Када нема одговора на аргументе, власт бира увреде
Дванаеста седница Скупштине града Панчева, одржана у среду, 15.јула, још једном је показала како изгледа управљање градом када Српска напредна странка више не осећа потребу да одговара грађанима. Укидањем ТВ преноса, одбијањем захтева грађана да присуствују седницама и одбијањем предлога Зелено-левог фронта за увођењем редовног термина пријема грађана на разговор са градоначелником, то је чињенично стање.
Седница је формално била посвећена важним планским документима, извештајима јавних предузећа и одлукама од значаја за град, али је у суштини оголила начин на који власт доноси одлуке – без дијалога, без одговорности и без спремности да се суочи са аргументима.
Ова седмица искаче из досадашње праксе сазива на три месеца, одржана је месец дана након претходне у периоду смањене грађанске позорности.
Већ на самом почетку седнице дневни ред је проширен новим тачкама, међу којима су била разрешења и именовања чланова школских одбора. Међутим, са списка су изостале две школе које су претходних месеци биле међу најгласнијима у одбрани професионалног интегритета просвете – Гимназија „Урош Предић" у Панчеву и Основна школа „Доситеј Обрадовић" у Омољици.
Образложење да предлози нису стигли не може бити довољно када је реч о школским одборима, органима којима је истекао мандат и који имају кључну улогу у управљању школама. Управо зато изостављање ове две школе оставља простор за сумњу да се ради о политичком одлагању, а не о административном пропусту. Грађани имају право да знају зашто баш школе које су пружале отпор политичким притисцима остају без именованих школских одбора.
Једна од најважнијих тачака седнице био је План генералне регулације за Качарево. Током расправе упозорила сам да се овим планом, без израде Стратешке процене утицаја на животну средину, практично легализује постојеће стање око фарме свиња компаније Алмекс, упркос томе што више од 260 грађана годинама упозорава на непријатне мирисе, загађење ваздуха и угрожен квалитет живота.
Уместо одговора, а и због помињања властима блиског предузетника, на питања о амонијаку, осоци, заштитним зеленим појасевима и могућем утицају на водоизвориште, градоначелник је одлучио да говори о томе како акцентујем назив Качарева, које боје је моја фасцикла, да ли сам довољно пута била у селу и да ме оптужи да заговарам отимање приватне својине. Ниједна од примедби грађана није добила озбиљан одговор.
Посебно је било занимљиво обраћање одборника СНС-а из Качарева Бранка Бокуна. У покушају да одбрани план, рекао је да ће власт натерати компанију Алмекс да послује у складу са законом и смањи загађење. Тиме је практично признао оно на шта грађани годинама указују – да проблем постоји. Остало је, међутим, без одговора питање зашто надлежне институције то нису учиниле раније, упркос бројним пријавама, дописима и апелима мештана, и како то власт „врши притисак на независне стручне службе"(!?)
На исти начин власт је одбацила и примедбе на План генералне регулације за Мису без процене утицаја на животну средину.
Седницу су обележиле и монструозне увреде. Шеф одборничке групе СНС-а Иван Тешић назвао ме је „усташом", уз тврдње да, пошто нисам рођена у Панчеву, малтене немам право да говорим о проблемима овог града. Председник Скупштине Тигран Киш није реаговао у складу са Пословником, нити је заштитио достојанство седнице. Напротив, покушао је да релативизује изречене увреде. Зато сам му симболично поклонила примерак Пословника Скупштине са црним флором, као поруку да су у овом мандату правила рада и култура парламентарне расправе сахрањени.
На седници су усвојени и извештаји јавних предузећа који показују озбиљне проблеме у управљању јавним средствима. Градска стамбена агенција завршила је 2025. годину са губитком од готово три милиона динара, уз ревизорско мишљење са резервом и озбиљне примедбе на вођење имовине и систем интерних контрола, те да ми њихову имовину није могуће утврдити. Уместо расправе о одговорности руководства, већина је и овај извештај усвојила без суштинске дискусије.
Слично је било и са Извештајем о стању животне средине. Поново смо чули да Панчево има проблеме са квалитетом ваздуха, воде и земљишта, али нисмо чули ни једну нову меру којом ће ти проблеми бити решени. На моје питање зашто се годинама не троше средства предвиђена за унапређење животне средине, градоначелник је одговорио да нема „чаробни штапић". Не треба нам чаробни штапић.
Грађани очекују одговорну власт која ће расположиви буџет користити за решавање проблема, а не за њихово бесконачно констатовање. И увођење јавно-приватног партнерства за све чему град није хтео да се посвети. Поред одбране изградње дата центра за који је упитно како ће се одразити на постојећу електромрежу и одбране куповине глисера од 100.000 евра који се поклања МУП, углавном заменом теза и нападима на одборнице и одборнике опозиције, те физичким ометањем говора и снимања, главни утисак је да имамо власт која је спремна на сва средства у одбрани личних интереса и личног капитала.
Одлуке које су унапред донете, јер све што је потребно је 'проста' већина и војничко дизање руку, аргументи грађана које нема ко да чује, и коришћење увреда да се залагање за добро свих људи сузбије у парламенту...
То су једине стратегије које напредњаци користе. Када се заједно погледају питања школских одбора, урбанистичких планова, заштите животне средине, пословања јавних предузећа и односа према опозицији, постаје јасно да је највећи проблем Панчева одсуство политичке одговорности.
Задатак опозиције није да ћути пред таквим стањем. Управо то ћу наставити да радим, без обзира на увреде, покушаје дискредитације и атмосферу коју владајућа већина из седнице у седницу ствара у Скупштини града. Никада нећу нормализовати стање стављања партијског интереса испред јавног.
Ауторка је одборница Зелено-левог фронта у Скупштини града Панчева.

