Обухват деце ММР вакцинацијом у јужном Банату преко 89, ревакцинисано 97 одсто деце

Светска здравствена организација (СЗО) и Уницеф објавили су недавно да је број пријављених случајева морбила експлодирао за скоро 80 ​​одсто широм света у прва два месеца ове године. Све мањи обухват деце имунизацијом, пре свега ММР вакцином, створио је реалну опасност од избијања епидемије морбила, која је последњи пут у Србији однела 15 живота, при чему су најмлађе узрасне групе највише страдале.

Број случајева морбила скочио је за 79 одсто у прва два месеца 2022, у поређењу са истим периодом прошле године, према подацима СЗО и Уницефа.

Проверавали смо каква је ситуација у јужном Банату, колико је обухват вакцинисане деце и зашто је важно вакцинисати дете ММР вакцином. Према подацима Завода за јавно здравље Панчево на територији Републике Србије обухват ММР вакцинацијом је износио је 74,8%, а ревакцинацијом 85,8%.

На територији  Јужнобанатског округа ситуација је доста боља - обухват ММР вакцинацијом је износио 89,16%, а ревакцинацисано је 97,86% деце.

Подаци из претходних година од 2017. године, показују да се обухват вакцинисане деце у 2. години живота и 7. години (вакцинација и ревакцинација) у јужном Банату готово није мењао, па је тако примера ради обухват у другој години живота у 2017. и 2021. години исти - 89,87%. Већи проценат од 93, 32% забележен је само 2019. године. Обухват вакцинације у седмој години је већи и износио је 98,92% у 2017. години, док је у осталим посматраним годинама износио око 97%, осим 2020. године када је обухват пао на 92%. Стручњаци кажу да је за добар колективни имуниет потребно да се вакцинише више од 95 одсто деце.

Начелница Центра за превенцију и контролу болести и координаторка имунизације мр сци мед. др Слађана Томић, специјалиста епидемиологије подсећа на значај свих вакцина, па и ММР вакцине која је предвиђена Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести. Вакцинација је једина поуздана и ефикасна мера у спречавању, компликацији и смрти од одређених заразних болести. Имунизацијом штитимо целу популацију како не би настале епидемије, као и оне који не смеју да приме вакцину због контраиндикација, напомиње докторка.

У свету више од 1,5 милион деце умре годишње од болести које се могу спречити вакцинацијом.

Мале богиње доводе до честих компликација које укључују пнеумонију и инфекције средњег уха. Упала мозга (енцефалитис) се развија код око 1 од 1.000 до 2.000 пацијената, што може бити фатално у око 30 процената или довести до менталног и физичког хендикепа.

Компликације у сваком десетом случају заушки развија се додатна упала можданих овојница (менингитис), а повремено и мозга (енцефалитис). Ретка, али типична компликација је губитак слуха. Сваки четврти адолесцент или одрасли мушкарац развије оток и упалу тестиса, што такође ретко може довести до неплодности.

Рубеола као блага вирусна болест не ретко се одвија без клиничких симптома; ове особе могу заразити и своју околину. Али, током трудноће, рубеола се може пренети на нерођено дете, где може изазвати побачаје и мртворођеност или тешке малформације очију, ушију, срца или мозга.