Како су Панчевци и Панчевке доживели Олимп

Представа која је померила границе уметности

Интересантна је прича да се група наших суграђана недавно преко удружења „Јеленак” попела успешно на кршевити Олимп, али исто тако, додуше мања група, верна публика која воли савремену позоришну уметност је у поетском смислу доживели двадесточасовну авантуру гледајући маратонску представу белгијског свестраног уметника Јан Фабра

 

Контраверзна представа Јана Фабра Олимп”, које је добила Гранд при Мира Траиловић” и прву награду публике на 51. БИТЕФ-у, изазвала је бројне коменатаре и узбуркала не само културну јавност, већ заголицила и јавност која не пледира овакву врсту позоришта.

Интересантна је прича да се група наших суграђана недавно преко удружења „Јеленак” попела успешно на кршевити Олимп, али исто тако, додуше мања група, верна публика која воли савремену позоришну уметност је у поетском смислу доживели двадесточасовну авантуру гледајући маратонску представу белгијског свестраног уметника Јан Фабра.

Љиљана Јованов, Росана Топаловић, Снежана Баралић Бошњак и Дарко Чубрило поделили су своје утиске са читатељкама и читаоцима портала Панпрес.

Љиљана Јованов

„На сва опречна мишљења о представи Олимп, срећна сам што сам била део овог несвакидашњег спектакла и није ми жао што сам купила карту од своје скромне пензије. Сматрам да је то био мој квалитетан избор да утонем у двадесетчетворочасовну причу. Мислила сам да ће ме трагедија растужити, али је она прерастала у комедију до суза. Све време су ме емоције различито окупирале. Физички није било лако издржати, али сам успела да не пропустим све сегменте ове несвакидашње представе. Смешне су примедбе на гола тела која су се могла видети, па колико се сећам, наша публика је имала прилике много година раније, чак и на нашем локалном Екс театар фесту да гледа нага људска тела. Сећам се једне године је симболично и иронично додељена награда-ЦРЕП- за најбоље сисе фестивала“.

Росана Топаловић

„Представа је тужна и тешка. Музика је дивна, сцена фабровска, костими су чаршави.  Нисам била у могућности да издвојим време и проведем 24 сата, али је првих пет прошло као секунд. Дионизис је очигледан  Трамп; оргије су осликане чедно уз плес, поруке које понављају док прескачу ланац те потпуно терају да и ти почнеш да тапшеш вичеш и учествујеш.. Све на сцени је толико очаравајуће да не дишеш. Сцена је фасцинантна, понекад се глумци представљају као античке скулптуре (које су биле голе).

Бесмислено је и говорити о реакцији јавности. Довољно је да се пусте вести или тужна телевизија – ПИНК, Хепи. Мене највише потреса призор људи који у Улици 29. новембра у реду чекају да копају по контејнеру. ОЛИМП  је пријатно освежење, како гледати грчке трагедије и после 2000 година извођења.

Срећници који живе у Риму  имају прилику да гледају ову представу Јана Фабра са обученим глумцима, јер Католичка црква не дозвољава гола тела“.

Снежана Баралић Бошњак

„Ја сам имала привилегију да добијем прес акредитацију и тиме стекнем  право да будем део овог двадесетворочасотног позоришног маратона. Јан Фабр као што се већ  зна није први пут на Битефу, али Олимп спада у врло захтевну и једну од најсложенијих представа на свим нивоима извођачке уметности. Моје искуство и аспирације ка савременом позоришту датирају од студентских дана, гледала сам тада интензивније битефовске представе, али је и преломни тренутка био и ишчитавање књиге А. Артоа `Позориште и његов двојник`, где сам се сусрела са појмом позориште суровости, а то је оно што сам прво видела у представи Олимп. Наравно, да је та суровост била анулирана и сценама различитих емоција до егзалтације. Импресивна слика је невиђене посвећености извођача који су се шест година припремали за извођење ове представе која  је ипак рзмрадала нашу културну јавност, али и оне који не иду ни у класично позориште“.

Дарко Чубрило

„Јан Фабр је у `Олимпу` надмашио сам себе и направио уметничко дело које помера границе. Издржао сам свих 24 сата, без спавања. Ко познаје рад и дело Јана Фабра зна да је он одувек померао границе, па је његова представа пре више од тридесет година `Моћ позорипних лудости”, такође приказана на Битефу, и трајала је осам сати. `Олимп` је изазвао различите реакције па смо имали случај да се представа пореди са ријалитијима због голих тела. Јасно је међутим да су ријалити програми декадентна проституција, а `Олимп` је ументичко дело где су људска тела као фигуре Ђоте, Ботичелија. Мислим да је код нас на сцени двоструки морал, малограђанштина и кич. Онај ко није спреман не мора да гледа представу, али ни априори да пореди са ријалитијем. За мене је гледање `Олимпа` једна префињеност и софистицираност, и уживао сам у свакој сцени. Ако бих бирао између неких нових представа и овог комада,`Олимп` бих погледао бар још десет пута”.

Фото: Љиљана Јованов

 

 

 

 

 

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress