Радовао сам се сликајући наш град, и сада ми се та радост враћа са пуно насмејаних лица
До сада је на великим форматима приказао шест градова (Београд, Нови Сад, Њујорк, Чикаго, Лондон, Беч), а последња у низу слика је панорама његовог родног града- Панчева. Слика је премијерно приказана у Народном музеју Панчево, на дан Града Панчева, 8. новембра, када му је и уручена Новембарска награда Града Панчева. Изложба, коју чине сви „Узбудљиви градови“ биће отворена до 8. децембра.
Какве емоције и утиске изазива признање које си добио од свог града?
Емоције су лепе, предивне! Част ми је, а посебно ме радује што је признање дошло након прве деценије моје уметничке каријере, те се надам да ћу имати доста времена да урадим још пуно лепих ствари за суграђане и наш град. Награда ме је покренула да спроведем у дело једну идеју о којој већ дуго размишљам. Како сам на додели већ најавио, целокупан новчани износ „Новембарске награде“, ћу искористити за оснивање наградног фонда намењеног уметницима из Панчева од 18 до 28 година старости. Конкурс ће бити расписан за неколико дана и тада ће бити наведено и више детаља о томе.
Има ли разлике у односу на друге награде, какав је осећај када град у којем си рођен, у којем живиш и ствараш, препозна значај твојих радова, дела?
Пријатно је знати да си препознат и прихваћен као неко чији рад доприноси средини, јер то и јесте мој циљ као уметника. Кад признање дође из родног града, то доноси посебне емоције, па је њена вредност, за мене, велика.
Најлепши поклон града поводом Дана града је свакако и твоја нова слика, из серије Узбудљиви градови, на којој је Панчево. У Народном музеју биће приказани и друге твоје слике из исте колекције. Које ће све градове посетиоци могу да виде, да ли ће неки од градова бити у форми графика, пошто су неки градови у приватним колекцијама?
Ова година је у потпуности протекла у знаку Панчева. Рад на слици започео сам у фебруару, а изложба у Музеју је савршен завршетак тог процеса у коме сам много тога научио и заста уживао. Поред најновије слике „Панчево“, 215 x 150 цм, приказана је и оригинална слика „Лондон“, 100 x 140 цм. Остале слике ове серије, Беч, Њујорк, Нови Сад, Београд и Чикаго више нису у мом власништву, тако да су представљени принтови.
Многи не знају да се Панчево већ нашло на твом платну, и то је био први град који си насликао, ако се не варам.
Тако је, неколико пута до сада сам сликао Панчево, али никад овако посвећено. Поред многобројних скица, цртежа и слика мени је посебно важан рад из 2009. године. Реч је о слици Панчева којом је зачета серија „Узбудљиви градови“ коју сам сада развио, међутим тада то нисам разумео. Био сам на трећој години студија и наставио сам да експериментишем, истражујем и опробавам се у свим техникама и правцима. Мислим да се наш град тренутно налази у веома узбудљивом периоду, да нагло расте и да ће у будућности много променити свој изглед. Желео сам да својом сликом и ја на неки начин будем учесник у стварању новог визуелног идентитета града и да забележим овај тренутак у његовом развоју.
Док си сликао свој град ове године, имао си прилику да видиш свој град „изблиза“, јер да би насликао неки град мораш добро да га простудираш. Шта Панчево чини лепим, које су његове специфичности. Којом бојом си га обојио?
Панчево има све предиспозиције да буде фантастичан град и мислим да је до тога како се ти поставиш. Можеш се окренути његовим недостацима, којих наравно има, и бити незадовољан, али ми се чини да то није добар метод. Ја проналазим његове предности и тражим могућности на које могу утицати како бих нешто било боље, то ме испуњава. Радовао сам се сликајући наш град, и сада ми се та радост враћа са пуно насмејаних лица и честитки суграђана. Слика има хиљаде разних боја, а доминирају нијансе зелене, жуте, плаве, наранџасте и љубичасте.
Који ти је омиљени симбол/кутак/место у Панчеву и зашто?
Волим Кеј, Тамиш и Дунав, Белу стену, Народну башту, Градску шуму. Ипак највише волим како све заједно изгледа, фин распоред, компактност.
Какви су ти планови? Да ли се серије Узбудљиви градови и Космички предели настављају, и да ли радиш на нечем новом?
Да, све се наставља. Уочи Нове године, у организацији галерије „Штаб“ ћу излагати на колективној изложби у Београду. За наредну годину је заказана изложба у галерији УЛУС коју ћу правити заједно са колегом, скулптором, Петром Сибиновићем.
Биографија
Вук Вучковић је рођен 1986. године у Панчеву. Докторске уметничке студије сликарства уписао је након што је дипломирао на Факултету ликовне уметности у класи професора Јована Сивачког, као један од студената генерације и стипендиста Фонда за младе таленте Министарства омладине и спорта. У веома богатом и разноврсном стваралаштву публици се представио кроз цртеж, графику и слику. Прва изложба на којој је учествовао и на којој је и награђен као ученик 6. разреда основне школе, је 34. Дечји октобарски салон. Од тада до данас излагао је више од 120 пута на колективним изложбама и 21 пут самостално. Његови радови налазе се у бројним корпоративним и приватним збиркама, укључујући Британску краљевску породицу. Добитник је најзначајнијих националних награда и признања за младе уметнике од којих можемо изводијити Прву награду за слику Ниш Арт фондације, Прву награду за цртеж из Фонда Владимира Величковића, Пет најбољих изложби у 2011. години по избору критичара Новости, награду Факултета ликовне уметности за креативну иновацију из фонда Милош Бајић, Награду Факултета ликовне уметности за мозаик. Чиме се све Вук Вучковић бави можете погледати на његовом сајту http://www.vukvuckovic.com/