Конферениција о слободи медија, цензури, етици и истраживачком новинарству

Велики притисци, етички суноврат и борба за медијске слободе

Друштво мора да врати институције и да се отвори јавни разговор

Конференција под називом „Media Matters“ на којој се разговарало о слободи медија у Србији, положају новинара и професионалној етици, окупила је искусне новинаре и уреднике домаћих дневних и недељних листова, медијске експерте и професоре Универзитета у Београду.

Догађај је одржан у суботу, 25. марта, у хотелу „Метропол “, у организацији Центра за антиауторитарне студије (ЦААС) у сарадњи са међународном мрежом студентских организација Students for Liberty, и америчком фондацијом Atlas Network.

Конференција је била подељена на три панел дискусије, чије су теме биле истраживачко новинарство,  слобода медија у Србији, и новинарска етика. Поред поменутог, одржана је и сесија на којој су полазници ЦААС-ове недавно „Школе новинарства” презентовали постигнуте резултате.

На панелу посвећеном новинарској етици говориле су Антонела Риха (РТВ Шабац), Тамара Скроза (Савет за штампу), Сњежана Миливојевић (ФПН) и Милица Шарић (ЦИНС). Панел је Весна Радојевић из Истиномера.

Тамара Скроза је оценила да је данас на сцени етички суноврат и изнела резултате дневног мониторнига осам дневних листова Савета за штампу – од априла до децембра 2015. и од марта до децембра 2016. године.

„Током 2015. године забележили смо 3.500 текстова у којима је прекршена бар једна тачка кодекса новинара Србије, у већини их је прекршено више. У 2016. тај број је био 5.500, што би био скок за 2.000, или повећање за 49 одсто. То не може никако другачије да се објасни него као суноврат. Један од разлога је и појава једног таблоида „Српског телеграфа“, у којем је у 1.000  текстова прекршен кодекс, а први следећи је Информер“, навела је Скроза.

Сњежана Миливојевић, поручила је да наше друштво мора да врати институције и да се отвори јавни разговор.

„ Ми смо таоци таблоида, који харају, а да ми годинама не успевамо да нађемо рецепт да се јавна комуникација ослободи“ оценила је она.

Учеснице дебате сложиле су се да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) не ради добро свој посао.

„Чланови РЕМ-а апсолутно не раде оно за шта су надлежни. РЕМ заправо данас не постоји, јер њени чланови не раде ништа, а примају плату“, рекла је Антонела Риха.

konferencija et

Ипак, закључено је да је позитивна промена то ште се данас много више прича о медијској етици.

Трећи панел био је посвећен слободи медија у Србији. О цензури су разговарали Слободан Антонић (Филозофски факултет), Недим Сејдиновић (НДНВ), Слободан Георгиев (БИРН) и Ивана Павловић (Истиномер).

Слободан Антонић објаснио је зашто је важна слобода медија:

„Зато што омогућава да се у друштву доносе кључне одлуке, јер грађани који бирају своје представнике морају бити информисани. Без слободе медија у друштву се доносе погрешне одлуке и када се оне доносе из деценије у деценију, то друштво ће да пропадне“.

Недим Сејдиновић је истакао да је велики проблем у Србији непостојање владавине права. Он је оценио да нови сет медијских закона 2014. године који је требао да донесе побољшање на медијској сцени, данас довео до драмтично лоше медијске ситуације. Сејдиновић је додао да држава ипак није изашла из власништва медија, те да би грађани требало да се изборе за слободне медије.

Слободних медија данас готово и нема. То су према мишљењу Слободана Георгиева, углавном они на интернету, док су остали „пропагадне платформе“.

„Медији су критичари власти.  Ако не обављају ту функцију онда нису медији. Прва ствар коју је власт урадила је покоравање медија јер је успоставила контролу над новцем“, казао је Георгиев и позвао новинаре да се не покравају власти и уредницима.

На панелу о истраживачком новинаству говорили су Драгана Пећо (КРИК), Ирена Стевић (Инсајдер), Владимир Радомировић (Пиштаљка), Милорад Ивановић (Њузвик), Ивана Јеремић (ЦИНС), док је модератор био Дино Јахић, главни уредник ЦИНС-а.

Оцењено је да су данас текстови истраживачких медија доста квалитетнији него што је раније то био случај и да на медијској сцени постоји доста кућа које се баве истраживачким новинарством. Ирена Стевић (Инсјадер) рекла је да истраживачки текстови и прилози ипак имају утицај на друштво, иако то некада не изгледа тако.

Оставите коментар

Будите први које ће коментарисати

PANpress