Сексуално насиље је веома распростањена појава, али и велики табу

Окуд толико сексуалних напасника међу образованим људима и људима од интегритета? Да ли друштво разуме размере проблема овакве врсте насиља и да ли на њих реагује? Какав је одговор институција и коме жртве могу да се обрате за помоћ? У светлу нових случајева сексуалног узмениравања у Истраживачкој станици Петница, о овим темама разговарали смо са Сањом Павловић, из Аутономног женског центра, женске невладине организације која ради на оснаживању жена и превенцији свих типова насиља над женама.

Песма те тера да мислиш

Пре 18 година, Драгана Младеновић (1977) објавила је своју прву збирку поезије. До данас, иза себе има девет збирки ангажоване поезије, две збирке песама за децу, као и два романа – један за тинејџере и други за нешто мало млађе. Њене песме су превођене на десетак страних језика, део су скоро свих антологија савременог овдашњег песништва. Добитница је више признања, а пре месец дана уручена јој је Награда „Душан Васиљев“ за 2020. годину за збирку Фемицид и друге песме (Културни центар Новог Сада, 2020). Дипломирала је и магистрирала на Филолошком факултету у Београду. Живи у Панчеву. Ради у служби за односе с јавношћу у САНУ.

Кад је отац и тата и мама

О самохраним очевима се ређе говори у медијима, а изазови и проблеми са којима се суочавају, исти су као и они које муче мајке док саме подижу децу. Патријархални образац по којем мушкарац ради, док жена брине о деци, и увржено мишљење да васпитавање није улога намењена њему, овде престаје да важи. Пракса показује да самохрани очеви могу да помире родитељске улоге, и испуне васпитну, хранитељску, емотивну и друге функција. Један од њих је наш суграђанин Драган Радановић, који брине о троје мале деце

И они су део локалне зајединце: активан живот особа са интелектуалним тешкоћама

Упркос предрасудама да не могу да живе и одлучују самостално, и маргинализацији у које их гура друштво, панчевачка заједница прича другу причу. Да уз вољу и подршку, особе са интелектуалним тешкоћама могу водити активан живот у заједници, показује и искуство наше суграђанке Ана Влчек, чија се свакодневница не разликује много од живота било којег другог појединца

Има живота и после мултипла склероза дијагнозе

Како изгледа живот особе оболеле од примарно-прогресивног облика мултипле склерозе? Како такве пацијенте третира здравствени ситем, а како друштво? О свакодневним изазовима и страховима везаним за будућност, говори Силвија Паталов, једна од 9 000 људи у Србији са овом дијагнозом

Магија протеста је у ослобађању свог града

Активан је на грађанским протестима против владајућег режима под називом #1od5miliona овог пута као један од говорника. Како сведочи за наш портал од 1996. године често је на улици, борећи се за слободу. „Бићу на свим протестима против Вучића, док год је на власти, како бих помогао да од Србије направимо, ако не нормално, а оно макар друштво у ком ће власт бити смењива на изборима, а јавна критика неће бити разлог да будеш егзистенцијално угрожен“, поручује он. Како на протесте гледају велике силе, ко су кључни играчи протеста и да ли ће они успети, за наш портал говори Марко Видојковић.

Музика је моја страст, потреба и психотерапија

Бенд „Ивица“ настао је из природне потребе за стварањем. Своја размишљања, осећања, Иван Качавенда претаче у речи и музику, а затим их упакује у песме које су помало психоделичне и тамне, али изазивају емоције. И потребу са интроспекцијом. У разговору са нама Иван Качавенда, професор српског језика и књижевности и музичар из Панчева, открива шта је за њега музика и зашто воли минимализам.

Реге је данас фејк, уживамо у потрази за новим звуком

Београдски вокално-инструментални састав „IrieFM“ после пет година наступиће поново у Панчеву. Публику овог пута очекује нова постава бенда, али и нови звук. Група чији је некадашњи печат био реге звук, састав који је 2012. године добио награду за најбољи европски реге бенд, последњих година мења правац – сада су у потрази за новим ритмовима, ослобођени стега и стриктних праваца. Да и то раде добро, доказује награда коју је бенд добио пре два дана – награду за најбољи млади бенд од Удружења музичара Џеза, забавне и Рок музике Србије. Шта о одрастању, сазревању, и очекивањима пред концерт у Панчеву, у суботу, 24. марта, у дворани „Аполо“, од 22 сата, каже фронтмен бенда „IrieFM“ Вукашин Марковић, прочитајте у редовима који следе

Лука Ивановић: како ме је магија очарала

Јавности је постао познат прошле године током учешћа у великом такмичењу „Ја имам таленат“, где је направио велики успех и ушао у суперфинале. Осим тога послењим триком изведеним на сцени „Талента“ померио је границе у илуизионизму и измислио нови принцип. Са пет сјајних мађионичарских наступа освојио је публику и жири, а о томе када се и како заинтересовао за магију и како осмишљава трикове причао је за наш портал.

Са карикатуром живот је лепши

Дневни догађаји, светска и домаћа политика, спорт – теме су којима се свакодневно бави Панчевац Никола Драгаш, карикатуриста и илустратор, провлачећи их кроз сатиричну призму графитне оловке. Цртањем се бави од четврте године, и до сада је нацртао између 300 и 500 карикатура. Први радови објављени су 2005. године у панчевачком „Јутефу“, затим „Панчевцу“, па су се ређали „Забавник“, „Блиц“, „Политика“ и „Вечерње новости“ у којима и данас објављује карикатуре. Година за нама је била изузетно успешна за нашег саговорника – четири награде и много посла, највише са децом. За наш портал Никола Драгаш направио је ретроспективу 2017. године, а разговарали смо и о његовој љубави према цртању.

Моја витешка борба

Када је пре седам година наша суграђанка Катарина Мандић кренула у предузетничке воде, ни слутила није како ће се у њима снаћи, да ли ће пропливати и успети да оствари свој сан о којем је маштала цео живот. Ткањем као приватним послом је почела да се бави из љубави, без претходног искуства и помоћи јер се нико из њене породице није опробао у свом бизнису. Овог месеца награђена је признањем Витез уметности, који додељује Краљевски ред витезова, под покровитељством Кнегиње Линде и њених синова Краљевића Михајла и Ђорђа.

Осећам се понижено као грађанин, добар део времена и као људско биће

Уметник који реагује на неправду и гласно говори оно што мисли, просипајући нам тако свима истину у лице. По формалном образовању филолог, илити професор српског језика и књижевности, по занимању писац којем се догодила музика. Идеалиста и нихилиста, реалиста, бунтовник и борац – за живот, правду, за уметност. Све ово у једном човеку. Марко Шелић Марчело за наш портал говори о новој књизи „Хигијена несећања“, о изгубљеној генерацији, актуелном тренутку, „мефистовским“ понудама, колективној амнезији, уметности у Србији, о личном идентитету.

Дискриминацију највише осећам тамо где најмање треба да је буде – у институцијама система

Наша суграђанка Љупка Михајловска, посланица је у Народној скупштини, испред Покрета Доста је било, и уједно једина особа у скупштинским клупама која користи колица. Директорка је Универзитетског центра за студенте са хендикепом Универзитета у Београду, и оснивачица је невладине организације која се бави промовисањем концепта целоживотног учења – „Подели знање“. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2009. године. Своје искуство бављења политиком и потешкоћама са којима се свакодневно суочава као особа са инвалидитетом, поделила је са читаоцима и читатељкама портала Панпрес.

Лепота је разумети различитост

Велики глумац, једно време и наш суграђанин, власник је преко 80 улога и 20 највећих награда, а недавно се овенчао још једном- за улогу у филму „Устав Републике Хрватске“. Још актуелнија је улога Вукана коју тумачи у серији РТС-а. Чини се да су историјски филмови, али и комади који се баве националним питањима и деценијском мржњом бивших Југословенских народа последњих година посебно важни Небојши Глоговцу. Због чега је то тако и како види садашњи тренутак глумац открива за наш портал.
PANpress