Сваки удар на медије удар је на све нас

Какву медијску сцену имамо, а каква нам је заправо потребна; зашто данас ретко има светих чињеница а слободних коментара и да ли ће SLAPP тужбе ућуткати медије – биле су неке од тема трибине под називом „SLAPP тужбе у јужном Банату”, одржане 30. маја на Тргу Светог Теодора Вршачког у Вршцу.

О изазовима с којима се медији сусрећу звог критичког извештавања говорили су новинарке Јелена Зорић (БИРН, Време), Дуња Марић (Нова економија) и новинар Ненад Живковић (Панчево си ти), док је разговор модерирала новинарка Ивана Предић (Панпрес).

Помало необично за наше услове, овај јавни разговор реализован је у Музичком павиљону градског трга у Вршцу, такорећи насред улице. Организатор, редакција сајта Панпрес, није успео да пронађе одговарајући затворени јавни простор за одржавање трибине јер ти простори одавно нису доступни за овакве догађаје. Чак ни власници приватних локала често нису расположени да буду домаћини трибина и сличних скупова, зато што се плаше проблема које би им могла направити локална власт.

Прави медији у Вршцу више не постоје

Разматрајући какво је стање на медијској сцени у Вршцу, Панчеву и уопштено у јужном Банату, Вршчани и Вршчанке чули су на које све начине се моћници труде да их ућуткају, застраше и одврате од писања о темама од јавног значаја.

Јелена Зорић констатовала је да јој је ово први пут да наступа у родном граду откако је отишла из Вршца у Београд. Подсетила је присутне на делатност „Вршачке куле”, као и на то да је некада било бројних места за сусрете и трибине и додала да тренутно не постоји простор у коме би грађанство могло да чује програм опозиције или да присуствује јавној дебати по којој је Вршац познат вековима.

Актуелни вршачки медији сада служе за пропаганду власти, као и за јавно вређање и таргетирање супротне стране, те су новинари, активисти и политичари искључиво издајници, страни плаћеници, терористи... Размена мишљења постоји на друштвеним мрежама, а светла тачка јесу „Вршчанке”, група на Фејсбуку намењена информисању грађана и грађанки.

Иако рођена Вршчанка, Дуња Марић се никада није бавила новинарством у свом граду. Она је рекла како прави медији у Вршцу не постоје и како не жели да ради за медије који своје суграђане и суграђанке називају усташама, плаћеницима, рушитељима и слично.

Чињеница света, коментар слободан

Како је Ненад Живковић истакао, медијска сцена у Панчеву и јужном Банату је подељена, осиромашена, атомизована и антагонизована, те би се тешко могло рећи да постоји.

„Имамо два врло јасно одвојена блока – блок парамедијских медија, који постоје само да би промовисали активности власти и служиле као средство таргетирања политичких неистомишљеника, професионалних новинара, активиста невладиних организација... И имамо другу страну која је маргинализована, али се и даље труди да ради у складу са Кодексом новинара и новинарки Србије и Законом о јавном информисању и медијима. Да се професионално бави послом у смислу да је чињеница света, а коментар слободан”, казао је Живковић.

Професионални новинари и новинарке постали су такорећи мете за одстрел. Редакције не само што немају равноправне и регуларне услове за рад већ су често суочене и са SLAPP тужбама – тужбама против учествовања јавности. Као што је познато, такви видови обрачунавања су вишеструко штетни јер ометају редовне новинарске активности, одвлаче време, пажњу, новац и све друге ресурсе. Често се дешава и да сами новинари и новинарке због повреде угледа, части и достојанства буду приморани да затраже заштиту на суду.

SLAPP тужбе – рецепт за цензуру

Против чланова редакције сајта Панчево си ти је од октобра 2018. године поднето чак шест тужби, а четири процеса и даље чекају епилог.

Ондашњи координатор СНС-а за Јужнобанатски управни округ Бранко Маловић, човек који није имао јавну функцију али јесте представљао реалну власт у јужном Банату, поднео је против Ненада Живковића две тужбе. Међутим, повукао их је из непознатих разлога након три недеље.

После тога је уследила тужба медијског радника Александра Чупића. Незадовољан извештавањем с једног рочишта у поступку у коме га је Живковић тужио, он је поднео тужбу против Живковића за повреду угледа и личности. Првостепено, Виши суд га је прогласио кривим, али Апелациони суд је укинуо ту пресуду, те ће у јулу Виши суд поново одлучивати  по пресуди Апелационог суда.

Новинара и уредника сајта Панчево си ти тужио је и бивши начелник Полицијске управе Панчево пуковник Игор Арсић на основу повреде угледа и части због једног измишљеног интервјуа, комичног текста који је Живковић написао.

„Две тужбе добио је наш сарадник и дописник из Ковина Слободан Дукић. Тужио га је један од чиновника Општинске управе у Ковину зато што је Дукић наишао на врло сумњиве и документоване чињенице и доказе да је дотични Петар Чолаковић на основу спорне дипломе остварује виши коефицијент, те прима и већу плату. Потом је против Дукића поднела тужбу и бивша директорка Предшколске установе Наша радост Александра Алавања јер је колега писао о неким малверзацијама у тој институцији”, објаснио је Живковић.

Док се чланови редакције сајта Панчево си ти сусрећу с тужбама СНС функционера и особа на високим положајима у државним институцијама, Јелена Зорић има посла с криминалним миљеом.

„Имам отприлике тужби колико и редакција Панчево си ти – шест-седам, сад ће то и моји родитељи сазнати. Међу особама који су ме тужиле јесте један вишеструки криминалац и насилник, а остали су сви везани за организовани криминал. Рецимо, Беловук и Миљковић су ме тужили зато што сам написала да су припадници организоване криминалне групе. Сматрају да ће суд строже да им суди после мог текста”, рекла је Јелена Зорић.

Као модел ућуткивања, SLAPP тужбе нису непознате ни Дуњи Марић, коју је тужио адвокат Горана Весића, зато што му је наводно повредила част и углед.

„Била сам спремна на ту тужбу јер су ме колеге упозориле: Шта год да напишеш, он ће те тужити. Не постоји текст о њему а да није уследила тужба. Писала сам о адвокатским канцеларијама и ценама по којима заступају једну државну институцију, и само је он био повређен тим текстом. У старту ми је било јасно да је то његова стандардна пракса”, рекла је новинарка Нове економије.

Иако је чињеница да SLAPP тужбе појачавају стрес и могу да пољуљају самопоуздање, Дуња Марић тврди да свој посао обавља професионално и да сваки текст може да одбрани на суду.

Притисци на слободну реч

По свој прилици, на SLAPP тужбе нико није равнодушан, а рад малих локалних редакција често је поприлично угрожен. Међутим, овакве тужбе постале су део новинарске праксе. Оне ремете фокус бављења журналистиком, али представљају и својеврсно признање рада за јавно, опште добро.

Јелена Зорић, посебно након снимања документарног филма Шамарање у име народа, каже да је SLAPP специфичан у Србији и да га прати посебна врста иживљавања. Активисти и активисткињи који се боре за чисте реке, очување планина или против сече шума и аерозагађења доживљавају полицијску тортуру – напада их држава.

Према оцени учесника и учесница трибине у Вршцу, бројни изазови и проблеми погађају медије, међутим, свесрдно су се сложили да многе информације стижу у јавност од њих, а не од државних органа и институција, како би требало. Улога новинара и новинарки у друштву велика, те није нимало случајно што се новинарство назива седмом силом.

Каква будућност чека новинарство у Србији, остаје нам да видимо. Како тврди Јелена Зорић, кад мислимо да не може горе, а онда ипак буде горе, онда се деси и боље новинарство. Тако се десило да тренутно имамо убедљиво најбоље истраживачко новинарство на Балкану.

Према речима публике, трибина о SLAPP тужбама у јужном Банату била им је важна и корисна. Народна посланица и одборница у вршачкој Скупштини Драгана Ракић надовезала се на разговор учесника и учесница догађаја, те је говорила о медијском стању на локалу и сопственим искуствима са SLAPP тужбама. У случају тужених новинара и новинарки, нагласила је како они могу да рачунају на солидарност заједнице и како треба да имају на уму да је јавност уз њих.

Трибина у Вршцу одржана је у оквиру пројекта „Јачање отпорности медијских радника у јужном Банату на SLAPP тужбе”, који Центар за информисање и образовање Перо, издавач сајта Панпрес, реализује уз финансијску помоћ Европске уније. За ставове изречене током трибине одговоран је Центар за информисање и образовање Перо и они нужно не одражавају ставове Европске уније.