О доприносу Скупштине Града Панчева урбанистичком уништавању града Панчева
- Када је 29. јуна 2018. године одборничка (напредњачко-сателитска) већина у Скупштини Града Панчева усвојила предлог да се промени намена простора на коме се (сада већ 60 година) налази Летња позорница и да се тај плац претвори у парцелу на којој је дозвољена изградња пословно-стамбених објеката, постало је јасно да ће уследити велике промене – и то на горе – у физиономији и структури овог града, што значи и у локалним обичајима и начину и праксама живљења овдашњег становништва.
Тога дана и тим чином – усвајањем измена и допуна Плана генералне регулације, целина 1 – шири центар (круг обилазнице) у насељеном месту Панчеву, чему се противила тадашња опозиција – симболички је отпочео најновији – и до сада најдеструктивнији – талас неконтролисаног дивљања инвестиционог урбанизма.
Концепт „развоја” и „ширења” града имплозијом током ових неколико година необновљиво је разорио изглед Панчева, отежао рад комуналних служби, преоптеретио инфраструктуру и нанео непоправљиву штету урбаној структури насеља које на левој обали Тамиша надомак ушћа у Дунав постоји, ево, бар 870 година.
Летња позорница – која се већ осму годину не користи за извођење културних догађаја – још увек није уклоњена из физичког света, за разлику од бар десетак објеката важних за историју, културу, традицију и баштину ове средине – и стотина породичних кућа широм града – који су порушени до темеља да би уступили место стамбено-пословним зградама. А и Летња позорница до сада није срушена само зато што у круговима оних који о томе одлучују – и на злоупотреби и пренапрезању јавних ресурса зарађују огроман новац – још није договорено који ће предузетник – и под којим условима – доћи у прилику да утржи овај плац у центру града.
Исти је случај и са садашњом Аутобуском станицом, која треба да буде премештена у нови објекат, подигнут у непосредној близини тзв. Новог бувљака и градског сметлишта (!), што би ослободило простор и омогућило изградњу новог тржног центра с гаражом и пословне дванаестоспратнице на месту сада постојеће станице...
Уништавање града чињењем
Занимљиво је да директор Јавног предузећа „Урбанизам” Славе Бојаџиевски налази оправдање за беспоштедно урнисање града у документима која су усвојена још 2009. године, дакле у време у коме је градом управљао „жути олош”. Насупрот тврдњама да су и сви данас нерешени проблеми последица лошег рада, неодговорног газдовања и пљачкашког отимања „жутих”, ову „тековину” Демократске странке и коалиционих партнера, зачудо, садашњи напредњачки градски званичници, у чије редове је прешао велики део те „жутице”, нису спремни да промене.
„У време када су планови доношени, нико није очекивао да ће Панчево доживети овако интензивну стамбену изградњу”, објашњава Бојаџиевски тренутни грађевински бум који је толико променио „пејзаж” појединих улица да саркастични Панчевци Улицу Лава Толстоја, на пример, не зову више улицом, него Кањоном Лава Толстоја.
Скупштинска већина, по налогу напредњачких функционера, није предусретљива само према потребама и интересима приватних инвеститора – што се, на пример, белодано види на примеру измена и допуна Плана детаљне регулације „Градски стадион” – него и према прохтевима домаћих компанија и међународних корпорација.
Одлуке о приступању изради или измене и допуне планова генералне регулације и планова детаљне регулације, доношене су да би биле инфрастуктурно опремљене северна индустријска зона (далеководима, трафостаницама...) јер су ту фабрике подигле немачке фирме Бросе и ZF, или да би био подигнут филмски студио Fire Fly” или да би фирме SMB Energy Solution, Ветроелектрана Банат 4, Ветрозелена, Elicio wind, Wellbury Bela Anta и Панука инсталирале ветропаркове и ветроелектране у катастарским општинама Банатско Ново село, Долово, Качарево, Старчево и Панчево, или да би било изграђено складиште за привремено одлагање опасног отпада у Рафинерији нафте.
Уз то, током последње две и по године, скупштина већина је више пута допуњавала програме отуђења и давања у закуп грађевинског земљишта у јавној својини, усвајала листе парцела за отуђење, саглашавала се са директним погодбама о продаји, а без јасног оправдања зашто би локална самоуправа уопште смањивала број некретнина у свом власништву, а тиме и целокупну вредност јавне имовине, осим разлога које можемо да претпоставимо.
Десетине тачака које су легализовале ове пројекте и учиниле планска документа веродостојнима скупштинска већина је усвојила глатко и, практично, без расправе и критичког процењивања осталих заступника грађана. Одборници Српске радикалне странке и Групе грађана „За свој град”, који не чине владајућу већину, али за које се не би могло рећи ни да су опозиционо настројени – мада поједини класични радикали свој ангажман интимно доживљавају баш таквим – углавном ћутке прихватају вољу – и одлуке – својих напредних колега.
„Дискусије поводом наведене тачке дневног реда није било”, најчешћа је констатација из записника седница Скупштине града.
Примера ради, одборничка већина претходног сазива Скупштине усвојила је Предлог одлуке о изменама и допунама Генералног урбанистичког плана Панчева, на седници Скупштине Града одржаној 4. марта 2020. године, без дискусије, чак се ни предлагачи нису јавили за реч. Та седница, на којој су одборници као на траци усвојили чак 98 одлука, трајала је сат и десет минута. Манир отаљавања демократских процедура задржао је – чак и унапредио – и нови, актуелни, сазив Скупштине.
Тако је на седам седница одржаних током 2020. године, од десет ПГР-а и ПДР-а, било разговора о само два, годину дана касније, на десет седница за реч су се јављали предлагачи и одборници десет пута, а 12 тачака дневног реда о овим плановима је прошло без дискусије, док за једну тачку на 15. седници није јасан исход, јер јављање за реч није забележено у записнику. Прошле године, мало су активнији били градоначелник Стевановић и директор Бојаџиевски, па су на девет седница образложили десет планова, док су два прошла у овом „дискусије није било” моду.
Опозициони одборнички гласови се не чују јер је опозиција бојкотовала локалне изборе јуна 2020. године, али и да није, тешко да би у постојећим околностима био успостављен нормалан парламентарни живот – у коме власт пажљиво слуша примедбе опозиције, и прилагођава своје политике ставовима јавног мњења – јер одборници владајуће већине једноставно спроводе наређења отуђених центара (финансијске, што значи и политичке) моћи; другим речима, њима је намењена улога жетончића који у привиду демократског скупштинског одлучивања учествују тек као спроводиоци воље странке и пословних интереса са њом повезаних појединаца.
Уништавање града нечињењем
У описаном смислу, парадоксално је – а ипак истинито – да Градска управа и сама Скупштина Града, заправо, више доприносе уништавању Панчева нечињењем него чињењем. Важећим плановима регулације (по тзв. целинама), а то су документа о којима директор „Урбанизма” прича, дозвољена је изградња објеката у центру на плацу површине од свега 250 квадратних метара, који треба да најмање 20 одсто буде покривен зеленилом. Новоградња не сме да буде виша од 23,50 метара нивоа венца и 27,50 метара нивоа слемена, што омогућава спратност од приземља (П), четири спрата и поткровља (Пк) или мансарде (Ман) или повученог спрата (Пс), док је за објекте који ће захватати сам угао две улице или за гарни хотеле дозвољена чак и етажа више!
Ни градски Секретаријат за урбанизам, нити Јавно предузеће „Урбанизам”, нити чланови фамозне Комисије за планове, ниједан одборник или одборничка група, ниједна институција или стручњак који је непосредно задужен за планирање развоја града није – у складу са правилима професије и личним моралним стандардима – поднео предлог или покренуо иницијативу за измене ових планова спуштањем коте слемена и венца – што би значило обарање спратности на, рецимо, П + Пк, или Ман или Пс.
Такве кораке нису предузели ни независни стручњаци, архитекте и урбанисти, активисти невладиних организација или заинтересовани грађани, комшије чији квалитет живота уништавају вишеспратнице на следећем кућном броју, јер једноставно не верују да би скупштинска већина прихватила предлоге о спуштању града у равници на нижу спратност, о озбиљном озелењавању и о установљавању обавезе доследног уклапања новог објекта у стилске карактеристике постојеће урбане целине. Када би се то десило, била би сачувана силуета града и негована идентитетска димензија архитектуре, али би профити улагача били драстично умањени, што није реално да се деси у овом периоду историјског максимума инвеститорске похлепе. Демолирање једног града као предуслов за стицање брзих милиона, што да не, тим пре што ни градоуправитељи ни инвеститори према том граду нити ишта племенито осећају, нити га разумеју; они само гледају како да га што више искористе.
С друге стране, велика већина Панчеваца је или незаинтересована за свој град или помирена са судбином која му је наменила бурну урбанистичку транзицију, што се види по изостанку масовних реакција на актуелне а деструктивне процесе. Џепови отпора појављују се у виду Иницијативе грађана Одбранимо Теслу, у критички интонираним текстовима на професионалним и стога неконтролисаним локалним сајтовима и у преретким реаговањима, углавном саопштењима, остатака опозиционих партија.
Уништавање града ћутањем
Још једна озбиљна претња не само да је угрозила, она је значајно допринела потпуном уништењу солидности локалног демократског парламентарног – али и уопште политичког – живота: магичан појам јавности рада институција система. Тренутно је немогуће да новинари медија који критички промишљају панчевачку друштвену свакодневицу о горе набројаним темама разговарају са шефом одборничке групе СНС-а, на пример, или са неким од градских функционера. Градски званичници су обавезани омертом партијских повереника и налогодаваца, а сви досадашњи покушаји овдашњих новинара који још гаје етику професионалног журнализма да са њима ступе у контакт остали су без резултата.
Чак се и добијање најобичније – и најбезазленије – информације претвара у авантуру са неизвесним крајем, јер такве су авантуре: у више случајева је, на притужбе новинара о ћутању администрације по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја, морао да реагује Повереник. Градска управа – и Градска скупштина – практично су затворене за јавност од септембра 2019. године, од када са грађанима комуницирају преко саопштења за јавност, информација на градском сајту, конференција за (само подобне) медије и понуђеним/нарученим интервјуима.
Стога неупућеног посматрача не треба да чуди што се Панчево веома брзо претворило из релативно уређене средњеевропске вароши у провинцијалну касабу, у заједницу која пре личи на збег него на град, у насеобину у којој се више живи провизорно, као на стационарном бувљаку или на трајном вашару, него као у организованом граду који свакодневно подиже ниво квалитета живота својих грађана. И води рачуна о њиховом достојанству.
ПЛАНОВИ ПРОТИВ ЗДРАВОГ РАЗУМА
Поред Плана детаљне регулације насеља Тесла, који се коси са здравим разумом јер предвиђа подизање зграда на зеленим површинама и на дечијим игралиштима, тако је против здравог разума и План генералне регулације целина 3 проширена Миса, који предвиђа промену намене земљишта из пољопривредног у грађевинско, све са новом трасом пруге којом би биле транспортовале опасне материје, и то врло близу низу породичних кућа.
Прекршен je и Закон о заштити животне средине и то одлуком да није потребно да буде урађен документ Стратешка процена утицаја на животну средину за овај ПГР. То је још један доказ да сви механизми и институције не воде ни најмање рачуна о јавном интересу и то следећим редоследом: ЈП „Урбанизам”, Комисија за планове (која је дужна да провери да ли је све у складу са прописима), Градско веће и на крају одборници Скупштине Града. Невероватно да никог од њих није било ни најмање брига за овако опасан план и пројекат – каже Добривоје Милосављевић, архитекта и члан Иницијативе Одбранимо Теслу.
Он додаје да „овакве урбане политике и одлуке доводе до конфликта у нашем граду, али и на ширем простору. Пример за то је и продаја парцела на Дивчибарима у власништву Града Панчева и симптоматично баш након тога се у Ваљеву мењали просторни планови који су срећом за сада заустављени уз помоћ Ваљеваца и организације РЕРИ”.
