ПРОИЗВОДЊА ОРГАНСКЕ ХРАНЕ КОД НАС

Здрави плодови и здравија земља

Гајање оваквих усева може бити спас за мале пољопривреднике притиснуте суровом конкуренцијом модерних латифундиста

Oваква производња у јужном Банату није много заступљена, јер је то део Војводине где се пољопривредници традиционално баве интензивном ратарском производњом. Међутим, с обзиром на то да мања газдинства све теже могу да опстану у тој тржишној утакмици, производња органске хране је један од могућих излаза за њих.  Наравно, у сарадњи с пољопривредним стручним службама на терену.

Научни сарадник Института „Тамиш“ др Владан Угреновић својим саветима помаже малобројним ратарима који се одлуче за ову врсту посла. Он каже да код нас број пољопривредника који гаје органску храну расте, мада је под њом још увек свега 0,3 одсто пољопривредних површина. Угреновић истиче да је ово важна делатност, јер добро утиче и на квалитет землљишта, па је зато ЕУ 2013. органску пољопривреду прогласила за одрживи начин производње хране.

„Много говоримо о томе да је земљиште наш најважнији ресурс, а органска производња нуди могућност да се тај ресурс очува. Ту су зеленишно ђубриво, покровни усеви, све су то методе које су примењиве у оргaнској производњи за разлику од конвенционалне где користимо врло агресивну обраду која узрокује смањење органске материје“.

Угреновић наглашава како органска производња управо захваљујући очувању хумуса у њивама даје крупне и лепе производе иако они нису добијени применом вештачких ђубрива и хемије. Додаје како то разбија предрасуду да је само мало и квргаво воће и поврће здраво, а оно крупно пуно хемикалија.

Никица Новков из Црепаје ово доказује на делу, јер је поврће које он гаји лепо и крупно, и објашњава да је то последица плодне црепајачеке земље у којој има готово четири одсто хумуса.  Он објашњава да се за органску производњу одлучио јер са своја 22 хектара не би могао да опстане уз јаку конкуренцију уколико би се бавио конвенционалним ратарством.

„Почео сам пре седам-осам година овим да се бавим и из здравствених разлога, јер ми је млађи син болешљив, па му је забрањено да користи конвенционалну храну због пестицида. Откад користи ову органску храну примећује се велики бољитак код њега. Производим повртарске културе и нешто житарица у отрганској, а имам и нешто конвенционалне производње. Нема код нас довољно великог тржишта да бих укључио читава 22 хектара у органску производњу, и зато морам да се бавим кукурузом и сунцокретом да бих преживео“, каже Новаков.

Он наглашава да се сви послови у производњи органског поврћа обављају ручно, што значи пре свега уз употребу мотике. Како је радна снага скупа, Новакови се довијају на различите начине, па су од старог бицикла направили шпартач за окопавање усева. Прихрану раде преко листа уз употребу ручне прскалице.

Читав поступак производње и складиштења поврћа са поседа Новакових контролише акредитована фирма из Београда, а најбоља реклама за њих је задовољство купаца. Никица међутим каже да је у последње време због беспарице и сурове конкуренције великих трговинских ланаца мало опала продаја на пијаци. Срећа је да његову тезгу посећују стални купци који су се уверили у квалитет производа овог вредног и скромног човека.

Никичин старији син Александар је остао на имању. Каже да му је боље да ту буде свој газда него да негде ради за 20.000 динара. Додаје како се његови вршњаци не одлучују за органску производњу кад виде колико ту има да се ради.

Угреновић наглашава како органска произвдња има и своју социјалну димензију, јер обезбеђује малим газдинствима да преживе.

„Она је одржива у социјалном смислу, јер доноси додату вредност. Мали произвођач може на мањим површинама да опстане уколико се бави органском производњом на прави начин“, објашњава овај стручњак.

Додаје да уз све наведено, органска производња омогућава развој сеоског туризма,  што води увећању зараде оранских произвођача.

Оставите коментар

Будите први које ће коментарисати

PANpress