карикатуре Дома омладине Панчево, на лицу места, уживо, цртаће карикатуре посетилаца фестивала. У портретној карикатури постоје два приступа, први – акценат је на лику и карактеру личности, и други –акценат је на занимању личности или на ситуацији у којој се она налази, тако да је добар провод загарантован…
Током програма имаћете прилику да видите и испробате млечне карамеле по рецепту старом више од 100 година. Каремеле „Максимовић” су јединствене по томе што се израђују на традиционалан начин – све се ручно прави. Не садрже вештачку боју, нити било какве вештачке адитиве.
25. август – Филмски програм
Слободан филм – неми филм
Ера немог филма је трајала тридесетак година – од настанка филма 1895. до 1927. године, када је свет видео први звучни филм. То је време стварања филмског израза и најснажнијег развоја филмске уметности. Филм, односно филмски ствараоци, тада нису били под многим притисцима под којима се данас налазе. Поменимо само неке – развијени филмски језик који спутава креативност, продукциони, односно комерцијални захтеви продуцената, неопходност да филм личи на неке постојеће, затвореност система приказивања филмова кроз који могу да прођу само филмови укалупљени у одређене норме као што су жанр, трајање филма, неопходно присуство познатих глумаца…
Филмски уметници тог времена били су ослобођени обавезе да прате стандарде и норме филмске индустрије – они су их стварали, и то тачно по својим потребама за сваки следећи филм. Тако смо добили читаву групу очева филма, као што су браћа Лимијер, Мелијес, Грифит, Ејзенштајн, Довженко, Хичкок, Ланг, Мурнау, Чаплин, Китон…
Због тога можемо рећи да је време немог филма време када је филм био СЛОБОДАН.
Слободан филм – експериментални филм
Филм је на свом почетку био експерименталан. Непостојање филмског језика и норми и суштинска различитост филма од позоришта, књижевности и сликарства, с којима има неке заједничке елементе, учинили су да филмски ствараоци, тражећи решења, буду присиљени на експеримент. Са стандардизацијом филма, експериментални филм се одваја и постаје посебна област филма у којој је филмским ствараоцима допуштено „све”. Експериментални филм не само да се не придржава постојећих норми него је у обавези да руши или бар преиспитује неку од њих, тако да не постоје два успешна експериментална филма који личе један на други. Овом приликом упознаћемо се с делима Оскара Фишингера, Маје Дерен, Салвадора Далија и Буњуела, Кавалкантија, Вигоа, Брекиџа, Конера, Џиге Вертова, Нормана Мекларена…