У сусрет најзначајнијој градској манифестацији

Док се слави и пије пиво Вајфертове задужбине пропадају

Дан рођења нашег суграђанина Ђорђа Вајферта, 15. јун, великог хуманисте, индустријалца, привредника, економисте, првог вицегувернера и доживотног гувернера Народне Банке Краљевине Србије и Народне банке Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, не прославља се у Граду Панчеву. Ипак, неколико дана раније, већ четири године одржава се манифестација Дани Вајферта, која према речима организаотра ТОП-а и Града Панчева, има за циљ „да се у амбијенту старог градског језгра, у непосредној близини најстарије пиваре у овом делу Европе, основане 1722. године, точи врхунско знатско пиво, слуша најбоља музика, пруже најфинији укуси хране уз пиво и дружи са уметницима и занатлијама кроз многобројне пратеће догађаје у доброј другарској атмосфери“.

Ове године манифестација Дани Вајферта одржаће се од 8. јуна до 10. јуна.

Три дана вашарског провода, са много буке, добре музике, потока пива и добрих кобасица, према идеји организатора прави је начин да се Ђорђе Вајферт отргне од заборава, те да се укаже на вредности које је промовисао – „вредан рад, иноваторство и љубав према ближњима“.

И док се из године у годину на бини мењају извођачи, пиво се точи из све више точилица, више се заради, она усамљена стара, оронула дама, испред које се све и догађа- зграда Старе пиваре, из године у годину све више пропада. У гунгули на њу нико не обраћа пажњу.

Међутим, ни након Дана Вајферта, на њу нико не обраћа пажњу. Ни на њу, ни на задужбину Ђорђа Вајферта, цркву Свете Ане коју је као и Пивару оставио својим суграђанима и суграђанкама да брину о њима, и да је чувају.

Колико су сачуване Вајферове задужбине, које су установљене као споменици културе говори  реч струке: оба објекта су у толико лошем стању да се морају под хитно заштити како би се зауставило даље пропадање.

Према речима Јасмине Вујовић, в.д. директорке Завода за заштиту споменика културе Панчево потребно је хитно поставити кров на магацину јечма, који је изгорео у великом пожару 2005. године, како не би дошло до додатног оштећења конкструције. Завод је 2016. године направио детаљан извештај о стању овог споменика културе од велике важности. Од укупно седамнаест објеката, осам је било у јаком лошем стању, делимично очуване су две просторије, три објекта су била у релативном добром стању, а преостали објекти су реконструисани. У том комплексу налази се и Вајфертова родна кућа.

Исте године изведени су радови на делу магацина како би се спречило даље пропадање –  очишћени су зидови десног дела и постављен кров на средишњи део, а остали зидови су како објашњава Јасмина Вујовић, само обезбеђени кровићем да се не би даље обрушавали.

Према њеним речима данас је објекат у још горем стању.

„Ситуација је много драстичнија. Објекат пропада од прокишњавања и све просторије су у доста лошем стању јер се не одржавају. Чим се нешто не одржава, то пропада“, каже наша саговорница.

Пропали пројекти

Протеклих деценија било је неколико пројеката и покушаја да се Стара Вајфертова пивара реконструише и пренамени, али ниједан није реализован.

Последњи покушај био је 2014. године када је расписан конкурс за најбоље идејно решење. Апсурдно, првоизабрано решење, према речима Јасмине Вујовић, која је била у комисији и гласала против победничког пројекта, није било у складу са условима Завода.

„Било је предвиђено да се два објекта сруше и ми то нисмо могли да дозволимо. Конкурсна комисија је имала девет чланова, одлучивала је већина, и ја сам једина била против. Ми смо тражили и мишљење Републичког завода и исто тако је потврђено да то решење није у складу са правилима струке“, објашњава она.

Према њеном мишљењу простор би могао да се преуреди у мултифункционални центар, који је посвећен и филмској индустрији, производњи пива, у оквиру којег би постојао и културни центар, музеј пиварства… Средства би могла да се обезбеде кроз европске конкурсе и прекограничне пројекте, што је и била идеја након спроведеног конкурса 2014. године.

Део Вајфертове пиваре је у закупу од 1994. године и користи га фирма „Дајмонд“и сада се ту налази ресторан.

Простор у закупу Вајфертове пиваре

Панчевачка Дирекција за изградњу годинама водила је судски спор са фирмом „Дајмонд“ око тога колика су улагања њеног власника у реконструкцију дела који користи. Уговором је предвиђено да власник „Дајмонда“ не плаћа закупнину због улагања. Недавно је донета и пресуда Привредног суда, потврђена од стране Апелације да закупац може да настави са коришћењем објекта без накнаде до 2025. године.

У једном делу зграде 2016. године Удружење грађана ,,Музеј пиварства Ђорђе Вајферт“ отворило је Музеј пиварства. У Секретаријату за имовину Градске управе града Панчева, који је преузео послове Дирекције који се односе на градску имовину, нису могли да прецизирају да ли између њих и града постији неки уговорни однос. На интернту се може прочитати да је то удружење 2015. године отворило малу пивару у подрумима Старе Вајфертове пиваре.

Друга Вајферотва задужбина Црква Свете Ане је римокатоличка жупна црква, коју је Ђорђе Вајферт о свом трошку изградио у периоду од 1922. године, када је положен камен темељац, до 1923. године, када је црква освећена. Утврђена је за споменик културе 2000. године. Након града и олује у Панчеву у јуну 2016. године, кров је претпео велика оштећења – дрвена оплата и кровни покривач су оштећени због чега је дошло до прокишњавања. Процењено је колико новца је потребно, и ове године из буџета града је опредељено 1.262.760,00 динара за санацију.

Међутим, како смо сазнали од Јасмине Вујовић новац ће бити враћен у буџет.

„У међувремену је дошло до додатних оштећења и жупник је тражио од нас да се тај новац врати у буџет, тако да ће они вероватно они санирати све“, објашњава наша саговорница.

Црква Свете Ане

Трг у Улици Николе Тесле понео је 2013. године име Ђорђа Вајферта, а директорка Завода каже да би на том месту требао бити подигнут и његов споменик, јер је то место на којем су Вајфертови живели.

„Он је оставио пуно тога Панчеву и мислим да ми бисмо требали да бринемо о томе, бар да буде у стању у каквом је остављено, а требало би урадити и много више“, закључује Јасмина Вујовић.

Од значајних објеката које је породица Вајферт саградила издваја се такозвана Славина. На том месту је Ђорђе Вајферт саградио фабрику леда 1916. године, а служила је и као место за складиштење пива. Цео комплекс је и данас познат под називом “Славина” по Вајфертовој гостионици која је некада ту постојала.

У Панчеву се налази и породична гробница Вајфертових, у склопу Римокатоличког гробља. Гробницу – капелу подигао је сам Ђорђе Вајферт 1924. године. Он је преминуо 12. јануара 1937. године, у Београду, а његови посмртни остаци пренети су бродом „Свети Ђорђе“ до Цркве Свете Ане, и положени у породичну гробницу.

Оставите коментар

PANpress