Бежите страхови, живот нас чека!

• Култна представа „Чикашке перверзије“ после скоро деценијске паузе вратила се пред публику прошле године у првобитној, интегралној верзији. Како сте ви доживели ту реинкарнацију представе која је имала велики успех?

Обрадовала сам се кад су „Чикашке перверзије“ поново заживеле на сцени јер су оне обележиле један диван период у мом животу и приватно и професионално. То је представа кроз коју сам сазревала и као глумица и као жена. Пролазиле су деценије, а представа је добијала на својој специфичној тежини јер су проблеми које главни актери имају постајали све већи њиховим сазревањем.

• И поред тога што је била велики хит, представа је престала да се игра 2005. године. Због чега се то десило и зашто је требало толико времена да се „Чикашке перверзије“ врате пред публику?

Дошло је до засићења јер смо играли и по десет представа месечно. Потражња и наше могућности су биле у раскораку.

•  Када је изведена представа премијерно, први пут?

Премијера је била 9. марта 1993. године. После смо правили журку са публиком на сцени, било је незаборавно и јединствено. То је био неочекиван успех јер се догодила представа. На нашу радост, а и на радост публике која нам је остала верна све ове године.

• У петак, 24. фебруара поново ћете наступити пред панчевачком публиком. Да ли знате које вам је ово извођење представе по реду?

Одиграли смо између шестсто и седамсто представа и свака је била другачија, чврста уиграна структура са пуно импровизација.

• Када се представе дуго играју, да ли дође до засићења?

Код мене лично никад није дошло до засићења јер нисам никад имала пуно наслова у позоришту, али су моје колеге носиле репертоаре у својим матичним позоришним кућама и у једном тренутку им је такав темпо био пренапоран.

•  Комад је рађен по мотивима драме Дејвида Мемета „Сексуалне перверзије у Чикагу“. Говори о темама за сва времена – о љубави, пријатељству, проблемима између мушкараца и жена, на један духовит начин. Како се представа уклапа у данашње време, када се све више заборављају праве вредности, а глорификују успех, физичка лепота, моћ, слава, добра материјална обезбеђеност?

Како време иде и обузима нас све инстант живот, вртоглава јурњава где смо сатерани у процеп између онога што заиста желимо и што нас заиста чини срећним и оним што нам је наметнуто као идеал среће. Суочавамо се са глобалном усамљеношћу и недостатком блискости. О томе говори наша представа и што време више одмиче тај вапај за љубављу и правим вредностима је све јачи.

• Представа изазива различите реакције. Гледаоци описују представу као урнебесну, смешну, феноменалну. С друге стране чују се и критике да је хумор баналан, и да је представа вулгарна, без икакве суштинске поруке. Како ви гледате на то?

У представи има псовки и прича се о сексуалним искуствима главних јунака, али на врло шармантан и духовит начин како то већ могу да одиграју Олга Одановић као Џоана Вебер и Драган Јовановић као Барни Џонсон. У Панчеву је Драган добио и награду за ову улогу. Сам наслов представе нас упозорава да није у питању бајка, и она није намењена деци испод петнаест година. Али сам писац је инсистирао на таквом речнику да би указао на озбиљан проблем при сусрету или судару два света. Свет мушкараца и свет жена, који би могао да буде чудесно леп, али исто тако и неиздрживо болан. Због страхова се удаљавамо једни од других, а поента представе је: „Бежите страхови, живот нас чека!“ Представа има више нивоа и мислим да је пре свега едукативна и без обзира што се публика углавном два сата смеје, има тренутака и када застане кнедла у грлу и кад се дубоко замислимо и запитамо колико има истинске блискости у нашим животима.

• Чиме вас је освојио лик жене коју играте у представи? И колико вам је важно што сте на даскама раме уз раме са супругом Драганом Јовановићем?

Дебора Соломан верује у љубав и доброту, њена чистота и поверење су безгранични. Даје се потпуно, верује да је искреност најважнија у животу. Она плени својом вером у људе. Провела сам око хиљаду и по сати свог живота као Дебора Соломан. Сазревале смо заједно све ове године. Можда једном и сазримо, а да не изгубимо оно дете у нама које нас чува од нас самих. Волим да будем на сцени са Драганом јер је поуздан партнер на сцени, даје се потпуно и увек ме изненади неком својом импровизацијом. Лепо играмо и лепо се играмо.

•  Какав је даљи живот представе? Да ли ће бити одређених промена, изненађења?

Због добре уиграности, опуштености и међусобног поверења има много импровизација на свакој представи. Игор Ђорђевић који сада игра Денија Шапира је право освежење за представу. Он је сад велика инспирација Драгану за нове импровизације. Савршен су тандем на сцени, волим да гледам њихове сцене и како се Игор бори са налетима смеха кад Драган имитира Фарука на измишљеном арапском. Свака представа је другачија, а понекад и нас и публику изненади  неочекивани гост на сцени, као што је то био Новак Ђоковић на једној представи. То је било дивно искуство – играти на сцени са таквим краљем Игре. Не само на тениском терену, велики играч је увек играч. И на сцени.

•  Осим у поменутој представи, где сте тренутно још ангажовани?

Имала сам скоро премијеру у позоришту „Карт Бланш“ у Земуну. То је представа „Погрешан број“, комедија у којој имам улогу потпуно другачију од свега што сам играла. Надам се да ћу имати прилику да је играм пред панчевачком публиком ускоро. Снимам серију „Синђелићи“, нови серијал где играм нову Лилу, а ваша суграђанка, дивна глумица Милена Предић биће ми главна супарница у серији. Од марта креће емитовање па ћемо се дружити, надам се и путем малих екрана.

• Како бисте позвали Панчевце и Панчевке да дођу и погледају „Чикашке перверзије“?

Дођите у петак на „Чикашке перверзије“ да се смејете, заборавите на свакодневицу и запамтите да, како каже Барни Џонсон, никада, али никада не смете да изгубите смисао за хумор!